Пређи на садржај

The Wall Street Journal

С Википедије, слободне енциклопедије
The Wall Street Journal
Naslovna strana od 23. marta 2016.
Tipdnevne novine
FormatPuni format
VlasnikNews Corp (preko Dow Jones & Company)
UrednikPol a. Gigot
Glavni urednikMat Mari
Osnivanje8. jul 1889. god.; pre 135 godina (1889-07-08)
JezikEgleski
Sedište1211 Avenue of the Americas, Njujork, SAD
Tiraž2.277.000 dnevno[1]
ISSN0099-9660
OCLC broj781541372
Veb-sajtwww.wsj.com

The Wall Street Journal su međunarodne dnevne novine pisane na engleskom jeziku sa značajnim naglaskom na poslovnim i ekonomskim vestima. Objavljuje ih kompanija Dow Jones & Company, divizija kompanije News Corp zajedno sa evropskim i azijskim izdanjima šest puta nedeljno. Journal su najveće novine u Sjedinjenim Američkim Država po tiražu. Prema podacima iz marta 2013. godine od strane organizacije Alliance for Audited Media, tiraž je iznosio oko 2,4 miliona primeraka (uključujući skoro 900.000 digitalnih pretplata).[2] Prema podacima News Corp iz juna 2017. tiraž je bio 2,277 miliona primeraka (uključujući 1.270.000 digitalnih preplata).[3] Poređenja radi, USA Today ima tiraž od 1,7 miliona primeraka. Glavni su im konkurent Londonske novine Financial Times, koje se takođe objavljuju u nekoliko izdanja.

Journal uglavnom ima fokus na američkim ekonomskim i svetskim poslovnim temama, kao i na finansijskim vestima i problemima. Ime novina potiče od ulice u gradu Njujorku koja se zove „Wall Street” i deo je finansijskog distrikta Njujorka. Osnivači ovih novine su Čarls Dau, Edvard Džns i Čarls Bergstreser. Prvo izdanje se pojavilo 8. jula 1889. godine. Štampano izdanje je nagrađeno Pulicer nagradom trideset sedam puta,[4][5][6] uključujući njihovo izveštavanje 2007. godine o promenama datuma davanja dionica i neželjenim posledicama kineske ekonomske reforme.[7][8] Godine 2011. godine, The Wall Street Journal je ponovo osvojio prvo mesto na Media Power 50 listi, već dvanaest godina za redom.

Journal isto tako objavljuje luksuzni časopis WSJ,[9][10] koji je originalno bio izdavan svaka tri meseca, ali je proširen na 12 izdanja godišnje od 2014. Internetska verzija je pokrenuta 1996. godine i od početka je bila dostupna je samo pretplatnicima.[11] Uredničke stranice su često konzervativne.

Istorija

[уреди | уреди извор]

Počeci

[уреди | уреди извор]
Naslovna strana prvog broja The Wall Street Journal, 8. jul 1889

Prvi proizvodi Dow Jones & Company, izdavača časopisa, bili su kratki bilteni vesti, pod nadimkom „flimsies”, koji su se tokom dana ručno dostavljali trgovcima na berzi početkom 1880-ih. Kasnije su objedinjeni u štampani dnevni rezime pod nazivom Popodnevno pismo kupaca. Novinari Čarls Dau, Edvard Džons i Čarls Bergstreser pretvorili su ovo u The Wall Street Journal, koji je prvi put objavljen 8. jula 1889. godine, i počeli da isporučuju Dow Jones & Company novinski servis putem telegrafa.[12]

Godine 1896, zvanično je pokrenut „Dow Jones Industrial Average”. To je bio prvi od nekoliko indeksa cena akcija i obveznica na Njujorškoj berzi. Godine 1899, prvi put se pojavila rubrika Pregled & Perspektiva, koja i danas postoji, a koju je prvobitno napisao Čarls Dau.

Novinar Klarens Baron je kupio kontrolu nad kompanijom za 130.000 dolara 1902. godine (еквивалентно 3,764,500 долара године 2018); tiraž je tada bio oko 7.000, ali se popeo na 50.000 do kraja 1920-ih. Baron i njegovi prethodnici bili su zaslužni za stvaranje atmosfere neustrašivog, nezavisnog finansijskog izveštavanja – što je bila novina u ranim danima poslovnog novinarstva. Godine 1921, osnovan je Barron's, glavni finansijski nedeljnik u Sjedinjenim Državama.[13] Baron je umro 1928. godine, godinu dana pre Crnog utorka, sloma berze koji je u velikoj meri uticao na Veliku depresiju u Sjedinjenim Državama. Baronovi potomci, porodica Bankroft, nastaviće da kontrolišu kompaniju do 2007. godine.[13]

Časopis je dobio svoj moderan oblik i prominenciju tokom 1940-ih, vremenu industrijske ekspanzije Sjedinjenih Država i njihovih finansijskih institucija u Njujorku. Bernard Kilgor je imenovan za glavnog urednika lista 1941. godine, a za generalnog direktora kompanije 1945. godine, čime je na kraju ostvario 25-godišnju karijeru kao šef časopisa. Kilgor je bio arhitekta kultnog dizajna naslovne strane lista, sa sažetkom „Šta je novost“ i nacionalnom strategijom distribucije, koja je dovela do tiraža lista sa 33.000 primeraka 1941. na 1,1 milion kada je Kilgor umro 1967. Pod Kilgorom, 1947. godine, list je osvojio svoju prvu Pulicerovu nagradu za uvodnike Vilijama Henrija Grajmsa.[13]

Godine 1967, Dow Jones Newswires je započeo veliku ekspanziju van Sjedinjenih Država, postavljajući svoje novinare u svaki veći finansijski centar u Evropi, Aziji, Latinskoj Americi, Australiji i Africi. Godine 1970. Dou Džouns je kupio lanac novina Ottaway, koji se u to vreme sastojao od devet dnevnih listova i tri nedjeljna lista. Kasnije je naziv promenjen u Dow Jones Local Media Group.[14]

Period od 1971. do 1997. godine doneo je niz pokretanja, akvizicija i zajedničkih ulaganja, uključujući „Factiva“, The Wall Street Journal Asia, The Wall Street Journal Europe, WSJ.com veb stranicu, Dou Džouns Indekse, MarketWatch i „WSJ Weekend Edition“. Godine 2007, News Corp. je kupila Dou Džouns. WSJ., luksuzni magazin životnog stila, pokrenut je 2008. godine.[15]

Internetska ekspanzija

[уреди | уреди извор]

Dopuna štampanim novinama, The Wall Street Journal Online, pokrenuta je 1996. godine i od početka je omogućavala pristup samo uz pretplatu.[16] Godine 2003, Dov Džouns je počeo da integriše izveštavanje o štampanim i onlajn pretplatnicima časopisa zajedno u izjave Biroa za reviziju tiraža.[17] U 2007. godini se obično verovalo da je to najveći sajt za vesti sa plaćenom pretplatom na Vebu, sa 980.000 plaćenih pretplatnika.[13] Od tada, digitalna pretplata je porasla na 1,3 miliona od septembra 2018. godine, pavši na drugo mesto iza Njujork Tajmsa sa 3 miliona digitalnih pretplata.[18] U maju 2008. godišnja pretplata na onlajn izdanje The Wall Street Journal koštala je 119 dolara za one koji nemaju pretplatu na štampano izdanje. Do juna 2013. mesečni trošak za pretplatu na onlajn izdanje iznosio je 22,99 USD, odnosno 275,88 USD godišnje, isključujući uvodne ponude.[19] Stope digitalne pretplate su dramatično porasle kako je njegova popularnost porasla u odnosu na štampanje na 443,88 USD godišnje, pri čemu su pretplatnici prvi put plaćali 187,20 USD godišnje.[20]

Vladimir Putin sa dopisnicom časopisa Karen Eliot Haus 2002.

Dana 30. novembra 2004. godine, Oasys Mobile i The Wall Street Journal objavili su aplikaciju koja bi korisnicima omogućila pristup sadržaju iz The Wall Street Journal Online preko svojih mobilnih telefona.[21] Priče nagrađene Pulicerovom nagradom iz 1995. dostupne su besplatno na Pulicerovom veb sajtu.[22]

Septembra 2005, časopis je pokrenuo vikend izdanje, koje je dostavljeno svim pretplatnicima, što je označilo povratak na izdavanje subotom nakon nekih 50 godina. Ovaj potez je delimično osmišljen da privuče više potrošačkog oglašavanja.[13]

U 2005, časopis je objavio profil čitalaca sa oko 60 procenata višeg menadžmenta, prosečan prihod od 191.000 dolara, prosečnu neto vrednost domaćinstva od 2,1 milion dolara i prosečnu starost od 55 godina.[23]

Godine 2007, časopis je pokrenuo svetsku ekspanziju svoje veb stranice kako bi uključio glavna izdanja na stranom jeziku. List je takođe pokazao interesovanje za kupovinu rivalskog Financial Times.[24]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Form 10-K June, 2017”. SEC. Приступљено 30. 6. 2017. 
  2. ^ Plambeck, Joseph (26. 4. 2010). „Newspaper Circulation Falls Nearly 9%”. The New York Times. 
  3. ^ „Form 10-K”. www.sec.gov. Приступљено 2. 11. 2017. 
  4. ^ „The Wall Street Journal”. dowjones.com. Приступљено 28. 8. 2018. 
  5. ^ „The Pulitzer Prizes – What's New”. pulitzer.org. Архивирано из оригинала 24. 2. 2008. г. Приступљено 10. 4. 2017. 
  6. ^ „Press Release: Wall Street Journal is Honored with Two Pulitzer Prizes: for Reporting on Stock Options Backdating and on China”. Dow Jones. 16. 4. 2007. Архивирано из оригинала 8. 5. 2008. г. Приступљено 13. 6. 2010. 
  7. ^ „The 2007 Pulitzer Prize Winners – Public Service”. Приступљено 13. 6. 2010. 
  8. ^ „The 2007 Pulitzer Prize Winners – International Reporting”. Приступљено 13. 6. 2010. 
  9. ^ Pérez-Peña, Richard (17. 9. 2007). „A Wall Street Journal Magazine”. The New York Times. The New York Times Company. Приступљено 7. 9. 2008. 
  10. ^ Pérez-Peña, Richard (3. 9. 2008). „A Magazine for the Rich (and Lucrative Ads)”. The New York Times. The New York Times Company. Приступљено 7. 9. 2008. 
  11. ^ Salwen, Michael B.; Garrison, Bruce; Driscoll, Paul D. (2004). Online News and the Public (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781135616793. 
  12. ^ Dow Jones & Co. Inc., "Dow Jones History – The Late 1800s" Архивирано август 7, 2006 на сајту Wayback Machine, Retrieved July 25, 2013.
  13. ^ а б в г д Crossen, Cynthia. "It All Began in the Basement of a Candy Store Архивирано октобар 7, 2008 на сајту Wayback Machine", The Wall Street Journal (New York), p. B1, August 1, 2007.
  14. ^ „Dow Jones Local Media Group, Inc.”. Local Media Group. Архивирано из оригинала 12. 04. 2022. г. Приступљено 03. 11. 2022. 
  15. ^ Edgecliffe-Johnson, Andrew (3. 9. 2008). „WSJ magazine targets upscale market”. Financial Times. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. 
  16. ^ Stulberg, Ariel (23. 5. 2017). „Testing news paywalls: Which are leaky, and which are airtight?”. Columbia Journalism Review. 
  17. ^ "The Wall Street Journal Announces New Integrated Print and Online Sales and Marketing Initiatives". Press release. November 3, 2003.
  18. ^ „NewsCorp sees higher profits as subscriptions rise”. phys.org. 
  19. ^ „Subscribing to the Wall Street Journal”. The Wall Street Journal. 17. 6. 2013. Архивирано из оригинала 14. 11. 2013. г. 
  20. ^ „The Wall Street Journal”. store.wsj.com. Приступљено 2021-08-06. 
  21. ^ „Oasys Mobile, Inc. News Release”. Phx.corporate. Архивирано из оригинала 28. 11. 2008. г. Приступљено 5. 6. 2011. 
  22. ^ „The Pulitzer Prizes – What's New”. pulitzer.org. Архивирано из оригинала 9. 3. 2008. г. 
  23. ^ Mitchell, Bill. "The Wall Street Journal Weekend Edition: Expectations, Surprises, Disappointments Архивирано август 16, 2006 на сајту Wayback Machine". Poynter Online, September 21, 2005.
  24. ^ Wray, Richard (1. 2. 2007). „How the word on Wall Street will spread around the world”. The Guardian. UK. Архивирано из оригинала 3. 2. 2007. г. Приступљено 3. 2. 2007. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Merrill, John C. and Harold A. Fisher. The world's great dailies: profiles of fifty newspapers (1980) pp. 338–41
  • Joachim Keller: Der Informationsgehalt der Berichterstattung in der Currency-markets-Kolumne des Wall Street Journals. Eine empirische Untersuchung der Berichtsqualität. 2003. ISBN 978-3-631-50791-9.  Dissertation der Universität Saarbrücken 2002, Peter Lang Verlag, Frankfurt a.M. u.a.
  • Martin Dunn: How to survive Rupert Murdoch. In: British Journalism Review, Vol. 18, No. 4, 2007, S. 5-10, ISSN 0956-4748, auch als Online-Artikel
  • Sarah Ellison: War at the Wall Street Journal: Inside the Struggle to Control an American Business Empire. 2010. ISBN 978-0-547-15243-1.  Houghton Mifflin Harcourt, Boston 304 S. , Besprechung
  • David Carr: War@WSJ: New Book Pulls Back Blankets on Murdoch’s Capture of The Journal, in: New York Times, 19. Januar 2010
  • Dealy, Francis X (1993). The power and the money: Inside the Wall Street Journal. Birch Lane Press. .
  • Douai, Aziz, and Terry Wu. "News as business: the global financial crisis and Occupy movement in the Wall Street Journal." Journal of International Communication 20.2 (2014): 148-167.
  • Rosenberg, Jerry M. Inside the Wall Street Journal: The History and the Power of Dow Jones & Company and America's Most Influential Newspaper (1982) online Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2019)
  • Sakurai, Takuya. "Framing a Trade Policy: An Analysis of The Wall Street Journal Coverage of Super 301." Intercultural Communication Studies 24.3 (2015). online
  • Steinbock, Dan. "Building dynamic capabilities: The Wall Street Journal interactive edition: A successful online subscription model (1993–2000)." International Journal on Media Management 2.3-4 (2000): 178-194.
  • Yarrow, Andrew L. "The big postwar story: Abundance and the rise of economic journalism." Journalism History 32.2 (2006): 58+ online

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
The Wall Street Journal на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Wall_Street_Journal&oldid=28525765”