Национална библиотека Русије
| Российская национальная библиотека | |
 Лого Националне библиотеке Русије | |
 Зграда Националне библиотеке Русије из 18. века у Невском проспекту, Санкт Петербург | |
| Оснивање | 27. мај 1795. |
|---|---|
| Локација |  Санкт Петербург Русија |
| Обим | 36.475.000 публикација (15.000.000 књига) |
| Адреса | Невски Проспект |
| Веб-сајт | Национална библиотека Русије |
Национална библиотека Русије (рус. Российская национальная библиотека) национална је библиотека Русије која се налази у Санкт Петербургу. Била је позната као Јавна државна библиотека Михаил Салтјаков-Шчедрин од 1932. до 1992. године у време Совјетског Савеза. Представља најстарију војну библиотеку у Русији. Националну библиотеку Русије не треба мешати са Државном библиотеком Русије у Москви.
Царску градску библиотеку основала је Катарина Велика 1795. године, чија је приватна колекција укључивала Волтера и Дидроа.
Камен темељац за јавну библиотеку је дошао из Уније Пољске и Литваније у облику 420.000 свезака украдених од стране Руса из библиотеке Залиски у време поделе Пољске.[1] Део тих књига, око 55.000 њих, враћен је у Пољску 1921. године за време Руског СФСР-а.[2]
Првих пет година од оснивања, библиотеку је водио Француз Мари Габријел Флорен Август де Шосел Гојфер. Елегантну главну зграду у Невском проспекту пројектовао је архитекта Јегор Соколов 1796–1801. године у неокласицистичком стилу. Неколико додатака додато је током следећег века, поглавично готичка градска скупштина 1857. године. Библиотека поседује 36.475.000 предмета од чега 15.000.000 књига.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Malый эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona, published in the Imperijalizam Russia in the early 1900s
- ^ Great Soviet Encyclopedia, 3rd. edition
