Пређи на садржај

Tetrakosaktid

С Википедије, слободне енциклопедије
Tetrakosaktid
Identifikatori
CAS broj16960-16-0 ДаY
ATC kodH01AA02 (WHO)
PubChemCID 16129617
ChemSpider10481947
KEGGD00284
Hemijski podaci
FormulaC136H210N40O31S
Molarna masa2933.44 g/mol
  • InChI=1S/C136H210N40O31S/c1-75(2)109(127(200)154-71-106(181)156-88(31-13-17-52-137)114(187)158-89(32-14-18-53-138)115(188)159-91(35-21-56-149-134(142)143)116(189)164-96(37-23-58-151-136(146)147)131(204)175-60-25-39-104(175)126(199)173-111(77(5)6)128(201)163-90(33-15-19-54-139)120(193)171-110(76(3)4)129(202)169-101(65-80-43-47-84(180)48-44-80)132(205)176-61-26-40-105(176)133(206)207)172-125(198)103-38-24-59-174(103)130(203)95(34-16-20-55-140)157-107(182)70-153-113(186)99(66-81-68-152-87-30-12-11-29-85(81)87)167-117(190)92(36-22-57-150-135(144)145)160-121(194)98(63-78-27-9-8-10-28-78)166-123(196)100(67-82-69-148-74-155-82)168-118(191)93(49-50-108(183)184)161-119(192)94(51-62-208-7)162-124(197)102(73-178)170-122(195)97(165-112(185)86(141)72-177)64-79-41-45-83(179)46-42-79/h8-12,27-30,41-48,68-69,74-77,86,88-105,109-111,152,177-180H,13-26,31-40,49-67,70-73,137-141H2,1-7H3,(H,148,155)(H,153,186)(H,154,200)(H,156,181)(H,157,182)(H,158,187)(H,159,188)(H,160,194)(H,161,192)(H,162,197)(H,163,201)(H,164,189)(H,165,185)(H,166,196)(H,167,190)(H,168,191)(H,169,202)(H,170,195)(H,171,193)(H,172,198)(H,173,199)(H,183,184)(H,206,207)(H4,142,143,149)(H4,144,145,150)(H4,146,147,151)/t86?,88-,89-,90+,91-,92+,93+,94+,95+,96-,97+,98+,99+,100+,101+,102+,103+,104+,105+,109+,110+,111+/m1/s1 ДаY
  • Key:ZOEFCCMDUURGSE-CQVUSSRSSA-N ДаY

Tetrakosaktid (Synacthen) je sintetički analog prirodnog adrenokortikotropnog hormona (ACTH).

U normalnim situacijama ACTH se oslobađa iz hipofize. On deluje na nadbubrežne žlezde i stimuliše proizvodnju steroidnih hormona (glukokortikoida). Ako su nadbubrežne žlezde zdrave, tetrakosaktidna инјекција dovodi do povišenja koncentracije krvnog kortizola (hidrokortizona) u toku 30 minuta.

Ovaj lek se koristi za dijagnostičke svrhe. On je podesan za lečenje adrenalne nedovoljnosti, kao i za tretman spazama.[1]

  1. ^ Lux AL; Edwards SW; Hancock E; et al. (2004). „The United Kingdom Infantile Spasms Study comparing vigabatrin with prednisolone or tetracosactide at 14 days: a multicentre, randomised controlled trial”. Lancet. 364 (9447): 1773—8. PMID 15541450. doi:10.1016/S0140-6736(04)17400-X. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).