Ligüers (Gironda)
Vilatge d'Occitània |
Ligüers
Ligueux | ||
---|---|---|
Lo borg | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 44° 47′ 12″ N, 0° 16′ 13″ E | |
Superfícia | 5,05 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
125 m 65 m 32 m | |
Geografia politica | ||
País | Guiana | |
Estat | França | |
Region 75 |
Nòva Aquitània | |
Departament 33 |
Gironda | |
Arrondiment 335 |
Liborna | |
Canton 3341 |
Lo Reulés e Las Bastidas (Senta Fe la Granda avant 2015) | |
Intercom 243301371 |
Communauté de communes du Pays Foyen | |
Cònsol | Isabelle Pillon (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2019) |
150 ab. 156 ab. | |
Densitat | 33,66 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Còde postal | 33220 | |
Còde INSEE | 33246 |
Ligüers (nom a verificar) o Liguer (grafia fonologica e prudenta au còp) (Ligueux en francés) es una comuna occitana d'Agenés [1], dens la region istorica de Guiana, administrada per lo departament de Gironda de la region de Novèla Aquitània, ancianament d'Aquitània.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]Perimètre deu territòri
[modificar | Modificar lo còdi]Toponimia
[modificar | Modificar lo còdi]La prononciacion observada es [li'ge] (dins lo parlar [-e] en finala pòt representar un -è etimologic tanplan coma un -e); la prononciacion (probablament pas observada sus plaça) qu'es citada per Bénédicte Boyrie-Fénié es [li'gø]]. Mes un locutor naturau de Margairon (comuna confrontanta), nascut en 1931 pronóncia [li'gɛw] (metatèsi a partir d'un [ligy'ɛ] supausat o fòrma influenciada per la grafia) [2] Las fòrmas ancianas son Luguriensis abbatissa, en 1126-1183, en latin, Lugurii (universus ~ conventus), en 1126-1183, en latin, Ligurd, en 1190-1191, en occitan. Totas las atestacions venen deu cartulari de La Seuva Majora [3]. Lo canonge Durengues cita le pouillé (l'inventari deus bens eclesiastics de la diocèsi) de Valeri en 1520 : In archipresbyteratu Vesalmensi : Prior de Lignerio, rector ejusdem, de Cluzello et Sancti Pardulphi, çò que demanda d'explicacions : Lo Clusèu correspond a La Roquilha, Liguers èra un priorat de l'abadiá perigòrda deu meteis nom [4] e i a pas de Sent Pardó a l'entorn, mès i a benlèu una identitat entre Sent Pardó e Sent Marçau; enfin Lignerio deuriá se lugir Liguerio. La meteissa error se tròba sus la mapa de Cassini, qu'escriu Ligneaux [5] !
Dauzat e Rostaing interprètan lo nom, emb un certan dobte, coma format d'un nom gallés d'òme, Luco, o Luggo-, e deu gallés ialo, que traduisen per « camp » [6] (seriá puslèu « clarièra » puèi « vilatge »). Negre, citat per Bénédicte Boyrie-Fénié, usa tanben de -ó-ialo [3]. Pus recentament, Xavier Delamarre, que se supausa, coneis pas las fòrmas ancianas, prepausa tanben un lugu-ialon. Mes las fòrmas ancianas s'i opausan, e tanben l'exemple de la finala de Pinuelh, autentic -ó-ialo situat a quauques km. Lo nom es a comparar emb un autre Ligueux, que probable li donèt son nom, lo deu Perigòrd (de Ligurio en 1115), que segon B. Boyrie-Fénié seriá prononciat [li'gø]. Mes, contràriament a aquelas afirmacions, vengudas de B. Boyrie-Fénié e de Joan Ros, citat per la precedenta, lo siti departamental Le nom occitan des communes du Périgord dona [liː’gʏ] coma prononciacion deu Ligueux de Perigòrd [7]. Fau precisar que B. Boyrie-Fénié, qu'evòca una « zòna lengadociana fòrt francizada », coneis pas la fòrma orala deu Ligueux girondin e supausa qu'es la meteissa que la de son omonime. Justament, una fòrma tonica modèrna en [-ø-] supausariá un ancian ò dubèrt tonic e non pas -u- [y] (de las fòrmas ancianas deus dos toponimes) nimai un -o- barrat (vengut adara [u], evolucion normala d'un Ligurius ipotetic, que se diftonga pas en -uè- > [-ø-] )[8]. E lo problèma es pauc diferent emb la prononciacion [li'ge]. L'origina deus dos toponimes demòra a descobrir.
L'escritura Ligüers, causida per B. Boyrie-Fénié[3], pausa deus problèmas de descodatge sense grafia fonetica aponduda e l'-s finala apareis enluec dins las atestacions, ni dins la fòrma orala. La prononciacion [li'gé], compte tengut de las atestacions ancianas que compòrtan una -r, se pòt pas escriure Ligué. I a quatre possibilitats : Liguer, Liguèr (pas de diferéncia de prononciacion), Liguuer e Liguuèr. Coma cada toponime a coneissut son istòria pròpia pendent de sègles, la fòrma orala e la fòrma grafica deu vilatge agenés e las deu vilatge perigòrd son pas necessàriament semblablas.
Autres luecs dins la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]- Saint-Martial (en francés). Responsa espontanèa d'un informator : Sint Marsial, responsa corregida sus suggestion e mantenguda : Sint Marçau [mar'saw][2]. En Agenés, sent es sovent articulat coma sint, çò que la grafia consèrva pas; la fòrma escrita es donc Sent Marçau. Lo canonge Durengues escriu : L'église de Saint-Pardon, ou de Saint-Marson, comme écrit Nicolas de Villars [avesque d'Agen entre 1588 e 1608], a été rasée par les huguenots [9]. Coma lo prelat deviá saber que i a pas de Sent Marçon, son expression deviá èstre una badinada, qu'a un sol sens possible : la glèisa dispareguda deviá èstre consacrada aus dos sents lemosins au còp.
- Les Eymeries (en francés) : [ləzɛjmə'ri], grafiat Los Aimerics (o Les Aimerics, estant que lo parlar confond los e las en les, prononciat [ləs], [ləz] e [lɛj]/[lej] segon lo contèxte)
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]Liguer èra un priorat de l'abadiá perigòrda de Ligüers (nom a verificar), que probable li donèt son nom. Quasi tots los abitants èran protestants au sègle XVI [10]
Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]- Abans la refòrma cantonala de 2014, aplicada en 2015, la comuna èra deu canton de Senta Fe la Granda; es adara deu canton deu Reulés e las Bastidas. L'intercomunalitat es la Communauté de communes du pays Foyen.
Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
525 | 255 | 247 | 287 | 263 | 273 | 230 | 268
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
306 | 285 | 252 | 246 | 255 | 257 | 217 | 219 | 225
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
190 | 210 | 179 | 170 | 181 | 173 | 163 | 139 | 137
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
123 |
105 |
100 |
121 |
123 |
158 |
168 |
168 |
168 172 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
168 172 |
168 172 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
- En 1793, la municipalitat es Sainte Foy, Appelles, Ligueux, Pineuilh, La Roquille, Saint André, Saint Avit, Saint Nazaire, Saint Philippe et Thoumeyragues (en francés)[11], donc en occitan Senta Fe la Granda, Apèla, Ligüers, Pinuelh, La Roquilha, Sent Andreu, Sent Avit, Sent Nazari, Sent Filipe deu Senhal e Tomeiragas.
Luecs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]Personalitats ligadas emb la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]Veire tanben
[modificar | Modificar lo còdi]Ligams extèrnes
[modificar | Modificar lo còdi]Nòtas
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ https://web.archive.org/web/20161115015531/http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b77101733/f1.item.zoom
- ↑ 2,0 et 2,1 enquèsta J.P. Sivadon
- ↑ 3,0 3,1 et 3,2 Bénédicte Boyrie-Fénié, Dictionnaire toponymique des communes, Gironde, ed. CAIRN e Institut Occitan, Pau, 2008, p. 195-196
- ↑ https://archive.org/stream/pouillhistoriq00dure#page/536/mode/2up
- ↑ https://www.geoportail.gouv.fr/donnees/carte-de-cassini
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 403, a Ligueil
- ↑ https://web.archive.org/web/20171219231307/http://communes-oc.cg24.fr/cantons/savignac-les-eglises/LIGUEUX.htm
- ↑ Bénédicte Boyrie-Fénié, Dictionnaire toponymique des communes, Gironde, ed. CAIRN e Institut Occitan, Pau, 2008, p. 195-196
- ↑ https://archive.org/stream/pouillhistoriq00dure#page/536/mode/2up
- ↑ https://archive.org/stream/pouillhistoriq00dure#page/536/mode/2up
- ↑ http://cassini.ehess.fr/cassini/fr/html/fiche.php?select_resultat=19542