Natrijum acetat

Natrijum acetat
Ball-and-stick model of the acetate anion	Natrijum katjon
Nazivi
	IUPAC naziv Natrijum acetat
	Sistemski IUPAC naziv Natrijum etanolat
Identifikacija
CAS broj	127-09-3 ;
ChemSpider	29105;
ECHA InfoCard	100.004.386
E-brojevi	E262 (konzervansi)
PubChem C ID	517045;
RTECS	AJ4300010 (anhidrat) ; AJ4580000
Svojstva
Hemijska formula	C2H3NaO2
Molarna masa	82,0338 g/mol (anhidrat) ; 136,08 g/mol (trihidrat)
Agregatno stanje	beo prah
Gustina	1,528 g/cm3 ; 1.45 g/cm3 (trihidrat)
Tačka topljenja	324°C (anhidrat) ; 58°C (trihidrat)
Tačka ključanja	881.4°C (anhidrat) ; 122°C (trihidrat)
Rastvorljivost u vodi	36.2 g/100 ml (0°C) ; 46.4 g/100 mL (20°C) ; 139 g/100 mL (60°C) ; 170.15 g/100 mL (100°C)
Rastvorljivost	rastvorna u etanolu (5.3 g/100 mL (trihidrat)
Baznost (pKb)	9.25
Indeks refrakcije (nD)	1.464
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	monoklonalna
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Iritant
Bezbednost prilikom rukovanja	Spoljašnji MSDS
NFPA 704	1 1 0
Tačka paljenja	250°C
Tačka spontanog; paljenja	607 °C (1.125 °F; 880 K)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Natrijum acetat je bezbojna so natrijuma sa sirćetnom kiselinom. Dobija se putem reakcije natrijum hidroksida, natrijum karbonata ili natrijum hidrogen karbonata sa sirćetnom kiselinom. Ova so ima slab sirćetni miris.^[3]

Osobine

Iz vodenog rastvora natrijum acetat kristalizira sa 3 mola kristalne vode: Na(CH₃COO) • 3 H₂O. Ovaj trihidrat formira velike bezbojne kristale.^[4] Dobro je rastvorljiv u vodi (612 g/l pri 20 °C). Raspada se na 58 °C. Na višim temperaturama isparava kristalna voda, te nastaje bezvodni natrijum acetat Na(CH₃COO). Ova bezvodna so je takođe bezbojna. Ona je veoma higroskopna, te lako vezuje vlagu iz vazduha. Nešto slabije je rastvorljiva u vodi (365 g/l pri 20 °C).^[5] Smješa natrijum acetata i sirćetne kiseline se koristi kao pufer, što znači da njena pH vrednost ostaje gotovo ista nakon dodavanja (manjih količina) baza ili kiselina.^[6] Natrijum acetat se slabo rastvara u alkoholima.

Upotreba

Natrijum acetat kao dodatak hrani nosi oznaku E262. Koristi se kao regulator kiselina, i kao sredstvo za konzerviranje voća i povrća, zatim za konzerviranje peciva, ribe, salate, majoneza i drugih namirnica.

Vidi još

Acetat

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.
^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). „Chapter 2. Drug design and relationship of functional groups to pharmacologic activity; Physicochemical properties of drugs acid/base properties”. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781744431.

Literatura

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Housecroft3rd-3] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[4] Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.

[РајковићАналитичкаХемија-5] Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.

[Foye-6] Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). „Chapter 2. Drug design and relationship of functional groups to pharmacologic activity; Physicochemical properties of drugs acid/base properties”. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781744431.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]