Пређи на садржај

Euarchonta

С Википедије, слободне енциклопедије

Euarchonta
Vremenski raspon: Gornja kreda – Sadašnjost, 88–0 Ma
Euarchonts: gore levo: Plesiadapis, gore desno: Tupaia belangeri, dole levo: sundski leteći lemur i dole desno: žuti babun
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Nadred: Euarchontoglires
Veliki Red: Euarchonta
Waddell et al. 1999
Podgrupe

Euarchonta je predloženi grandred sisara: red Scandentia, i njegov sestrinski red Primatomorpha, koji sadrži Dermoptera ili koluge i primate (Plesiadapiformes i potomci).

Termin „Euarchonta“[1] (što znači „pravi vladari“) pojavio se 1999. godine, kada su molekularni dokazi sugerisali da Archonta zasnovanu na morfologiji treba smanjiti kako bi se isključila Chiroptera.[2] Dalje analize DNK sekvence[3][4][5] su podržale hipotezu Euarchonta. Uprkos više radova koji ističu da su neke mitohondrijalne sekvence pokazale neobična svojstva (naročito muridni glodari i ježevi) i da su verovatno izobličili celokupno stablo,[6][7] i uprkos ranijim studijama[5] koje pokazuju skoro potpunu podudarnost mtDNK i nukleotidno baziranih stabla kada su takve sekvence isključene, neki autori su nastavili da proizvode zavaravajuća stabla.[8] Studija koja istražuje podatke o prisustvu/odsustvu retrotranspozona dala je snažnu podršku za Euarchonta.[9]

Euarchontoglires
Glires

Rodentia (glodari)

Lagomorpha (zečevi, kunići)

Euarchonta

Scandentia (drvarke)

Primatomorpha

Dermoptera

Primati (†Plesiadapiformes, Strepsirrhini, Haplorrhini)

  1. ^ Waddell, P.J.; Cao, Y.; Hasegawa, M.; Mindell, D.P. (1999a). „Assessing the Cretaceous superordinal divergence times within birds and placental mammals using whole mitochondrial protein sequences and an extended statistical framework”. Systematic Biology. 48 (1): 119—137. PMID 12078636. doi:10.1080/106351599260481Слободан приступ. 
  2. ^ Waddell, P.J.; Okada, N.; Hasegawa (1999b). „Towards resolving the interordinal relationships of placental mammals”. Systematic Biology. 48 (1): 1—5. PMID 12078634. doi:10.1093/sysbio/48.1.1Слободан приступ. 
  3. ^ Madsen, O.; Scally, M.; Douady, C.J.; Kao, D.J.; DeBry, R.W.; Adkins, R.; Amrine, H.M.; Stanhope, M.J.; de Jong, W.W.; Springer, M.S. (2001). „Parallel adaptive radiations in two major clades of placental mammals”. Nature. 409 (6820): 610—614. PMID 11214318. S2CID 4398233. doi:10.1038/35054544. 
  4. ^ Murphy, W. J.; Eizirik, E.; Johnson, W. E.; Zhang, Y. P.; Ryder, O. A.; O'Brien, S. J. (2001a). „Molecular phylogenetics and the origins of placental mammals”. Nature. 409 (6820): 614—618. PMID 11214319. S2CID 4373847. doi:10.1038/35054550. 
  5. ^ а б Waddell, P.J.; Kishino, H.; Ota, R. (2001). „A phylogenetic foundation for comparative mammalian genomics”. Genome Informatics Series. 12: 141—154. PMID 11791233. 
  6. ^ Sullivan1997>Sullivan, J.; Swofford, D. L. (1997). „Are guinea pigs rodents? The importance of adequate models in molecular phylogenetics”. Journal of Mammalian Evolution. 4 (2): 77—86. S2CID 5756010. doi:10.1023/A:1027314112438. 
  7. ^ Waddell, P. J.; Cao, Y.; Hauf, J.; Hasegawa, M. (1999c). „Using novel phylogenetic methods to evaluate mammalian mtDNA, including AA invariant sites-LogDet plus site stripping, to detect internal conflicts in the data, with special reference to the position of hedgehog, armadillo, and elephant”. Systematic Biology. 48 (1): 31—53. PMID 12078643. doi:10.1080/106351599260427Слободан приступ. 
  8. ^ Arnason, Ulfur; et al. (2002). „Mammalian mitogenomic relationships and the root of the eutherian tree”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 99 (12): 8151—8156. Bibcode:2002PNAS...99.8151A. PMC 123036Слободан приступ. PMID 12034869. doi:10.1073/pnas.102164299Слободан приступ. 
  9. ^ Ole Kriegs, Jan; Churakov, Gennady; Jurka, Jerzy; Brosius, Jürgen; Schmitz, Jürgen (2007). „Evolutionary history of 7SL RNA-derived SINEs in Supraprimates” (PDF). Trends in Genetics. 23 (4): 158—161. PMID 17307271. doi:10.1016/j.tig.2007.02.002. Архивирано из оригинала (PDF) 2007-08-03. г. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]