1725
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1725.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек |
Деценија: | 1690-е 1700-е 1710-е – 1720-е – 1730-е 1740-е 1750-е |
Године: | 1722 1723 1724 – 1725 – 1726 1727 1728 |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Peter_der-Grosse_1838.jpg/220px-Peter_der-Grosse_1838.jpg)
Грегоријански | 1725. (MDCCXXV) |
Аб урбе цондита | 2478. |
Исламски | 1137–1138. |
Ирански | 1103–1104. |
Хебрејски | 5485–5486. |
Бизантски | 7233–7234. |
Коптски | 1441–1442. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1780–1781. |
• Схака Самват | 1647–1648. |
• Кали Yуга | 4826–4827. |
Кинески | |
• Континуално | 4361–4362. |
• 60 година | Yин Дрво Змија (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11725. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1725 (MDCCXXV) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- јануар - У токугавском Јапану уведен систем Гонин Гуми - групе од пет кућанстава су колективно одговорне за очување реда и плаћање пореза.
- 6. 2. - Витус Беринг је кренуо копном из Санкт Петербурга на Прву камчатску експедицију: до Охотска стиже тек најесен 1726. Петар Велики жели утврдити да ли су Азија и Америка спојени.
- 7. 2. - Параноични афгански владар Персије Махмуд Хотак наредио убиство свих сафавидских принчева осим Султан Хусаyна (овај је успео сачувати Тахмаспа).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/Catherine_I_of_Russia_1725.jpg/120px-Catherine_I_of_Russia_1725.jpg)
- 8. 2. (28. 1. по ј.к.) - Супруга руског цара Петра Великог након његове смрти преузима пријестоље као царица Катарина (до 1727). Праву власт има Александар Меншиков.
- 8. 3. - Холандски брод Акерендам, упућен ка Азији, залутао је по мећави и потонуо код Норвешке - страдало је око 200 људи. Од 19 сандука злата и сребра извађено је пет, а остало тек 1972.
- 18. 3. - У Паризу одржан први у низу Цонцерт Спиритуел (до 1790).
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 22. 4. - Хотакијска Монархија: Махмуд Хотак је пао у дворској револуцији, наслеђује га рођак Ашраф (до 1729).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Alliances_in_Europe_1725-1730.png/150px-Alliances_in_Europe_1725-1730.png)
- 30. 4. - Државни кадрил: шпански краљ Филип V и аустријски цар Карло VI склапају Бечки споразум, односно савез уперен против Велике Британије (низ од четири уговора до новембра). Британски краљ шаље Рицхарда Канеа у Гибралтар да га учврсти.
- 10. 5. - Генерал Георге Wаде је постављен за инспектора у Шкотској: у Хигхландсу, међу Јакобитима, спроводи Закон о разоружању, формира шест чета милиције, гради путеве и мостове.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/Badge_to_Order_St_Alexander_Nevsky_both_sides.jpg/150px-Badge_to_Order_St_Alexander_Nevsky_both_sides.jpg)
- 1. 6. (21. 5. по ј.к.) - Руска царица први пут додељује Орден Светог Александра Невског, поводом удаје своје кћи Ане за војводу од Холстеин-Готторпа (родитељи Петра III). Међу одликованима је и Матија Змајевић.
- 23. 6. - У Шкотској почињу нереди због проширења енглеског пореза на слад и последично скупљег пива.
- 24. 6. - У Дублину први пут забиљежен састанак Велике ложе Ирске, најстарије данас постојеће масонске ложе на свијету.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 1. 8. - Османлије заузеле Табриз у Персији после дуже опсаде, убијен велики број становника.
- 27. 8. - Француски брод Цхамеау потонуо близу Лоуисбоурга у Новој Скотији са преко 200 људи и много злата и сребра (пронађено 1965).
- 31. 8. - Веспримски, и ранији загребачки бискуп Мирко Есзтерхáзy је острогонски надбискуп (до 1745).
- 3. 9. - Велика Британија, Француска и Пруска склапају Хановерски споразум како би се обранили од шпанско-аустријског савеза.
- 5. 9. - Венчање француског краља Лоуиса XV пољском принцезом Маријом Лесзцзyńском.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Arsenije_IV_Jovanovi%C4%87_%C5%A0akabenta.jpg/120px-Arsenije_IV_Jovanovi%C4%87_%C5%A0akabenta.jpg)
- 16. 10. - Пећки Патријарх Арсеније IV Јовановић у посети Рилском манастиру (први пут се потписује као патријарх, изабран је за живота претходника Мојсија).
- 22. 10. - Петорица индијанских поглавица у посети француском краљу Лују XV: Цхицагоу од Мицхигамеи и још петорица из Иллиноиске конфедерације.
- 23. 10. - Умро карловачки митрополит Викентије Поповић-Хаџилавић - следеће године га наслеђује митрополит београдски Мојсије.
- 12. 12. - Војвода Јуан Гуиллермо де Риппердá се вратио у Мадрид са преговора у Бечу, тврди да цар жели да он буде шпански председник владе, што и остаје до априла.
- 15. 12. - Окончан Думмеров рат између Нове Енглеске и Мохаwка на једној страни и Wабанаки конфедерације.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Piranesi-16026.jpg/250px-Piranesi-16026.jpg)
- Хрватска:
- Хрватски сабор у Вараждину: чланком 5 се одриче право Угарском намјесничком вијећу да у конкретним случајевима захтијева "неку подложност или зависност сталежа и редова ових краљевина" - управна власт у Хрватској треба бити препуштена искључиво Хрватском сабору и бану.[1]
- Цар/краљ присвојио право да сам именује и плаћа предсједника хрватског Банског стола.
- Посавски крајишници у толикој биједи да "немају ни кошуље на тијелу, посљедњу имовину продају да би платили контрибуцију" (поред војних обвеза).[2] Након три године када ниједна граница у Хрватској није хтела давати контрибуцију, ове године једна по једна почињу давати.[3]
- Крајишници у Вараждинском генералату и даље траже да прочитају привилегије, али оберкапетан Кенигсег изврдава.[4]
- Споменик Ивану Непомуку у Валпову.
- У Дубровнику се 1725-43. кује сребрени талир брадан.
- Србија:
- Војна крајина у Србији преуређена на деветнаест капетаната, уместо ранијих 15 (од 1728/29 осамнаест).[5]
- У Србији повећана контрибуција/порез "старим" ускоцима.[6]
- Београдски Срби трговци упутили изасланство да траже еснафску уредбу с посебним повластицама, што је цар Карло VI одобрио.[7]
- Темишварска трговачка компанија основана од 76 Срба и Грка: тргују житом, главно стовариште у Перлезу, рекама до Карловца па сувим до Ријеке.[8]
- "Огледало српско II": "Не дају вуци овацах".[9]
- Сава Владиславић Рагузински у руској мисији у Кини.
- У оквиру Вивалдијеве збирке Ил цименто делл'армониа е делл'инвентионе ("Надметање хармоније и инвенције") објављена и Четири годишња доба.
- Поводом Јубилеја, у Риму су отворене Шпањолске степенице.
- Гиамбаттиста Вицо издаје прво издање "Нове науке" (два знатно измењена следе 1730. и '44.).
- Постхумно издат Фламстеедов звјездани каталог Хисториа Цоелестис Британница са 2.935 звијезда.
- Кинеска династија Qинг даје одштампати 66 примјерака Гујин Тусху Јицхенг, енциклопедије са преко 800.000 страница текста одн. 100 милиона знакова.
Алфа Ба позива на џихад, први од Фула џихади, што наредних година спроводи његов син Карамокхо Алфа - настаје Имамат Фута Џалон. Део народа Сусу одлази у данашњу Гвинеју.
- На источној Малаји је основан Султанат Теренггану, који постоји и данас.
- ц. - Енглези основали прву хисторијски потврђену масонску ложу у Паризу и у континенталној Европи.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 26. 2. - Ницолас Јосепх Цугнот, пионир парних возила († 1804)
- 6. 3. - Хенрy Бенедицт Стуарт, јакобитски наследник, католички кардинал († 1807)
- 20. 3. - Абдул Хамид I., османски султан († 1789)
- 2. 4. - Гиацомо Цасанова, талијански авантурист, свећеник, глазбеник, војник, шпијун, дипломат, слободни зидар и писац († 1798)
- 6. 4. - Пасqуале Паоли, корзикански патриота († 1807)
- 12. 5. - Лоуис-Пхилиппе д'Орлéанс, француски принц крви († 1785)
- 1. 7. - Јеан-Баптисте-Донатиен де Вимеур де Роцхамбеау, маршал Француске († 1807)
- 21. 8. - Јеан-Баптисте Греузе, сликар († 1805)
- 16. 9. - Ницолас Десмарест, геолог, Енциклопедист († 1815)
- 24. 9. - Артхур Гуиннесс, пивар († 1803)
- 29. 9. - Роберт Цливе, први британски гувернер у Бенгалу († 1774)
- 21. 10. - Франз Моритз вон Лацy, хабсбуршки фелдмаршал († 1801)
- 23. 12. - Ахмад Схах Бахадур, могулски владар († 1775)
- 1725-28 - Јован Стефанов Баљевић, историчар
Смрти
[уреди | уреди извор]- 6. 1. - Цхикаматсу Монзаемон, драмски писац (* 1653)
- 28. 1. - Лоуис д'Аубуссон де Ла Феуилладе, маршал Француске (* 1673)
- 8. 2. - Петар Велики, руски цар (* 1672)
- 2. 3. - Јосé Бенито де Цхурригуера, архитекта, скулптор (* 1665)
- 15. 3. - Наталија Петровна, руска принцеза (* 1718)
- 30. 3. - Ренé де Фроулаy де Тессé, маршал Француске (* 1648)
- 12. 4. - Гиованни Баттиста Фоггини, вајар (* 1652)
- 22. 4. - Махмуд Хотак, владар Персије (* 1697)
- 27. 6. - Цхристиан Хеинрицх Хеинекен, вундеркинд (* 1721)
- 29. 6. - Араи Хакусеки, јапански државник и писац (* 1657)
- 29. 6. - Јуан Мануел Фернáндез Пацхецо, шпански државник, оснивач Академије (* 1650)
- 12. 8. - Пиерре де Монтесqуиоу д'Артагнан, маршал Француске (* 1640)
- 16. 9. - Антоине V де Грамонт, маршал Француске (* 1672)
- 10. 10. - Пхилиппе де Ригауд де Ваудреуил, гувернер Нове Француске (* ца. 1643)
- 22. 10. - Алессандро Сцарлатти, композитор (* 1660)
- 23. 10. - Викентије Поповић-Хаџилавић, митрополит карловачки
- 28. 11. - Никита Демидов, металуршки предузимач
- Драшко Поповић, лик из "Горског вијенца"
- Гиусеппе Маззуоли, вајар (* 1644)
- Петар Благојевић, осумњичени вампир