Nefropidi
| Nefropidi Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Evropski jastog (Homarus gammarus) | |
_(20381232146).jpg)
| |
| Crtež građe nefropida | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Arthropoda |
| Podtip: | Crustacea |
| Klasa: | Malacostraca |
| Red: | Decapoda |
| Natporodica: | Nephropoidea |
| Porodica: | Nephropidae Dana, 1852 |
| Rodovi[1] | |
| |
Nefropidi (od latinskog: Nephropidae[2] je porodica morskih rakova iz reda desetonožaca (Decapoda), glavni rodovi su jastozi (Homarus) i škampi (Nephrops).[3]
Nefropidi imaju duga tela sa mišićavim repovima, i žive u pukotinama ili jazbinama na morskom dnu. Tri od njihovih pet parova nogu imaju kandže, uključujući prvi par, koji je obično znatno duži od drugih. Kao visoko cenjena morska hrana, jastozi su ekonomski važni, i često su jedna od najprofitabilnijih roba u obalskim područjima koja nastanjuju.[4] Komercijalno važne vrste uključuju dve vrste Homarus (koje imaju izgled stereotipnog jastoga) iz severnog Atlanskog okeana, i škampi (koji su sličniji škampu, ili „mini jastogu”) – roda Nephrops sa severne hemisfere i roda Metanephrops sa južne hemisfere. Mada nekoliko drugih grupa rakova imaju reč „jastog” u njihovim imenima, sam termin „jastog” generalno se odnosi na jastoge sa kleštima iz familije Nephropidae.[5] Jastozi sa kleštima nisu blisko srodni sa langustima ili papučnim jastozima, koji nemaju kandže (klešta), ili sa zdepastim jastozima. Najbliži postojeći srodnici jastoga sa kandžama su grebenski jastozi i tri familije slatkovodnih rakova.
Karakteristike
[уреди | уреди извор]Imaju po 10 nogu, od kojih na prva tri para imaju klešta (latinski: chelae), naročito velika i snažna na prvom paru. Glava i prsni koš su im spojeni i prekriveni hitinskim oklopom.[6][7] Pipci su im duža od tela.
Američki hlap (Homarus americanus) i škamp (Nephrops norvegicus) takođe poznat i kao norveški rak, su finansijski najvrednije vrste, ljudi rado jedu njihov jako mišićav abdomen i klešta.[6]
Tamnozelenkasti evropski jastog (Homarus gammarus), živi na stenovitom dnu duž evropske atlanske obale i Mediterana. Homarus capensis, koji živi u vodama oko Južne Afrike, naraste do svega 10 - 13 cm pa ima malu tržišnu vrednost.[6]
Rasprostranjenost
[уреди | уреди извор]Nefropidi žive po svim okeanima sveta[8] osim polarnih mora i ekstremnih dubina.[6]
Većina nefropida živi na dubinama od 9 do 3.500 metara, a najekstremnije vrste od 1.792 do 5.477 m.[8] Podnose vrlo različite temperature vode od 0,368 - 28,604 °C.[8] Vrste koje žive na velikim dubinama su potpuno slepe ili imaju vrlo atrofirane oči.[3]
Način života
[уреди | уреди извор]Većina Nefropida su noćne životinje, hrane se strvinama ali i algama, živom ribom, malim školjkašima i drugim beskičmenjacima koje nađu na dnu.[6]
Pojedine vrste Nefropida su simbiotičke (parazitske) žive u škrgama ili ustima većih riba.
Nefropidi su beskičmenjaci sa jakim zaštitnim egzoskeletom, pa se kao i drugi zglavkari i oni moraju mitariti (promeniti oklop). Tokom tog procesa su vrlo ranjivi.
Fosilni zapis jastoga sa kleštama proteže se unazad barem do valenžinskog doba krede (pre 140 miliona godina).[9] Ovaj spisak sadrži sve živeće vrste porodice Nephropidae:[10]
- Acanthacaris caeca A. Milne-Edwards, 1881
- Acanthacaris tenuimana Bate, 1888
- Dinochelus Ahyong, Chan & Bouchet, 2010
- Dinochelus ausubeli Ahyong, Chan & Bouchet, 2010
- Eunephrops Smith, 1885
- Eunephrops bairdii Smith, 1885
- Eunephrops cadenasi Chace, 1939
- Eunephrops luckhursti Manning, 1997
- Eunephrops manningi Holthuis, 1974
- Homarinus Kornfield, Williams & Steneck, 1995
- Homarinus capensis (Herbst, 1792) – Kejpski jastog
- Homarus Weber, 1795
- Homarus americanus H. Milne-Edwards, 1837 – Američki jastog
- Homarus gammarus (Linnaeus, 1758) – Evropski jastog
- Metanephrops Jenkins, 1972
- Metanephrops andamanicus (Wood-Mason, 1892) – Andamanski jastog
- Metanephrops arafurensis (De Man, 1905)
- Metanephrops armatus Chan & Yu, 1991
- Metanephrops australiensis (Bruce, 1966) – Australijski škamp
- Metanephrops binghami (Boone, 1927) – Karipski jastog
- Metanephrops boschmai (Holthuis, 1964) – Bošmov škamp
- Metanephrops challengeri (Balss, 1914) – Novo Zelandski škamp
- Metanephrops formosanus Chan & Yu, 1987
- Metanephrops japonicus (Tapparone-Canefri, 1873) – Japanski jastog
- Metanephrops mozambicus Macpherson, 1990
- Metanephrops neptunus (Bruce, 1965)
- Metanephrops rubellus (Moreira, 1903)
- Metanephrops sagamiensis (Parisi, 1917)
- Metanephrops sibogae (De Man, 1916)
- Metanephrops sinensis (Bruce, 1966) – Kineski jastog
- Metanephrops taiwanicus (Hu, 1983)
- Metanephrops thomsoni (Bate, 1888)
- Metanephrops velutinus Chan & Yu, 1991
- Nephropides Manning, 1969
- Nephropides caribaeus Manning, 1969
- Nephrops Leach, 1814
- Nephrops norvegicus (Linnaeus, 1758) – Norveški jastog, Dablinski zalivski škamp
- Nephropsis Wood-Mason, 1872
- Nephropsis acanthura Macpherson, 1990
- Nephropsis aculeata Smith, 1881 – Floridska lobstereta
- Nephropsis agassizii A. Milne-Edwards, 1880
- Nephropsis atlantica Norman, 1882
- Nephropsis carpenteri Wood-Mason, 1885
- Nephropsis ensirostris Alcock, 1901
- Nephropsis holthuisii Macpherson, 1993
- Nephropsis malhaensis Borradaile, 1910
- Nephropsis neglecta Holthuis, 1974
- Nephropsis occidentalis Faxon, 1893
- Nephropsis rosea Bate, 1888
- Nephropsis serrata Macpherson, 1993
- Nephropsis stewarti Wood-Mason, 1872
- Nephropsis suhmi Bate, 1888
- Nephropsis sulcata Macpherson, 1990
- Thaumastocheles Wood-Mason, 1874
- Thaumastocheles dochmiodon Chan & Saint Laurent, 1999
- Thaumastocheles japonicus Calman, 1913
- Thaumastocheles zaleucus (Thomson, 1873)
- Thaumastochelopsis Bruce, 1988
- Thaumastochelopsis brucei Ahyong, Chu & Chan, 2007
- Thaumastochelopsis wardi Bruce, 1988
- Thymopides Burukovsky & Averin, 1977
- Thymopides grobovi (Burukovsky & Averin, 1976)
- Thymopides laurentae Segonzac & Macpherson, 2003
- Thymops Holthuis, 1974
- Thymops birsteini (Zarenkov & Semenov, 1972)
- Thymopsis Holthuis, 1974
- Thymopsis nilenta Holthuis, 1974
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Grave, Sammy De; N. Dean Pentcheff; Ahyong, Shane T.; et al. (2009). „A classification of living and fossil genera of decapod crustaceans” (PDF). Raffles Bulletin of Zoology. Suppl. 21: 1—109. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2011. г.
- ^ Zdravko Števčić. „Kako ispravno pisati znanstvene nazive životinja?” (PDF) (на језику: hrvatski). Zavod za istraživanje mora, Institut »Ruđer Bošković«. Приступљено 11. 12. 2017.
- ^ а б „Nefropidi” (на језику: talijanski). Treccani. Приступљено 11. 12. 2017.
- ^ „Homarus americanus, American lobster” (PDF). McGill University. 27. 6. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2011. г. Приступљено 09. 02. 2019.
- ^ Scott, Thomas (1996). „Lobster”. ABC Biologie. Walter de Gruyter. стр. 703. ISBN 978-3-11-010661-9.
- ^ а б в г д „'Lobster'” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 11. 12. 2017.
- ^ Quarmby, R.; D.A. Nordens; P.F. Zagalsky; H.J. Ceccaldi; Daumas, D. (1977). „Studies on the quaternary structure of the lobster exoskeleton carotenoprotein, crustacyanin”. Comparative Biochemistry and Physiology Part B: Comparative Biochemistry. 56 (1): 55—61.
- ^ а б в „Nephropidae” (на језику: engleski). OBIS Ocean Biogeographic Information System. Приступљено 11. 12. 2017.
- ^ Tshudy, Dale; W. Steven Donaldson; Christopher Collom; Feldmann, Rodney M.; Schweitzer, Carrie E. (2005). „Hoploparia albertaensis, a new species of clawed lobster (Nephropidae) from the Late Coniacean, shallow-marine Bad Heart Formation of northwestern Alberta, Canada”. Journal of Paleontology. 79 (5): 961—968. Bibcode:1974JPal...48..524M. doi:10.1666/0022-3360(2005)079[0961:HAANSO]2.0.CO;2.
- ^ Tin-Yam Chan (2010). „Annotated checklist of the world's marine lobsters (Crustacea: Decapoda: Astacidea, Glypheidea, Achelata, Polychelida)” (PDF). The Raffles Bulletin of Zoology. Suppl. 23: 153—181. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 3. 2012. г.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Corson, Trevor (2005). The Secret Life of Lobsters: How Fishermen and Scientists Are Unraveling the Mysteries of Our Favorite Crustacean (1st Harper Perennial изд.). New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-055559-7.
- Phillips, Bruce F., ур. (2006). Lobsters: Biology, Management, Aquaculture and Fisheries. Wiley. ISBN 978-1-4051-2657-1. doi:10.1002/9780470995969.
- Townsend, Elisabeth (2012). Lobster: A Global History. London: Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-794-7.
- Iles, William J.D.; Sass, Chodon; Lagomarsino, Laura; Benson-Martin, Gracie; Driscoll, Heather; Specht, Chelsea D. (децембар 2016). „The phylogeny of Heliconia (Heliconiaceae) and the evolution of floral presentation”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 117: 150—167. PMID 27998817. doi:10.1016/j.ympev.2016.12.001.
- Sass, C; Iles, WJ; Barrett, CF; Smith, SY; Specht, CD (21. 1. 2016). „Revisiting the Zingiberales: using multiplexed exon capture to resolve ancient and recent phylogenetic splits in a charismatic plant lineage.”. PeerJ. 4: e1584. PMC 4727956
. PMID 26819846. doi:10.7717/peerj.1584.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Nefropidi
- Lobster
- Holthuis, Lipke (1991). Marine Lobsters of the World. Food and Agriculture Organization. Архивирано из оригинала 13. 9. 2007. г. Приступљено 9. 2. 2019.
- Atlantic Veterinary College Lobster Science Centre Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2010)
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
