1806

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1770-е  1780-е  1790-е  – 1800-е –  1810-е  1820-е  1830-е
Године:	1803 1804 1805 – 1806 – 1807 1808 1809

1806. по календарима

Грегоријански	1806. (MDCCCVI)
Аб урбе цондита	2559.
Исламски	1220–1221.
Ирански	1184–1185.
Хебрејски	5566–5567.
Бизантски	7314–7315.
Коптски	1522–1523.
Хинду календари
• Викрам Самват	1861–1862.
• Схака Самват	1728–1729.
• Кали Yуга	4907–4908.
Кинески
• Континуално	4442–4443.
• 60 година	Yанг Ватра Тигар (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11806.
Подробније: Календарска ера

1806 (MDCCCVI) је била редовна година која почиње у сриједу у грегоријанском, односно редовна година која почиње у понедјељак у јулијанском календару, који касни 12 дана.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Баварски изборни кнез Максимилијан прогласио је се за краља, у складу са Пожунским миром, чиме настаје Краљевина Баварска, с ослонцем на Француску.
• 1. 1. - Фриедрицх, изборни кнез Wüрттемберга, крунисан за краља с француском подршком - Краљевина Wüрттемберг траје до 1918.
• јануар, почетком - У Видину крваво угушена једна просрпска завера.
• 8. 1. - Битка код Блаауwберга: одлучујућа британска победа над снагама Батавијске Републике у Колонији Рт добре наде.
• 9. 1. - Хоратио Нелсон сахрањен у катедрали Светог Павла у Лондону.

"Дрво уговора" у Цапе Тоwну

• 10. 1. - Холанђани предали Цапе Тоwн Британцима, потписан је уговор којим Британци добијају Колонију Рта (потврђено 1814, део Јужноафричке Уније од 1910).
• 19. 1. - Британски корпус напустио Напуљ и отпловио у Мессину на Сицилији, где их краљ Фердинанд прима тек 13. фебруара.
• 23. 1. - Умро британски премијер Wиллиам Питт Млађи, наслеђује га рођак Wиллиам Гренвилле (до 1807) на челу "Владе свих талената".
• 24. 1. - Устаничка скупштина у Остружници. Депутација на челу са Протом Матијом је послата у Беч - одбијена је војна помоћ, пристају да посредују. Истовремено, Срби моле султана да их не напада.
  • Учестали су турски напади у Мачви.
  • Очекујући турске нападе, Срби првих месеци ове године заузимају Пореч и Неготин на истоку, као и Параћин, Ражањ, Алексинац, Крушевац, а њихове чете продрле су до Студенице на једној и у Топлицу на другој страни. Гради се Делиград између Ражња и Алексинца.

• зима - Побуна у сремском селу Марадик због обавеза тешког рада у шумама на сечи дрва за спахилук.

Фебруар/Вељача

• 6. 2. - Битка код Сан Доминга: убедљива британска поморска победа у Карибима.
• 8. 2. - Рат Треће коалиције: почиње франко-италијанска инвазија Напуљског краљевства, на челу са Массéном.
• 14. 2. - Массéна је ушао у Напуљ.
• 15. 2. - Париским уговором између Француске и Пруске потврђен прошлогодишњи Сцхöнбруннски уговор: Пруска добија Хановер, у замену за неке друге територије, због чега јој Британија објављује рат.
• фебруар - Нови британски министар иностраних послова Цхарлес Јамес Фоx улази у мировне преговоре са француским колегом Таллеyрандом али до лета се разочарава.

Краљевина Италија 1806-09

• 20. 2. - Први француски далматински поход: генерал Габриел Молитор стиже у Задар. Према Пожунском миру, Аустрија је предала неке територије Французима, одн. Краљевини Италији, укључујући Далмацију (рок примопредаје је 30. 1. - 28. 2.). За гувернера (провидура) постављен је Винцензо Дандоло.
• 20. 2. (8. 2. по ј.к.) - Руско-персијски рат: руски командант Павел Цицијанов убијен када је требао примити кључеве Бакуа. Руси током године заузимају Баку, као и Дербент и Qубу.
• 26. 2. - Почиње Опсада Гаете, тврђавског напуљског града.
• 28. 2. (16. 2. по ј.к.) - Друга архипелашка експедиција: део руске, Сењавинове, флоте, на челу са капетаном Григоријем Белим (Григорий Г. Белли), стигла у Боку которску, коју су Аустријанци требали предати Французима.

Март/Ожујак

• 9. 3. - Битка код Цампо Тенесе: Французи потукли напуљску војску. Франко-италијански војници су ипак лоше опремљени и храњени, тако да пљачкају и злостављају становништво.
• 12. 3. - Аустријски цар нуди у писму султану посредништво у српском питању - одбијено.
• 15. 3. - Француски маршал и Наполеонов зет Јоацхим Мурат постављен за великог војводу Берга и Цлевеса у Немачкој (до 1808, затим краљ Напуља до 1815).
• март - Велика маса дочекује митрополита Петра и руског капетана Белија у манастиру Савина, заклињу се на верност руском цару.
• март - Сулејман-паша Скопљак поразио Радича Петровича код Студенице, манастир је страдао (Срби нису имали успеха једино на овом правцу).
• март или мај? - Бој на Салашу: Стојан Чупић одбио Мехмеда Видајића у Мачви.
• 20. 3. - Французи су стигли у Реггио Цалабриа на Мессинском мореузу. У руралним деловима Калабрије убрзо долази до отпора.
• 23. 3. - Експедиција Леwиса и Цларка: након што су презимили на Пацифику, полазе на повратно путовање, у септембру стижу у Саинт Лоуис.
• 27. 3. - Наполеоновим декретом су обновљени односи са Андором, прекинути 1793 (француски шеф државе је сувладар кнежевине).
• 30. 3. - Јосепх Бонапарте је Наполеоновим декретом постављен за краља Напуља (до 1808) - популаран је, уводи реформе.

Април/Травањ

• 5. 4. (календар?) - Руси заузимају Вис, затим покушавају
• 8. 4. - Наполеонова усвојеница Стéпхание де Беаухарнаис удата за Карла, наследника Бадена.
• април - Џора Осман стиже на Соко-град, затим напада ваљевску нахију али је разбијен на Чучугама (као и Хаџи-паша почетком године и Хаџибег сребренички у јулу). Срби заузимају Јадар и Рађевину од зворничког паше.
• април - Инцидент у Једрену: под видом слања војске против Карађорђа, султан Селим III шаље трупе Низам-I Цедид у Тракију, али наилази на јак отпор јаничара и ајана - конфронтација траје целог лета.
• април - Француско-шведски рат: након што су Пруска и Француска постигле споразум, Швеђани се морају повући из Хановера.
• 16. 4. - Наполеон формирао Армију Далмације.
• 18. 4. - Нон-импортатион Ацт: САД забраниле увоз неких британских производа, јер ови присилно новаче америчке морнаре и не поштују америчку сувереност и неутралност (на снази од новембра али убрзо суспендиран).
• 28. 4. - Францисцо де Миранда покушао да се искрца код Оцумаре де ла Цоста у данашњој Венецуели, али Шпанци су му заробили два од три брода.

Мај/Свибањ

• мај, почетком - Кулин капетан упао у јадарско село Добрић, убио је 74 мушкарца и одвео 300 робља, углавном жена - откупио их је Иво Кнежевић, кнез босанске Семберије.
• 16. 5. - Британска одлука о блокади обале од Елбе у Немачкој до Бреста у Француској.
• 21. 5. (календар?) - Руси ослободили у Трсту заробљене бокељске бродове.
• 24. 5. - Париским уговором одређено да се Батавијска република претвори у краљевину Холандију.

Лауристон

• 26. 5. - Дубровник допустио улаз Лауристоновим француским трупама, на путу према Котору - фактички крај Дубровачке Републике.
• 30. 5. (18. 5.) - Код Трстиковца је дошло до првог сукоба Француза и чете Црногораца и Ришњана.
• 30. 5. - Андреw Јацксон, будући председник САД, убио човека у двобоју.

Јун/Јуни/Липањ

• 5. 6. - Крај Батавијске Републике: Наполеон је прогласио Краљевину Холандију на челу са братом Лоуисом (анектирана Француској 1810).
• 5. 6. - Француски маршал Јеан Бернадотте, будући шведски краљ (1818-44), проглашен за сувереног кнеза од Понтецорва а министар Таллеyранд за кнеза од Беневента.
• јун - Побуна сељака на митрополитском даљском спахилуку - Даљ, Борово и Бело Брдо - заустављена под претњом војне интервенције.
• 16. 6. - Помрачење Сунца видљиво у Северној Америци, познато и као Тецумсехово, јер га је најавио његов брат Тенскwатаwа, звани Пророк, и то након што га је гувернер Индијане Wиллиам Хенрy Харрисон зачикавао да докаже своју моћ. Јосé Јоаqуíн де Феррер посматра из Киндерхоок, Неw Yорк и даје име корони.
• 20. 6. - Наполеоново писмо султану: против Срба треба употребити "најјаче мере".
• 21. 6. - Французи окупирали папин град Цивитавеццхиа.
• 25. 6. - Доситеј Обрадовић напушта Трст након четири године.
• 27. 6. - Англо-шпањолски рат, Британске инвазије Рио де ла Плате: накратко су заузели Буенос Аирес у шпанском Вицекраљевству Рíо де ла Плата (до августа).
• јун - јул - Руска флота блокира Венецију и далматинску обалу. Опсада Дубровника.

Јул/Јули/Српањ

Рајнска Конфедерација - Немачка 1806

• 4. 7. - Битка код Маиде је британска победа на Калабрији - спречена француска инвазија Сицилије.
• 5. 7. - Генерал Молитор стиже у помоћ опсаднутом Дубровнику.
• 6. 7. (24. 6. по ј.к.) - Миленко Стојковић одбио турску видинску војску код Пореча.
• 10. 7. - Веллорска побуна: прва већа побуна сипоја против Британске источноиндијске компаније, на југу Индије.
• 12. 7. - У Паризу потписан Уговор о Рајнској Конфедерацији, савез 16 немачких држава са Наполеоном као Протектором (број држава 1808. износи 36, конфедерација траје до 1813).

"Краљски Далматин"

• 12. 7. - У Задру излази први број тједника "Краљски Далматин" (Ил Регио Далмата – Краглски Далматин, до 1810) - прве новине на хрватском језику.
• 13. 7. - Карађорђе шаље Петра Ичка на преговоре у Цариград.
• 15. 7. - Пикеова експедиција креће из околине Саинт Лоуиса у истраживање јужнијег дела Територије Лоуисиана.
• јул, половином - Султанове трупе Новог поретка заустављене у Хавси након сукоба са јаничарима - затим се повлаче у Çорлу, у који могу ући тек након опсаде, мада је стигао и султан.
• 18. 7. - Напуљска тврђава Гаета се предала Французима.
• 18. 7. - Експлозија барутане на Малти, страдало око 200 људи, војника и цивила.
• 25. 7. - Карл Фриедрицх, изборни кнез Бадена и свекар Наполеонове усвојенице Степхание, постаје велики војвода. Велико Војводство Баден траје до 1918.

Август/Аугуст/Коловоз

• 3. 8. - Францисцо де Миранда се искрцава са Британцима код Ла Вела де Цоро у Венецуели - морају се повући десет дана касније пред јачим шпанским снагама.
• 6. 8. - Аустријски цар Франз I објавио распуштање Светог Римског Царства.
• 10. 8. - Хораце Сéбастиани преузима положај француског посланика на Високој Порти: на његов савет су смењени кнежеви Влашке и Молдавије, Константин Ипсиланти и Александар Мурузи, за које је сматрао да су у шеми са Русима, Пазваноглуом у Видину и Карађорђем у Србији - Русија ово сматра разлогом за рат.

Битка на Мишару - диорама

• 13. 8. - Први српски устанак: Битка на Мишару код Шапца - Карађорђе дочекао и разбио босанску војску Сулејман-паше Скопљака.
• 14. 8. - Британци се предали у Буенос Аиресу.
• 15. 8. - На царев рођендан, почела је градња Тријумфалне капије у Паризу, поводом прошлогодишњих победа (Аустерлитз) - завршена 1836. након дуге паузе у време Бурбона. Ове године је почела и градња мање капије, Арц де Триомпхе ду Царроусел.
• 18. 8. - Китоловац Абрахам Бристоw пронашао оточје Ауцкланд, јужно од Новог Зеланда.
• 26. 8. - Антифранцуски немачки агитатор Јоханн Пхилипп Палм стрељан у Браунауу по Наполеоновом наређењу.

Септембар/Рујан

• 2. 9. - Велико клизиште код Голдауа у кантону Сцхwyз: у клизању 40 милиона куб. метара одн. 120 милиона тона материјала уништено је неколико села и страдало 457 људи.
• 3. 9. - Битка на Делиграду, у Ђуниском теснацу између Ражња и Алексинца; Карађорђе одбио напад турских снага. Истог дана војвода Станоје Главаш ослободио Прокупље.
• 4. 9. - По Дандолову савјету, Наполеон укида у Далмацији закон по коме сељаци у Далматинском загорју нису били власници земљишта које обрађују.

Делиград

• 8. 9. (27. 8. по ј.к.) - Трећи узалудни турски јуриш на Делиграду - нуде примирје.
• 12. 9. - Пруске трупе улазе у Саксонију - пруски краљ се ослања на Русију и Британију. Неколико дана касније почињу кретње француских трупа у Немачкој.
• 14. 9. - Склопљено примирје између Срба и Турака.
• 19. 9. - Криза позната као Инцидент у Једрену се окончава султановим поразом: наређује да се Низам-I Цедидске трупе повуку из Силиврија (следећег маја ће бити збачен).
• ца. 22. 9. - Петар Ичко се вратио у Србију, Порта је начелно прихватила српске захтеве (→ Ичков мир.
• 26. 9. (или 1. 10.) - Пруски ултиматум Наполеону, траже евакуацију Немачке.
• 30. 9. - Битка код Херцег Новог: Аугусте Мармонт напао руско-црногорско-бокељске снаге код Херцег Новог.

Октобар/Листопад

• 3. 10. (21. 9. по ј.к.) - Француски неуспех код Суторине, повлаче се на стару дубровачку границу.
• 7. 10. (25. 9. по ј.к.) - У Смедерево стигао мухасил Хасан-ага, са усменим предлозима за споразум, без царског фермана - Петар Ичко ће поново бити послан у Цариград (али Срби, након руског позива за садејствовање у јануару, настављају рат).
• 9. 10. - Рат Четврте коалиције, инициран пруским ултиматумом Наполеону: први окршај је Битка код Сцхлеиза у Тхурингији, гдје Французи односе побједу, као и код Саалфелда сутрадан, где је погинуо пруски принц Лудwиг.

"Улазак Наполеона у Берлин"

• 14. 10. - Битка код Јене и Ауерстедта је одлучујућа Наполеонова победа над Пруском, маршал Лоуис-Ницолас Давоут је поразио пруску главнину код Ауерстедта.
• 16. 10. - Ерфуртска капитулација: 12.000 пруских војника са 65 топова се предаје Французима без борбе.
• 17. 10. - Хаићански цар Јацqуес I је убијен. Алеxандре Пéтион постаје председник републике (до 1818), али Хенри Цхристопхе на северу проглашава Државу Хаити (краљевину 1811-20).
• 17. 10. - Битка код Халлеа: Бернадоттов успех у Саксонији, Пруси изгубили 5.000 војника.
• 25. 10. - Француски маршал Давоут улази у Берлин, Наполеон стиже два дана касније.
• 28 - 30. 10. - Битка код Прензлауа и Капитулације у Пасеwалку и Стеттину: предало се још 19.500 Пруса са 353 топа.

Новембар/Студени

• 3. 11. - Јан Хенрyк Дąброwски и Јóзеф Wyбицки стижу у Познањ са француским јединицама, подстичу Великопољски устанак против пруске власти.
• 6. 11. - Битка код Лüбецка: Французи су разбили Блüцхерове пруско-шведске снаге у неутралном граду Лüбецку. Пристојан Бернадоттеов третман шведских заробљеника довешће до понуде круне 1810.
• 8. 11. - Опсада Магдебурга: Французи заузели пруски град након 14 дана.
• 13 - 17. 11. (1 - 5. 11. по ј.к.) - Скупштина у Смедереву: усвајају се Портини услови за мир, за детаље се шаље нова депутација; потребно је што пре заузети Београд, кога држи Алија Гушанац.
• 15. 11. - Пикеова експедиција: поручник Зебулон Пике видео у Колораду врх данас познат као Пикес Пеак.
• 16. 11. - У Цхарлоттенбургу закључено примирје између Француске и Пруске.
• 19. 11. - Французи заузели Хамбург - Франзосензеит траје до 1814.
• 19. 11. - Акбар Шах II нови је могулски цар Индије (до 1837, симболичан положај).
• 21. 11. - Берлински декрет: Наполеон забрањује трговину и саобраћај са Британским острвима - Континентална блокада ће нанети више штете Француској него Британији, њено одржавање ће навести Наполеона на рат на Иберијском полуострву (1807-14) и инвазију Русије (1812).
• 23. 11. (11. 11. по ј.к.) - Руско-турски рат (1806–1812): руска војска ген. Ивана Михелсона почиње прелаз преко Дњестра, у Молдавију.
• 28. 11. - Муратови Французи у пруској Варшави. Русија истог дана улази у рат против Наполеона.

Децембар/Просинац

"Карађорђево освојење Београда"

• 11. 12. - Познањски мир: изборна кнежевина Саска се прикључује Рајнској конфедерацији, убрзо проглашена за краљевину.
• 12. 12. (30. 11. по ј.к.) - Опсада Београда: устаници ослободили београдску Варош а тврђаву у јануару.
• ца. децембар - У Цариграду се налази српски посланик Петар Ичко - Порта потврђује обећања од летос а Ичко обећава да ће Срби вратити Београд, али улазак Русије у рат мења ситуацију.
• 18. 12. - Наполеон стигао у Варшаву, именује владину комисију - Јóзеф Пониатоwски, однедавно гувернер Варшаве, министар је рата (→ Варшавско војводство 1807-15).
• 22. 12. - Француска Велика армија прелази Вислу.
• 22. 12. - Руси заузимају Брач, накратко и Корчулу.
• 25. 12. (13. 12. по ј.к.) - Руски генерал Михаил Милорадовић улази у Букурешт.
• 26. 12. - Битке код Пуłтуска и Голyмина: руске снаге успешно измичу француским.
• 30. 12. - Османско царство објављује рат Русији.

Кроз годину

Ингрес: "Наполеон I на царском трону"

• Нови ђаковачки бискуп Антун Мандић оснива Богословно сјемениште с Високом филозофско-богословном школом.
• Ноах Wебстер објављује свој први речник А Цомпендиоус Дицтионарy оф тхе Енглисх Лангуаге.
• Тхомас Бруце, 7. еарл од Елгина враћа се у Енглеску са Елгиновим мрамором.
• У Неw Yорку основана Wиллиам Цолгате & Цомпанy, фабрика сапуна и свећа (→ Цолгате-Палмоливе).
• Рушење ал-Баqија: у Медини руше грађевине на гробљу Ал-Баqи', у складу са вахабитским учењима.
• Wиллиам Хyде Wолластон патентирао цамеру луциду, оптичко помагало за цртање.

Рођења

• 13. 1. - Јован Стерија Поповић, српски књижевник, професор, министар († 1856)
• 3. 2. - Фрањо Кулмер, хрватски политичар, барун († 1853)
• 21. 3. - Бенито Јуáрез, председник Мексика († 1872)
• 9. 4. - Исамбард Кингдом Брунел, инжењер († 1859)
• 20. 5. - Јохн Стуарт Милл, филозоф утилитаризма и либерализма († 1873)
• 12. 6. - Јохн А. Роеблинг, градитељ Брооклyнског моста († 1869)
• 27. 6. - Аугустус Де Морган, математичар († 1871)
• 24. 9. - Омер-паша Латас, османски мушир и паша († 1871)
• 11. 10. - Кнез Александар Карађорђевић, владар Србије († 1885)
• 25. 10. - Маx Стирнер, филозоф († 1856)
• 3. 11. - Иван Висин, бокељски морепловац који је опловио свет († 1869)
• 10. 12. - Павао Штоос, пјесник, свећеник и народни препородитељ († 1862)
• Ђорђе Марковић Кодер, песник († 1891)

Смрти

• 17. 1. - Францесцо Соаве, филозоф (* 1743)
• 23. 1. - Wиллиам Питт Млађи, британски премијер (* 1759)
• 3. 2. - Ницолас Едме Рестиф де Ла Бретонне, књижевник (* 1734)
• 16. 2. - Франз вон Wеyротхер, аустријски генерал (* 1755)
• 21. 3. - Адам Алојзиј Баричевић, полихистор, библиофил (* 1756)
• 9. 4. - Wиллем V ван Орање-Нассау, бивши холандски стадтхолдер (* 1748)
• 10. 4. - Хоратио Гатес, амерички генерал (* 1727)
• 22. 4. - Пиерре-Цхарлес Вилленеуве, француски адмирал (* 1763)
• 31. 5. - Мицхаел вон Мелас, аустријски фелдмаршал (* 1729)
• 4. 7. - Цхарлес-Хенри Сансон, џелат (* 1739)
• авг. - Јанко Катић, устанички војвода (* )
• 13. 8. - Мехмед-бег Куленовић, "Кулин-капетан" (* ца. 1776)
• 22. 8. - Јеан-Хонорé Фрагонард, сликар (* 1732)
• 23. 8. - Цхарлес-Аугустин де Цоуломб, физичар (* 1736)
• 10. 9. - Јоханн Цхристопх Аделунг, филолог (* 1732)
• 13. 9. - Цхарлес Јамес Фоx, британски политичар (* 1749)
• 10. 10. - Лоуис Фердинанд, пруски принц (* 1772)
• 17. 10. - Јеан-Јацqуес Дессалинес, владар Хаитија (* 1758)
• 25. 10. - Хенрy Кноx, амерички војник и политичар (* 1750)
• 26. 10. - Јохн Гравес Симцое, бивши гувернер Канаде (* 1752)
• 12. 12. - Васа Чарапић, устанички војвода (* 1788)
• Мунго Парк, истраживач Африке (* 1771)

Референце

Литература

• Историја српског народа, Пета књига, први том, Од Првог устанка до Берлинског конгреса, СКЗ Београд 1981 (V-1)

1806 на Wикимедијиној остави