Пређи на садржај

Zemljotres u Skoplju 1963.

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Skopski zemljotres 1963.)
Zemljotres u Skoplju 1963.
Zemljotres u Skoplju 1963. на карти Југославије
Zemljotres u Skoplju 1963.
Datum26. jul 1963.
Magnituda6.1 Mw
Dubina6 km[1]
Epicentar42° 06′ С; 21° 24′ И / 42.10° С; 21.40° И / 42.10; 21.40[1][2]
Pogođena područjaSR Makedonija, SFRJ
Žrtve1.000-1.100 poginulih[1][3]
Ostali:
  • 3.000-3.330 povređenih[1][3]
  • 120.000-200.000 ostalo bez doma[4][3]
  • 75-80% grada uništeno[4][5]

Zemljotres u Skoplju 1963. (mkd. Скопски земјотрес 1963), zemljotres momentne magnitude 6,1 koji se dogodio u Skoplju, SR Makedonija (danas Severna Makedonija) tada delu SFR Jugoslavije 26. jula 1963. u kojem je preko 1.000 ljudi poginulo, više od 3.000 povređeno, a između 120.000 i 200.000 ostalo bez vlastitog doma. U potresu je uništeno između 75 i 80 posto grada.

Činjenice

[уреди | уреди извор]

Potres koji je na lestvici magnitude momenta merio 6,1[1] (ekvivalentno 6,9 na Rihterovoj skali)[5][4] zbio se 26. jula 1963. u 4.17 sati prema UTC[2] (5.17 prema lokalnom vremenu)[4][3] u Skoplju, Socijalistička Republika Makedonija, tada delu SFR Jugoslavije (danas Severna Makedonija). Podrhtavanje je trajalo 20 sekundi[4][5] i osetilo se duž većine doline reke Vardar.[5]

Vest je iz Skoplja u Beograd preneo u rano jutro 26. jula 1963. dopisnik „Politike“ Jovan Popovski, a odatle su vest preuzele druge agencije. Tim povodom Politika je štampala prvo vanredno izdanje svog časopisa posle Drugog svetskog rata.[6]

Posledice

[уреди | уреди извор]

Nakon nekoliko dana od zemljotresa 35 država zatražilo je od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da uvrsti pomoć za Skoplje na popis svojih agenda. Pomoć u obliku novca, medicinskih, inženjerskih i građevinskih timova i namirnica ponudilo je 78 država.[3]

Opšti spisak srušenih zgrada

[уреди | уреди извор]

Javne zgrade koje su potpuno srušene ili napola oštećene, na području Opštine Centar:.[7]

  • Stara železnička stanica;
  • Oficirski dom;
  • Narodno pozorište;
  • Dom Jugoslovenske narodne armije;
  • Saobraćajna pošta br. 2;
  • Zgrada glavne pošte, telefonska centrala;
  • Dom kulture „Kočo Racin“;
  • Zgrada opštine "Idadija"
  • Zgrada Univerziteta u Skoplju u kojoj su bili Filozofski, Pravni i Ekonomski fakultet;
  • Zgrada republičkih sekretarijata;
  • Hotel „Makedonija“ (hotel je bio pun gostiju, među njima mnogo stranaca – Bugara, Belgijanaca, Francuza, Amerikanaca itd. Veoma mali deo žrtava izvučen je živ);
  • Hotel "Skoplje";
  • Zgrada Spoljnotrgovinskih preduzeća;
  • Poslovno-stambena zgrada Jugobanke i Narodne banke;
  • Studio Radio-televizije Skoplje;
  • Dve poslovno stambene petospratnice naspram Železničke stanice;
  • Blok četvorospratnih stambenih zgrada na Trgu Slobode;
  • "Inženjerska zgrada";
  • Zgrada koja se nalazila na uglu ul. Osma udarna brigada br. 16 i ul. Nauma Naumovskog br. 7;
  • Stambene zgrade u Ul. Vasila Glavinova br. 22 i 36, bul. JNA br. 32 i 36, ul. Đuro Đaković br. 19, Ul. Karla Marksa br. 41, Ul. 29. novembar br. 16, itd.
  • Objekat br. 13 u naselju Karpoš;
  • Zgrada u ul. Vodnjanska br. 40 naspram Kliničkog centra u Skoplju;
  • Hotel za samce građevinskog preduzeća "Beton", u industrijskom delu grada na levoj strani Vardara (poginulo 11 radnika, većina na terenu);

Posle zemljotresa

[уреди | уреди извор]
Jugoslovenska delegacija na čelu sa Josip Broz Tito, u ulici Ivo Lola Ribar.

Predsednik SFRJ Josip Broz Tito je odmah posle zemljotresa izjavio:

Skoplje je doživelo neviđenu katastrofu, ali mi ćemo ponovno izgraditi Skoplje. Postaće ponos i simbol bratstva i jedinstva, jugoslovenske i svetske solidarnosti.

Ove reči (slova) su napravljene od stiropora i okačene na staroj železničkoj stanici kao spomen-obeležje u izgradnji posle zemljotresa. Poruku je 2000. godine uklonio tadašnji direktor Muzeja uz obrazloženje da slova bi bila zamenjena novima, a zid rekonstruisan. Ali do danas to nije učinjeno.[8]

Ubrzo je grad počeo da se gradi po nacrtima Kenzo Tange i Adolfa Ciborovskog. Stara železnička stanica je danas Muzej grada Skoplja i simbol je zemljotresa. Sat stanice je zauvek zaustavljen u kobnih 5:17 ujutru.

Jedna od prvih mera gradskih vlasti bila je organizovana evakuacija skopske dece širom Makedonije i SFR Jugoslavije. Kako bi evakuacija bila organizovanija, pri Gradskoj skupštini je formirano Odeljenje za narodnu odbranu, koje je bilo dmešteno na igralištu FK Rabotnički, a evakuacijom su obuhvaćeni neaktivni stanovnici: žene, stari i nemoćni, invalidi i sva deca do 15 godina starosti . Nakon zemljotresa evakuisano je ukupno 105.000 ljudi, od čega oko 30.000 dece.[9] Deo evakuisanih (63.200 ljudi) otišao je kod rodbine i prijatelja u unutrašnjost Makedonije, a 41.743 je raspoređeno u druge jugoslovenske republike. Tako je Skoplje u danima posle zemljotresa postalo grad bez dece.

Oko 44.000 ljudi evakuisano je širom gradova Srbije, i to: Beograd, Niš, Leskovac, Kragujevac, Kraljevo, Smederevo, Sremska Mitrovica, Šabac, Kaniža, Bogovađa, Pionirski Grad i druga manja mesta. Opšta okružna bolnica u Skoplju je premeštena u Vranje, a bile su korištene i Nervna klinika, venerologija, ginekologija i otorinolaringologija u Nišu. Na Kosovo i Metohiju evakuisani su pacijenti u Internoj bolnici u Prištini.[10]

U Sloveniji iz Skoplja je evakuisano 2.875 dece, na mestima kao što su: Solkan, dom Ivana Cankara u Ljubljani, Izola, Postojna i Debeli Rtič kod Kopra. Oko 11.000 evakuisanih je bilo smešteno širom Bosne i Hercegovine, u objektima u Sarajevu, Bihaću, Banja Luci, Ilidži i drugde. Crveni krst Crne Gore je obezbedio smeštaj za oko 1.171 osobu. Veliki broj dece smešten je na Crnogorskom primorju, kao i u Titograd, Cetinje, Nikšić, Bar, Risan, Ivangrad, [ [Žabljak]] i druga mesta.

Za Hrvatsku otišlo 3.136 evakuisane dece: Rijeka, Split, Osijek, Preko kod Zadra, Vodice kod Šibenika, Ženski dom u Karlovac, Srpske Moravice, Crikvenica, Zagreb, a na hrvatskom primorju otkazani su turistički aranžmani gostima kako bi primila skopska deca.[11]


Galerija

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Seismic Ground Motion Estimates for the M6.1 earthquake of July 26, 1963 at Skopje, Republic of Macedonia Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2008) Odjel za geoznanosti Sveučilišta u Trstu, Trst, Italija
  2. ^ а б 1963 Skopje (Macedonia) Earthquake SeismoArchives, Incorporated Research Institutions for Seismology
  3. ^ а б в г д Marking the 44th anniversary of the catastrophic 1963 Skopje earthquake Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007) MRT, četvrtak, 26. srpnja 2007.
  4. ^ а б в г д The 1963 earthquake in Skopje Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2008) In Your Pocket City Guides
  5. ^ а б в г On This Day: 26 July; 1963: Thousands killed in Yugoslav earthquake BBC
  6. ^ Rođendan zaboravljenog heroja istorije „Politike“ („Politika“, 29. septembar 2010), Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ „Скопје, Катастрофа што го возбуди целиот свет“, Јован Пешиќ, Народна задруга (Панде Ташковски), 1963 г., Скопје
  8. ^ Вести на novatv.mk
  9. ^ Grupa autora: „Zbogom Skoplje, zbogom našem voljenom gradu“, Izdavač, Skoplje, 2016, str. 48
  10. ^ Grupa autora: „Zbogom Skoplje, zbogom naš voljeni grade“, Izdavač, Skoplje, 2016, str. 70-71
  11. ^ Grupa autora: „Zbogom Skoplje, zbogom našem voljenom gradu“, Izdavač, Skoplje, 2016, str. 75

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Zemljotres u Skoplju 1963. на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zemljotres_u_Skoplju_1963.&oldid=28833267”