Пређи на садржај

SpaceX

Координате: 33° 55′ 15″ С; 118° 19′ 40″ З / 33.9207° С; 118.3278° З / 33.9207; -118.3278
С Википедије, слободне енциклопедије
Спејс екс
енгл. SpaceX
Приватна
ДелатностАстронаутика
Орбитална лансирања
Основано6. мај 2002.; пре 22 године (2002-05-06)[1]
ОснивачиИлон Маск
СедиштеХоторн, САД
33° 55′ 15″ С; 118° 19′ 40″ З / 33.9207° С; 118.3278° З / 33.9207; -118.3278
Руководиоци
Илон Маск
Гвен Шотвел
Том Милер
Производи
Број запослених
8.000 (мај 2020)
Веб-сајтwww.spacex.com

Спејс екс (енгл. SpaceX) је америчка приватна компанија која се бави израдом свемирских летелица и свемирским летовима, са седиштем у Хоторну у Калифорнији. Компанију је основао 6. маја 2002. предузетник Илон Маск с циљем смањења трошкова свемирских путовања и омогућавања колонизације Марса.[2][3] Спејс екс је развио линију ракета-носача Фалкон и свемирску летелицу Драгон.

Ова компанија је ушла у историју као прва приватна компанија која је успешно доставила терет на Међународну свемирску станицу лансирањем ракете Фалкон 9, 25. маја 2012. године.[4], a 30. маја 2020. постала је прва приватна компанија која је успешно послала астронауте на Међународну свемирску станицу (уз помоћ летелице Драгон 2).[5] Јануара 2020, са трећим лансирањем Старлинк сателита, Спејс екс је постао највећи оператор комерцијалне сателитске констелације у свету.[6][7]

Историја

[уреди | уреди извор]

Са 100 милиона долара свог богатства,[8] Маск је основао Space Exploration Technologies, односно Спејс екс, у мају 2002. године.[9] Маск је главни извршни директор и главни технолошки директор предузећа, са седиштем у Хоторну, у Калифорнији. Спејс екс развија и производи свемирске ракете-носаче са нагласком на унапређивање стања ракетне технологије. Компанијине прве две лансиране ракете су Фалкон 1 и Фалкон 9 (по свемирском броду „Millenium Falcon” из филма Звездани ратови), а прва летелица је Драгон (референца из анимираног филма „Puff the Magic Dragon”).[10] За седам година, компанија је дизајнирала серију Фалкон ракета-носача и Драгон вишенаменску летелицу. У септембру 2008. године, Фалкон 1 ракета постала је прва приватно финансирана летелица на течно гориво која је поставила сателит у Земљину орбиту. Драгон летелица се, 25. маја 2012. године, спојила са Међународном свемирском станицом (МСС), и тако је Спејс екс постала прва комерцијална компанија која је лансирала и спојила летелицу са Међународном свемирском станицом.[11]

Фалкон Хеви чека лансирање у Свемирском центру Кенеди

Године 2006, Спејс екс је добио уговор са НАСА-ом за наставак развоја и испитивања Фалкон ракета-носача и Драгон летелице за превоз терета на Међународну свемирску станицу.[12][13] Уследио је уговор са НАСА-ом од 1,6 милијарди долара 23. децембра 2008. године за дванаест летова Фалкон 9 ракета и Драгон летелице, чиме је замењен амерички спејс-шатл који је повучен из употребе 2011. године.[14] Транспорт америчких астронаута након гашења програма Спејс-шатлова обављао се руском летелицом Сојуз, али Спејс екс је једна од две команије која је склопила уговор са НАСА-ом као део Commercial Crew Development програма, који је имао за циљ да развије могућност транспорта америчких астронаута до 2020. године.[15] Спејс екс је 30. маја 2020. уз помоћ летелице Драгон 2 успешно послала астронауте Роберта Бенкена и Дага Херлија на Међународну свемирску станицу, чиме је постала прва приватна компанија која је то остварила.

Капсула Драгон 2 стоји на бини унутар седишта компаније Спејс екс у Хоторну (Калифорнија), након представљања јавности.

Маск је веровао да је кључ приступачних свемирских путовања у прављењу ракета које се поново могу искористити, иако већина стручњака у свемирској индустрији није веровала да су ракете за вишекратну употребу могуће или изводљиве.[16] Спејс екс је успешно слетео прву фазу Фалкон ракете назад на лансирну рампу 22. децембра 2015. године. То је био први пут у историји да је такав подухват постигнут са орбиталном ракетом и представља значајан корак ка поновној употреби ракета снижавајући трошкове приступа свемиру.[17] Ова прва фаза опоравка је поновљена неколико пута 2016. године, слетањем на аутономни свемирски беспилотни брод, на платформу за опоравак која плута у океану,[18] а до краја 2017. године, Спејс екс је слетео и опоравио прву фазу у 16 мисија у низу где је покушано слетање и опоравак, укључујући свих 14 покушаја у 2017. години. Опорављено је 20 од 42 прве фазе Факлон 9 појачивача од почетка лета Фалкон 9 ракете у 2010. години.[19] У 2017. години, Спејс екс лансирао је 18 успешних летова Фалкон 9, више него удвостручујући највиши број од 8 летова из претходне године.[20]

Спејс екс је, 6. фебруара 2018. године, успешно лансирао Фалкон Хеви, четврту по реду ракету са највећим капацитетом икада направљену (после Сатурн V, Енергија и Н1) и најмоћнију ракету која је у функцији од 2018. године. На инаугуралној мисији, ракета је носила Масков електронски спортски аутомобил Тесла родстер као пробни терет.[21]

Тестирање ракетног мотора Мерлин 1D

Спејс екс је највећи приватни произвођач ракетних мотора на свету, а уједно и носитељ рекорда за највиши омер потиска и тежине за ракетни мотор (Мерлин 1D).[22][23] Произвео је више од 100 оперативних Мерлин 1D мотора. Сваки Мерлин 1D мотор може вертикално да подигне тежину од 40 просечних породичних аутомобила. У комбинацији, 9 Мерлин мотора у првој фази Фалкон 9 производе негде од 5,8 до 6,7 мегањутна потиска, у зависности од надморске висине.[24]

Крајем 2017. године, Спејс екс је представио дизајн своје нове генерације лансирних возила и система свемирских летелица - БФР („Big Falcon Rocket”) - који ће подржати све могућности пружања услуга лансирања Спејс екса, са једним скупом веома великих возила: Земљина орбита, Лунарна орбита, међупланетарне мисије, па чак и интерконтинентални превоз путника на Земљи и потпуно заменити Фалкон 9, Фалкон Хеви и Драгон возила у 2020-им. БФР ће имати пречник језгра 9 m. Значајан развој возила почео је 2017. године, док је развој ракетних мотора почео 2012. године.[25][26]

Финансирање

[уреди | уреди извор]

У јануару 2015. године Спејс екс је од компанија Гугл и Фиделити добио милијарду долара у замену за 10% удела у власништву, чиме је укупна вредност компаније процењена на 10 милијарди долара. Претходно су у Спејс екс свој новац уложиле компаније Draper Fisher Jurvetson, Founders Fund, Valor Equity Partners и Capricorn.[27][28] Новац који је овом приликом стигао у компанију можда је повезан са намером да се уђе у тржиште комерцијалних сателита, прецизније, сателитског интернета на глобалном нивоу (Спејс екс планира да изгради мрежу од више хиљада мањих сателита који ће кружити у ниској орбити и становништву целог света обезбедити приступ брзом интернету).[29] Гугл је дуже време тражио новог партнера за сателитски интернет, након што је прекинуо сарадњу са компанијама O3b и OneWeb.[30]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)”. California Secretary of State. Архивирано из оригинала 12. 03. 2017. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  2. ^ Kenneth Chang (27. 9. 2016). „Elon Musk’s Plan: Get Humans to Mars, and Beyond”. New York Times. Приступљено 27. 9. 2016. 
  3. ^ Shontell, Alyson. „Elon Musk Decided To Put Life On Mars Because NASA Wasn't Serious Enough”. Business Insider. Приступљено 2. 2. 2019. 
  4. ^ Chang, Kenneth (25. 5. 2012). „Space X Capsule Docks at Space Station”. New York Times. Приступљено 25. 5. 2012. 
  5. ^ SpaceX (31. 5. 2020). „Docking confirmed – Crew Dragon has arrived at the @space_station!” (твит). Приступљено 31. 5. 2020 — преко Twitter-а. 
  6. ^ Patel, Neel. „SpaceX now operates the world’s biggest commercial satellite network”. MIT Technology Review. Приступљено 9. 1. 2020. 
  7. ^ LAUER, ALEX. „SpaceX Is the New King of Commercial Satellites, and It's Just Getting Started”. Insidehook. Приступљено 9. 1. 2020. 
  8. ^ Wayne, Leslie (5. 2. 2006). „A Bold Plan to Go Where Men Have Gone Before”. The New York Times. Приступљено 16. 2. 2015. 
  9. ^ „California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2018. г. 
  10. ^ „SpaceX”. 
  11. ^ Harwood, William (31. 5. 2012). „SpaceX Dragon returns to Earth, ends historic trip”. CBS News. Приступљено 3. 8. 2013. 
  12. ^ „COTS 2006 Demo Competition”. NASA. Архивирано из оригинала 22. 06. 2017. г. Приступљено 26. 8. 2014. 
  13. ^ „Commercial Orbital Transportation Services Demonstrations” (PDF). 18. 1. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 06. 2017. г. Приступљено 26. 8. 2014. 
  14. ^ „NASA Awards Space Station Commercial Resupply Services Contracts”. nasa.gov. NASA. 23. 12. 2008. Архивирано из оригинала 02. 12. 2017. г. Приступљено 30. 6. 2016. 
  15. ^ „Boeing And SpaceX Win Billion in NASA Contracts”. NPR.org. National Public Radio. Приступљено 30. 6. 2016. 
  16. ^ Verfasser, Schilling, Melissa A. Quirky the remarkable story of the traits, foibles, and genius of breakthrough innovators who changed the world. ISBN 9781610397926. OCLC 1023496009. 
  17. ^ „SpaceX rocket in historic upright landing”. BBC News. Приступљено 30. 6. 2016. 
  18. ^ O'Kane, Sean (27. 5. 2016). „SpaceX successfully lands a Falcon 9 rocket at sea for the third time”. The Verge. Приступљено 23. 1. 2019. 
  19. ^ „SpaceX concludes 2017 with fourth Iridium Next launch”. SpaceNews.com (на језику: енглески). 22. 12. 2017. Приступљено 23. 1. 2019. 
  20. ^ Wall, Mike; December 22, Space com Senior Writer |; ET, 2017 08:40pm. „Used SpaceX Rocket Launches 10 Communications Satellites Once Again”. Space.com. Приступљено 23. 1. 2019. 
  21. ^ Gebhardt, Chris. „Falcon Heavy success paves the way for open access to space beyond Earth – NASASpaceFlight.com”. NASASpaceFlight.com. Приступљено 19. 2. 2018. 
  22. ^ Chaikin, Andrew. „Is SpaceX Changing the Rocket Equation?”. Air & Space Magazine (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2019. 
  23. ^ Clark, Stephen. „100th Merlin 1D engine flies on Falcon 9 rocket – Spaceflight Now” (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2019. 
  24. ^ Post, Hannah (22. 10. 2014). „SPACEX COMPLETES 100TH MERLIN 1D ENGINE”. SpaceX. Архивирано из оригинала 16. 4. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019. 
  25. ^ SpaceX, Making Life Multiplanetary, Приступљено 23. 1. 2019 
  26. ^ „Elon Musk's Mars dream hinges on a giant new rocket”. Engadget (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  27. ^ Reuters (20. 1. 2015). „SpaceX raises $1 billion in funding from Google, Fidelity”. NewsDaily. Архивирано из оригинала 21. 1. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2015. 
  28. ^ Brian Berger (20. 1. 2015). „SpaceX Confirms Google Investment”. SpaceNews.com. 
  29. ^ AFP (20. 1. 2015). „Google aboard as Musk's SpaceX gets $1 bn in funding”. SpaceDaily. 
  30. ^ Megan Geuss (19. 1. 2015). „Google might pour money into SpaceX, really wants satellite Internet”. Ars Technica. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=SpaceX&oldid=28378779”