Пређи на садржај

Доминика

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Доминиканском Републиком.
Комонвелт Доминика
Commonwealth of Dominica  (енглески)
Крилатица: Након Бога је земља
(фр. Apres Bondie, C'est La Ter)
(лат. Post deum terra est)
Химна: Острво лепоте, острво сјаја
(енгл. Isle of Beauty, Isle of Splendour)
Положај Доминике
Главни градРозо
Службени језикенглески
Владавина
ПредседникЧарлс Саварин
Председник ВладеРузвелт Скерит
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
3. новембра 1978.
Географија
Површина‍
 — укупно751 km2 (184)
 — вода (%)1,6
Становништво‍
 — 2011.[1]71.293 (205)
 — густина94,93 ст./km2
Привреда
ВалутаИсточнокарипски долар
 — стоти део валуте‍XCD‍
Остале информације
Временска зонаUTC -4 (ECT)
Интернет домен‍.dm‍
Позивни број+1-767

Доминика (енгл. Dominica), или званично Комонвелт Доминика (енгл. Commonwealth of Dominica),[2] мала је острвска држава у Карипском мору.[3][4]

Престоница, Розо, је лоцирана на северној страни острва. Оно је део Острва приветрине у архипелагу Мали Антили у Карипском мору. Острво се налази у близини Гваделупа на северозападу и Мартиника на југу-југоистоку. Оно има површину од 750 km², а његова највиша тачка је Морн Дијаблотинс, са 1.447 m надморске висине. Према попису из 2011. имало је 71.293 становника.[5] Комонвелт Доминика је једна од малобројних република на Карибима.

Острво је првобитно насељавао домородачки народ Калинаго (Острвски Кариби), а касније су га колонизовали Европљани, првенствено Французи од 1690-их до 1763. Колумбо је прошао поред овог острва у недељу 3. новембра 1493, и стога је име острва изведено из латинске речи за „недељу”. Велика Британија је преузела ово острво у свој посед 1763. године након Седмогодишњег рата, и постепено је енглески успостављен као службени језик. Острвска република је стекла независност 1978. године.

Његово име се изговара са нагласком на трећем слогу, по узору на његово француско име Доминик. Доминика је добила надимак „Карипско острво природе” због свог природног окружења.[6] Ово је најмлађе острво Малих Антила, и у ствари још увек се формира геотермалном-вулканском активношћу, о чему сведочи и други највећи на свету термални извор, који се назива Кључајуће језеро. Ово острво има бујне планинске кишне шуме, и оно је дом многих ретких биљних, животињских, и птичијих врста.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Доминикино име се локално изговара са нагласком на трећем слогу,[7][8] везаном за његово француско име Dominique и шпански изговор његовог имена.[9]

Историја

[уреди | уреди извор]

Геолошка историја

[уреди | уреди извор]

Доминика је први пут изронила из мора током олигоценске ере пре отприлике 26 милиона година, и то је чини једном од последњих карипских острва насталих вулканском активношћу.

Преколонијални период и рани европски контакт

[уреди | уреди извор]

Преколонијални аутохтони становници Доминике били су Острвски Кариби (Калинаго), за које се сматра да су протерали претходне аравачке становнике (Таине).[10] Кариби су острво назвали Wai‘tu kubuli, што значи „Високо је њено тело“.[11]

Кристифор Колумбо се искрцао на Доминику у недељу (шп. Domingo) 3. новембра 1493, па је тако острво добило име. Доминика је било последње од острва у Карипском мору које су Европљани колонизовали, јер су домороци пружали снажан отпор.[10]

Овде су се населили неки шпански колонизатори. Али, како су европски истраживачи и насељеници насељавали регион, аутохтоне избеглице са околних острва населиле су Доминику и истерале шпанске насељенике. Шпанци су уместо тога населили друга подручја која је било лакше контролисати и која су имала више природних ресурса.

Француска колонија

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Француске прекоморске територије

Шпанија је имала мало успеха у колонизацији Доминике. 1632. године француска Compagnie des Îles de l'Amérique полаже право на њу и друге „Petites Antilles“ (мале Антиле) за Француску, али није дошло до окупације.[10] Између 1642. и 1650. године, француски мисионар Рејмонд Бретон постао је први редовни европски посетилац острва.

1660. године Французи и Енглези сложили су се да Доминика и Сент Винсент не смеју бити насељени, већ уместо тога као неутралне територије бивају препуштене Карибима.[10] Али његови природни ресурси привукли су експедиције енглеских и француских шумара, који су започели са сечом дрва.

Французи су 1690. године основали своја прва стална насеља. Француске дрвосече са Мартиника и Гвадалупа основале су привремена насеља како би опскрбљивали француска острва дрвном грађом и постепено су постали стални досељеници. Довели су прве поробљене Африканце из западне Африке у Доминик, како су га звали на француском.

1715. побуна „сиромашних белаца“ на северу Мартиника, позната као Ла Гаули,[12] довела је до тога да су се досељеници преселили на југ Доминике, где су основали мале фарме. У међувремену, француске породице и други из Гвадалупе населили су се на северу. 1727. године први француски заповедник М. Ле Гранд преузео је контролу над острвом с основном француском владом. Доминик је формално постао колонија Француске, а острво је било подељено на дистрикте или „четврти“.[13] Французи су већ развили плантажну пољопривреду на Мартинику и Гвадалупи, где су уз поробљене афричке раднике гајили шећерну трску. У Доминику су постепено развијали плантаже кафе. Увезли су толико афричких робова да би испунили радне потребе да је становништво постало претежно афричко по националности.

1761. године, током Седмогодишњег рата у Европи, након британског похода на Доминику који је предводио Ендру Роло острво је освојено, заједно са неколико других карипских острва. 1763. Француска је изгубила рат и острво је препустила Великој Британији на основу Паришког споразума.[10] Исте године Британци су основали законодавну скупштину, на којој су били заступљени само европски колонисти. Француски је остао званични језик, али већина становника говорила је антилски креолски, који се из њега развио.

Године 1778. Французи су, уз активну сарадњу становништва, започели поновно заузимање Доминике.[10] Ово је завршено Паришким споразумом (1783), који је острво вратио под британску контролу. Али острвско становништво, посебно класа слободних „обојених” људи, опирало се британским ограничењима.

Британци су задржали контролу и одбили француске инвазије 1795. и 1805. године,[10] од којих се прва догодила у време Хаићанске револуције, која је за последицу имала независност Хаитија (раније Сент-Доминге, најбогатије француске колоније Кариба).

Британска колонија

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Британске прекоморске територије

Велика Британија је основала малу колонију 1805. Користила је Доминику као део троугласте трговине, којом су робови увожени и продавани као радна снага на острвима, као део трговине која је подразумевала производњу и извоз пољопривредних производа шећера и кафе у Европу.

Тржиште платна на Доминики, 1770-их.

Најбоље документована плантажа робова на острву је имање Хилсбороу, које је имало 71 роба и 68 робиња. Породица Грег била је веома позната по томе: Томас Хоџсон, зет, поседовао је брод за превоз робова, а Томас Грег и његов син Џон Грег били су сувласници плантажа шећера на Доминики.

У јануару 1814. 20 робова побегло је из Хилсбороуа. Међутим, они су убрзо затим били ухваћени и кажњени. Сто удараца бичем је била казна за мушкарце и 50 за жене. Робови су наводно рекли да је један од њихових људи умро у плантажној болници и веровали су да је отрован.[14]

1831. године, одражавајући либерализацију званичних британских расних ставова, Браун Привилеџ Бил („закон о повластицама смеђих”)[15] доделио је политичка и социјална права слободним црнцима (углавном слободним „обојеним” људима, који су по правилу били дворасног мешаног афричког и европског порекла). Законом о укидању ропства из 1833. године Британија је укинула институцију ропства широм свог царства, осим у Индији.[16]

1835. године прва три мушкарца афричког порекла изабрана су у законодавну скупштину Доминике. Многи робови са суседних француских острвских колонија Гвадалуп и Мартиник побегли су на Доминику. 1838. Доминика је постала прва колонија британске Западне Индије која је имала изабрано законодавно тело под контролом етничке афричке већине. Већина ових законодаваца били су слободни људи и мали власници или трговци пре укидања ропства. Њихови економски и социјални погледи разликовали су се од интереса мале, богате енглеске класе плантажера. Реагујући на опажену претњу њиховој моћи, плантажери су лобирали за директнију британску владавину.

1865. године, након много убеђивања и напетости, колонијални уред је изборну скупштину заменио скупштином коју су половином чинили изабрани чланови и половином именовани. Садари (плантажери), који су били савезници колонијалних администратора, у много наврата су надмудрили изабране законодавце. 1871. Доминика је постала део британске колоније Заветрених острва. Политичка моћ етничког афричког становништва прогресивно је еродирала. Влада крунске колоније поново је успостављена 1896. године. Сва политичка права била су умањена за „обојене људе” и црнце који су били велика већина становништва. Развојна помоћ, која је нуђена као компензација за обесправљеност, резултирала је занемарљивим побољшањима услова живота за већину етничких Африканаца

Почетком 20. века

[уреди | уреди извор]
Марке Доминике са портретима краља Џорџа VI и краљице Елизабете II.

У Првом светском рату многи Доминиканци, углавном синови малих фармера, пријавили су се да се боре у Европи за Британско царство. Након рата, пораст политичке свести широм Кариба довео је до формирања „Удружења за репрезентативну владу”. Окупљајући јавност незадовољну недостатком гласа у управљању Домиником, ова група је 1924. године освојила једну трећину народно изабраних места у законодавној скупштини, а 1936. половину. Током Другог светског рата, неки Доминиканци су се јавили у британске и карипске снаге. Хиљаде слободних француских избеглица са Мартиника и Гвадалупе побегло је у Доминику са француских острва под контролом Вишија, боравећи у Розоу и другим селима.

До 1958. године Домиником се управљало као делом Британских острва. Карипска острва су тражила независност од 1958. до 1962. године, а Доминика је постала провинција краткотрајне Федерације Западне Индије 1958. године.[10]

Након распада федерације 1962. године, Доминика је постала придружена држава Уједињеног Краљевства 1967. године и формално је преузела одговорност за своје унутрашње послове.[10] Дана 3. новембра 1978. године, Комонвелт Доминика је добила независност као република, коју је предводио премијер Патрик Џон.[10]

После независности

[уреди | уреди извор]

Средином 1979. године политичко незадовољство због администрације премијера Патрика Џона, кулминирало је цивилним пучем и завршило се усвајањем захтева о неповерењу у Дому скупштине, законодавног тела Доминике, против Џона, што је урушило Џонову администрацију.

Нова, такозвана „привремена влада“ формирана је под доминиканским другим премијером Оливером Серафином;[10] Серафинов главни задатак био је да припреми земљу за нове опште изборе који су требали да буду одржани 1980, па отуда и незванични наслов „привремени“ премијер.

Серафин је на опште изборе 1980. године организовао и водио Демократску лабуристичку партију, а изгубио је углавном зато што је његовим скоро тринаестомесечним премијерским мандатом доминирало питање решавања последица насталих налетом урагана Дејвид, урагана пете категорије, који је проузроковао 56 смртних случајева и неизрециву штету широм читавог острва.[10] Ураган Ален наредне године нанео је додатну штету.[10] Након избора 1980. године, Серафинову владу је заменила влада коју је водила Партија слободе Доминике (ДФП) под премијерком Еугенијом Чарлс, која је била је прва жена премијер на Карибима.[10][17]

Јутро након урагана Марије, Доминика.

1981. године Чарлсиној влади су претила два покушаја пуча. Прву је водио Фредерик Њутн, командант војске Доминике, који је организовао напад на полицијско седиште у Розоу који је резултирао смрћу полицајца.[18] Њутн и још пет војника проглашени су кривим за напад и осуђени на смрт 1983. године; казне петорици саучесника су касније замењене доживотним затвором, али је Њутн погубљен 1986.[18]

Други се догодио касније током године када су земљи претили плаћеници[19] у операцији Црвени пас, коју су водили Мајк Перду и Волфганг Дроже. Покушали су да свргну Чарлс и поново поставе бившег премијера Џона у замену за контролу над развојем земље. ФБИ је добио дојаву, а брод ангажован за превоз плаћеника никада није напустио пристаниште. Плаћеницима је недостајало формално војно искуство или обука, а већи део посаде био је заваран да ће им се придружити Мајк Перду. Дон Блек такође је затворен због учешћа у покушају пуча, јер је прекршио америчке законе о неутралности.[20]

Тропска олуја Ерика опустошила је острво у августу 2015. године, убивши 30 људи и наневши озбиљну еколошку и економску штету.[10] Доминика је поново погођена 18. септембра 2017. године, претрпевши директан удар урагана Марија 5. категорије.[10][21] Ране процене штете сугерирале су да је 90% зграда на острву уништено, а инфраструктура је остала у рушевинама.[22][23] Велика Британија, Француска и Холандија успоставиле су бродски и ваздушни превоз помоћи на острво; размера уништења је већину људи оставила без дома.

У децембру 2019. године, актуелни премијер Рузвелт Скерит освојио је своје четврте узастопне опште изборе, осамнаест места према три, поставши први премијер Доминике који је то икада учинио.

Географија

[уреди | уреди извор]

Доминика је острвска држава у Карипском мору, најсевернија од Острва приветрине (мада се понекад сматра најјужнијим Острвом заветрине). Површина земље је око 7.500 km², дуга је око 47 km (29 mi) и широка 26 km (16 mi).[24][25]

Розо, поглед из престонице Доминике.

Познато као „Карипско острво природе” због свог бујног пејзажа и разнолике флоре и фауне, Доминика је углавном покривена прашумом и дом је другог највећег светског врелог извора, Кључајућег језера.[25][26][27] Доминика је најбрдовитија међу Малим Антилима. Њени вулкански врхови су конуси кратера лаве, највећи од којих (од севера ка југу) су Морн о Дјаблес, Морн Дјаблотенс (највиши на острву са 1.447 м),[25] Морн Труа Питони и Морн Енгле. Национални парк Морн Труа Питони је тропска шума помешана с вулканским особинама,[28] који се сматра локацијом светска баштине од 4. априла 1995. године, што је својство које дели са четири друга Карипска острва.[29] Подручје Калибиши на североистоку земље има пешчане плаже.[30] Неке биљне и животињске врсте за које се сматра да су изумрле на околним острвима још увек се могу наћи у шумама Доминике.[31] Острво има неколико заштићених подручја, укључујући Национални парк Кабритс, као и 365 река. У новије време, грађани овог острва настојали су да очувају природни амбијент подстичући екотуризам и обесхрабрујући тип велико импактног туризма који је често присутан у другим деловима Кариба.[25]

Постоје два примарна популациона центра: главни град Розо (са 14.725 становника у 2011) и Портсмут (са 4.167 становника у 2011). Главни центри су смештени око обале, док је планинска унутрашњост ретко насељена.[25]

Доминика је посебно рањива на урагане, јер се острво налази у ураганској зони.[25] Године 1979, ураган Дејвид погодио је острво као ураган 4. категорије, узрокујући широку и екстремну штету. Дана 17. августа 2007. године, острво је погодио ураган Дин, 1. категорије урагана у то време. Мајка и њен седмогодишњи син погинули су када је клизиште узроковано обилном кишом срушило њихову кућу.[32] У другом инциденту две особе су повређене када је дрво пало на њихову кућу.[33] Премијер Рузвелт Скерит проценио је да је оштећено 100 до 125 домова и да је пољопривредни сектор умногоме погођен, посебно усеви банана.[34] У августу 2015. године, тропска олуја Ерика изазвала је велике поплаве и клизишта широм острва. Неколико насеља је евакуисано, а више од 30 људи је погинуло.[35] Према процени штете и утицаја коју је за Доминику припремила Светска банка, укупна штета и губици од олује били су 484,82 милиона УСД или 90% годишњег БДП Доминике.[36] Ураган категорије 5, Марија, погодио је острво 2017. године и проузроковао губитке од око 930 милиона УСД или 226% БДП-а.[37]

Мапа Доминике.

Положај

[уреди | уреди извор]

Доминика је острвска земља у Карипском мору, најсеверније је Острво приветрине. Ова држава обухвата територију од око 750 km². Главни град је Розо.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Познато као „Карипско острво природе” због свог бујног пејзажа и разнолике флоре и фауне, Доминика је углавном покривена прашумом и дом је другог највећег светског врелог извора, Кључајућег језера.[38][39][40] Доминика је најбрдовитија међу Малим Антилима. Њени вулкански врхови су конуси кратера лаве, највећи од којих (од севера ка југу) су Морн о Дјаблес, Морн Дјаблотенс (највиши на острву са 1.447 м),[38] Морн Труа Питони и Морн Енгле. Национални парк Морн Труа Питони је тропска шума помешана с вулканским особинама,[41] који се сматра локацијом светска баштине од 4. априла 1995. године, што је својство које дели са четири друга Карипска острва.[29] Подручје Калибиши на североистоку земље има пешчане плаже.[42] Неке биљне и животињске врсте за које се сматра да су изумрле на околним острвима још увек се могу наћи у шумама Доминике.[31] Острво има неколико заштићених подручја, укључујући Национални парк Кабритс, као и 365 река. У новије време, грађани овог острва настојали су да очувају природни амбијент подстичући екотуризам и обесхрабрујући тип велико импактног туризма који је често присутан у другим деловима Кариба.

Цртеж папагаја Сисероу, националне птице Доминике.

Папагај царски амазонац (Amazona imperialis) је национална птица Доминике и ендемит њене планинске шуме.[10] Сродна врста, црвеногрли амазонац (A. arausiaca), такође је доминикански ендемит.[10] Обе птице су ретке и заштићене, мада неким шумама још увек прети сеча, поред дуготрајне претње ураганима.

Доминика је дом за 195 врста птица, због изолованог положаја Доминике ово је мањи број у поређењу са Тринидадом који се налази ближе копну Јужне Америке са 472 врсте птица.

Подморје острва Доминика у Карипском мору дом је многих китова. На овом подручју углавном живи група уљешура током целе године. Постоје такође и многе врсте делфина. Због многих врста делфина и китова, многи туристи посећују Доминику да би их посматрали.

Клима

[уреди | уреди извор]

Доминика је посебно рањива на урагане, јер се острво налази у ураганском региону.[38] Године 1979, ураган Дејвид погодио је острво као ураган категорије 4, узрокујући широку и екстремну штету. Дана 17. августа 2007. године, острво је погодио ураган Дин, категорије урагана 1 у то време. Мајка и њен седмогодишњи син погинули су када је клизиште узроковано обилном кишом срушило њихову кућу.[43] У другом инциденту две особе су повређене када је дрво пало на њихову кућу.[44]

Премијер Рузвелт Скерит проценио је да је оштећено 100 до 125 домова и да је пољопривредни сектор умногоме погођен, посебно усеви банана.[45] У августу 2015. године, тропска олуја Ерика изазвала је велике поплаве и клизишта широм острва. Неколико насеља је евакуисано, а више од 30 људи је погинуло.[46] Према процени штете и утицаја коју је за Доминику припремила Светска банка, укупна штета и губици од олује били су 484,82 милиона УСД или 90% годишњег БДП Доминике.[47] Ураган категорије 5, Марија, погодио је острво 2017. године и проузроковао губитке од око 930 милиона УСД или 226% БДП-а.

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

Доминика је најмлађе карипско острво, вулканског је порекла и настало је пре око 26 милиона година. Лежи на месту сусрета две тектонске плоче. Ово је разлог да тако мало острво по површини има планине које достижу висину од 1.447 m.[48]

Воде

[уреди | уреди извор]

На острву се налази велики број водопада, извора и река, а на његовом североисточном делу постоје пешчане плаже.[49] На острву постоји 365 река.

Политика

[уреди | уреди извор]

Доминика је земља парламентарне демократије. Чланица је Комонвелта. Председник се бира на пет година, а премијер је обично из странке са највише места у парламенту. Једнодомни парламент састоји се од 30-чланог Дома Скупштине, који се састоји од 21 непосредно изабраних чланова и девет сенатора, које може именовати председник или други чланови Дома Скупштине.[4]

Територијални спорови

[уреди | уреди извор]

Комонвелт Доминика је у дуготрајном спору са Венецуелом због територијалних претензија Венецуеле на море које окружује Исла Авес (дословно Птичје острво, али га власти Доминике заправо зову „Птичја стена“),[25][50] мајушно острво смештено 225 km западно од острва Доминика.

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Доминика је подељена на 10 округа-парохија, и то:

  1. Сент Ендру;
  2. Сент Дејвид;
  3. Сент Џорџ;
  4. Сент Џон;
  5. Сент Џозеф;
  6. Сент Лук;
  7. Сент Марк;
  8. Сент Патрик;
  9. Сент Пол;
  10. Сент Питер.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Постоје два главна популациона центра: главни град Розо (са 14.725 становника у 2011) и Портсмут (са 4.167 становника у 2011). Главни центри су смештени око обале, док је планинска унутрашњост ретко насељена.[38]

Пољопривредне културе, посебно банане, главни су производ Доминике. Велики привредни напредак Доминика је доживела у време премијерке Мери Евгеније Чарлз, 1980—1995.

Пољопривреда и посебно банане некада су доминирале економијом Доминике,[25] и скоро једна трећина радне снаге радила је у пољопривреди почетком 2000-их. Међутим, овај сектор је веома осетљив на временске услове и на спољне догађаје који утичу на цене роба.

Као одговор на смањење трговинских преференцијала Европске уније (ЕУ) за банане из бивших европских колонија након одлуке СТО 2009. године,[51][52][53][54] влада је диверзификовала пољопривредни сектор промовишући производњу кафе, пачули, алое вера, цвећа и егзотичног воћа попут манга, гуаве и папаје, док је економија све више зависна од туризма.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Мапа Доминике

Готово сви становници Доминике су потомци робова из Африке. Доминику насељавају и малобројни староседеоци Кариби (или Калинаго), који су са суседних острва протерани или истребљени. Насељавају 8 села на источној обали острва, 2014. било их је око 3.000. Ових 8 села део су аутономне Карипске територије, створене 1903.[55]

Етничка припадност (попис 2001):

  • црнци 86,6%
  • мелези 9,1%
  • староседеоци (Кариби или Калинаго) 2,9%
  • остали 1,3%
  • непознато 0,2%

Старосна доб:

  • 0-14 година: 29% (мушкарци 10.556; жене 10.254)
  • 15-64 година: 63% (мушкарци 23.151; жене 21.984)
  • 65 година и више: 8% (мушкарци 2.294; жене 3.301) (2000, процена)
  • Природни прираштај: -1,14% (2000, процена)

Религија

[уреди | уреди извор]

61,4% становништва је римокатоличке вере[56], мада је последњих година успостављен низ протестантских цркава. Око 10–12% становништва припада једној од адвентистичких деноминација, која укључује конгрегацију Јахвеа, Цркву Божју (Седмог дана) и Цркву Адвентиста седмог дана.[57]

Према Удружењу архива података о религијама, 2010. године, Светска хришћанска база података известила је да су највеће нехришћанске верске групе укључивале: спиритизам 2,6%; бахаизам 1,7%; агностицизам 0,5%; будизам 0,1%, хиндуизам 0,1% и ислам 0,1%; и кинеска народна религија <0,1%, неорелигије <0,1% и атеизам <0,1% становништва.[58] Прва џамија у држави изграђена је у близини Универзитета Рос.

Људска права

[уреди | уреди извор]

Хомосексуалне активности и мушкараца и жена на Доминики су илегалне.[59][60]

Култура

[уреди | уреди извор]
Пијаца фармера, Доминика.

Доминика је дом широком кругу људи. Иако га је историјски насељавало неколико домородачких народа, аравачки народ Таино и карипски Калинаго, насељавали су га у време када су европски насељеници стигли на острво.

„Масакр“ је име реке посвећене масовном убиству домородачких сељака (око 2.000 љиди) које су починили енглески насељеници на Сент Китсу и Невису - преживели су били присиљени у изгнанство на Доминику.[61] И Французи и Британци су покушали да положе право на острво и увозили су робове из Африке као радну снагу. Преостали Кариби сада живе на територији од 3.700 хектара (15 km²) на источној обали острва. Они бирају свог поглавицу. Ова мешавина култура произвела је тренутну културу.

Музика и плес су важни аспекти доминичке културе. Годишње прославе независности приказују разне традиционалне песме и игре. Од 1997. постоје и недеље креолских фестивала, попут „Креол у парку“ и „Светски фестивал креолске музике“.

Доминика је стекла истакнуто место на међународној музичкој сцени када је 1973. Гордон Хендерсон основао групу „Exile One” и оригинални музички жанр, који је назвао „Cadence-lypso“. Ово је отворило пут модерној креолској музици. Остали музички жанрови укључују „Jing ping"“ и „Cadence“. Јинг пинг садржи музику хармонике и пореклом је са острва. Музика Доминике је мешавина хаићанске, афро-кубанске, афричке и европске традиције. Популарни уметници током година укључују „Chubby and the Midnight Groovers”, „Bells Combo”, „the Gaylords”, „WCK” и „Triple Kay”.

Једанаести светски фестивал креолске музике одржан је 2007. године, део острвске прославе независности од Велике Британије 3. новембра. Једногодишња прослава поновног сусрета започела је у јануару 2008. године, обележавајући 30 година независности.

На Доминику се често гледа као на друштво које се сели из колективизма у индивидуализам. Економија државе је у развоју, раније је зависила од пољопривреде. Знаци колективизма очигледни су у малим градовима и селима која су раштркана по острву.

Романописац Џин Рис рођена је и одрасла на Доминики. Острво је укосо приказано у њеној најпознатијој књизи Wide Sargasso Sea. Њена пријатељица, политичка активисткиња и списатељица Филис Санд Алфреј, сместила је свој роман The Orchid House, из 1954. у Доминику.

Већи део филма Волта Дизнија, Пирати са Кариба: Тајна шкриње (други у серији, објављен 2006. године) снимљен је на локацији на Доминики (иако је у филму био познат као „Пелегосто“, измишљено острво), заједно са неким снимањем за трећи филм из серије, Пирати са Кариба: На крају света (2007).

Кухиња

[уреди | уреди извор]

Кухиња Доминике слична је кухињи осталих карипских острва, посебно Јамајке, Свете Луције и Тринидада и Тобага. Као и друга карипска острва Комонвелта, и Доминиканци су развили посебан преокрет у својој кухињи. Доручак је важан дневни оброк, који обично укључује слану рибу, сушени и слани бакалар и „печење” (пржено тесто).

Усољена риба и пецива се комбинују за ужину брзе хране која се може јести током целог дана; продавци на улицама Доминике продају ове грицкалице пролазницима, заједно са прженом пилетином, рибом и воћем и „смутијима“ од јогурта. Остали оброци за доручак укључују кашу од кукурузног брашна која се прави од фине кукурузне крупице или паленте, млека или кондензованог млека и шећера за заслађивање. Традиционална јела под британским утицајем, попут јаја, сланине и тоста, такође су популарна, као и пржена риба и плантани (пржене банане).

Уобичајено поврће укључује плантане, таније (коренско поврће), слатки кромпир, кромпир, пиринач и грашак. Месо и живина која се обично једу укључују пилетину, говедину и рибу. Често се припремају у варивима са луком, шаргарепом, белим луком, ђумбиром и зачинским биљем. Поврће и месо порумени да би се добио богат тамни сос. Популарна јела укључују пиринач и грашак, пилеће вариво, вариво од говедине, пржену и динстану рибу и многе различите врсте обилних рибљих чорби и супа. Пуне се кнедлама, шаргарепом и млевеним намирницама.

Спорт

[уреди | уреди извор]

Крикет је популаран спорт на острву, а Доминика се такмичи у тест крикету као део крикет тима Западне Индије. У домаћем првокласном крикету у Западној Индији, Доминика учествује као део крикет тима Острва приветрине, иако се они географски често сматрају делом Острва заветрине. То је због тога што је Доминика била део колоније Британских Острва приветрине од 1940. до независности; његова федерација за крикет остаје део Контролног одбора за крикет Острва приветрине.

Дана 24. октобра 2007. године, стадион за крикет Виндсор са 8.000 седишта завршен је донацијом владе Народне Републике Кине у износу од 12 милиона евра.

Популарност добијају и нетбол, кошарка, рагби, тенис и фудбал.

Током зимских олимпијских игара 2014. године, тим који су чинили супруг Гари ди Силвестри и супруга Ангела Морона ди Силвестри потрошили су 175.000 америчких долара да би се регистровали као држављани Доминике и учествовали на такмичењима у скијашком трчању за мушкарце (15 км) и жене (10 км). Ангела није започела своју трку, а Гари се повукао након пређених неколико стотина метара. До данас су једини спортисти Доминике на зимским олимпијским играма.[62]

Атлетичар Џером Ромејн освојио је бронзану медаљу на Светском првенству у атлетици у троструком скоку 1995. Такође се пласирао у финале на Олимпијским играма 1996; иако је морао да се повуче због повреде, његова 12. позиција је најбољи учинак Доминичанина икада на Олимпијским играма.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Национална агенција за статистику” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 30. 05. 2014. 
  2. ^ „One woman's fight to get David Dimbleby to correctly pronounce Dominica”. the Guardian. 12. 11. 2014. 
  3. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  4. ^ а б „Dominica's Constitution of 1978 with Amendments through 1984”. Constitute. Приступљено 20. 7. 2016. 
  5. ^ „2011 POPULATION AND HOUSING CENSUS” (PDF). Dominica.gov.dm. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 29. 8. 2017. 
  6. ^ P. C. Evans & L. Honychurch, Dominica: Nature Island of the Caribbean. Hansib (1989).
  7. ^ „One woman's fight to get David Dimbleby to correctly pronounce Dominica”. the Guardian (на језику: енглески). 12. 11. 2014. Приступљено 26. 2. 2021. 
  8. ^ „Learn about Dominica - Culture, History, Heritage and more | a virtual Dominica” (на језику: енглески). Приступљено 26. 2. 2021. 
  9. ^ „The 22 places you're probably pronouncing incorrectly”. Stuff (на језику: енглески). 29. 1. 2016. Приступљено 26. 2. 2021. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о „Dominica | Facts, Geography, History, & Points of Interest”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 25. 2. 2021. 
  11. ^ „Discover Dominica: the Nature Island”. web.archive.org. 23. 9. 2010. Архивирано из оригинала 23. 09. 2010. г. Приступљено 25. 2. 2021. 
  12. ^ P.C. Emmer & BW Highman, (1999) General History of the Caribbean: Methodology and Historiography of the Caribbean, volume 6, стр. 637
  13. ^ „Lennox Honychurch Article: Important Dates in Dominica's History”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 30. 08. 2013. г. Приступљено 25. 2. 2021. 
  14. ^ „Janus: Dominica Estate documents”. janus.lib.cam.ac.uk. Архивирано из оригинала 01. 03. 2021. г. Приступљено 25. 2. 2021. 
  15. ^ Macauley, Zachary; Society for mitigating and gradually abolishing the state of slavery throughout the British dominions. [from old catalog] (1840). The Anti-slavery reporter and aborigines' friend. Harvard University. London, L. Wild [etc. 
  16. ^ „3&4 Will. IV, cap. 73”. www.pdavis.nl. Приступљено 25. 2. 2021. 
  17. ^ Goldman, Lawrence (7. 3. 2013). Oxford Dictionary of National Biography 2005-2008 (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967154-0. 
  18. ^ а б Ap (9. 8. 1986). „AROUND THE WORLD; Ex-Commander Hanged For Dominica Coup Role (Published 1986)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 25. 2. 2021. 
  19. ^ „Caribbean Islands - Regional Security Threats, 1970-81”. www.country-data.com. Приступљено 25. 2. 2021. 
  20. ^ „Bayou of Pigs: The True Story of an Audacious Plot to Turn a Tropical Island into a Criminal Paradise”. www.amazon.com. Приступљено 25. 2. 2021. 
  21. ^ „Hurricane Maria 'devastates' Dominica: PM”. BBC News (на језику: енглески). 19. 9. 2017. Приступљено 25. 2. 2021. 
  22. ^ Parker, Benjamin (19. 9. 2017). „Dominica devastation emerges with fatalities and '90% of buildings damaged'”. WIC News (на језику: енглески). Приступљено 25. 2. 2021. 
  23. ^ „Dominica grieving: Life after Hurricane Maria”. BBC News (на језику: енглески). 25. 9. 2017. Приступљено 25. 2. 2021. 
  24. ^ „Encyclopedia Britannica - Dominica”. Приступљено 29. 6. 2019. 
  25. ^ а б в г д ђ е ж „CIA World Factbook - Dominica”. Архивирано из оригинала 30. 01. 2016. г. Приступљено 29. 6. 2019. 
  26. ^ „Between Two Reunions: Boiling Lake, 1988 to 2008 |”. The Government of the Commonwealth of Dominica's Official Website. Архивирано из оригинала 21. 01. 2016. г. Приступљено 27. 6. 2010. 
  27. ^ Thompson, Keith (2010). Life in the Caribbean. New Africa Press. стр. 288. ISBN 978-9987160150. ASIN 9987160158. .
  28. ^ „Morne Trois Pitons National Park by World Heritage Sites”. Whc.unesco.org. 7. 12. 1997. Приступљено 27. 6. 2010. 
  29. ^ а б St. Lucia (2004), Saint Kitts (1999), Hispaniola (Dominican Republic [1990]/Haiti [1982]) and Cuba (multiple).
  30. ^ „A Photo Tour of the Calibishie Coast”. Calibishiecoast.com. Архивирано из оригинала 27. 05. 2017. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  31. ^ а б Stephen Durand and Bertrand Jno. Baptiste, "Dominica" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (Forestry, Wildlife and Parks Division).
  32. ^ Jonathan Katz (18. 8. 2007). „Hurricane Dean Gains Caribbean Strength”. Forbes. Associated Press. Приступљено 18. 8. 2007. 
  33. ^ „Hurricane claims one life in St. Lucia and possibly two in Dominica”. CBC. 17. 8. 2007. Архивирано из оригинала 28. 8. 2007. г. Приступљено 17. 8. 2007. 
  34. ^ „Dominica Badly Affected”. CBC. 17. 8. 2007. Архивирано из оригинала 28. 8. 2007. г. Приступљено 17. 8. 2007. 
  35. ^ „Dominica pleads for help as storm death toll tops 30”. Yahoo News. 1. 9. 2015. Приступљено 10. 4. 2015. 
  36. ^ „Rapid Damage and Impact Assessment: Tropical Storm Erika” (PDF). Government of Dominica. 25. 9. 2015. Приступљено 4. 10. 2015. 
  37. ^ Handy, Gemma (25. 9. 2017). „Dominica grieves after Hurricane Maria”. BBC News — преко www.bbc.com. 
  38. ^ а б в г „CIA World Factbook - Dominica”. Архивирано из оригинала 30. 01. 2016. г. Приступљено 29. 6. 2019. 
  39. ^ „Between Two Reunions: Boiling Lake, 1988 to 2008 |”. The Government of the Commonwealth of Dominica's Official Website. Архивирано из оригинала 21. 01. 2016. г. Приступљено 27. 6. 2010. 
  40. ^ Thompson, Keith (2010). Life in the Caribbean. New Africa Press. стр. 288. ISBN 978-9987160150. ASIN 9987160158. .
  41. ^ „Morne Trois Pitons National Park by World Heritage Sites”. Whc.unesco.org. 7. 12. 1997. Приступљено 27. 6. 2010. 
  42. ^ „A Photo Tour of the Calibishie Coast”. Calibishiecoast.com. Архивирано из оригинала 27. 05. 2017. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  43. ^ Jonathan Katz (18. 8. 2007). „Hurricane Dean Gains Caribbean Strength”. Forbes. Associated Press. Приступљено 18. 8. 2007. 
  44. ^ „Hurricane claims one life in St. Lucia and possibly two in Dominica”. CBC. 17. 8. 2007. Архивирано из оригинала 28. 8. 2007. г. Приступљено 17. 8. 2007. 
  45. ^ „Dominica Badly Affected”. CBC. 17. 8. 2007. Архивирано из оригинала 28. 8. 2007. г. Приступљено 17. 8. 2007. 
  46. ^ „Dominica pleads for help as storm death toll tops 30”. Yahoo News. 1. 9. 2015. Приступљено 10. 4. 2015. 
  47. ^ „Rapid Damage and Impact Assessment: Tropical Storm Erika” (PDF). Government of Dominica. 25. 9. 2015. Приступљено 4. 10. 2015. 
  48. ^ Holahan, David (18. 1. 2009). Rugged Dominica worth the ruined sneakers. Boston Globe. 
  49. ^ „A Photo Tour of the Calibishie Coast”. Calibishiecoast.com. Архивирано из оригинала 27. 05. 2017. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  50. ^ Mitchell, Carlyle L.; Gold, Edgar; Programme, Dalhousie Ocean Studies (1983). Fisheries Development in Dominica: An Assessment of the New Law of the Sea Implications and Strategies (на језику: енглески). Dalhousie Ocean Studies Programme, Dalhousie University. ISBN 978-0-7703-0280-1. 
  51. ^ Barkham, By Patrick (5. 3. 1999). „The banana wars explained”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 26. 2. 2021. 
  52. ^ „Banana war ends after 20 years”. BBC News (на језику: енглески). 8. 11. 2012. Приступљено 26. 2. 2021. 
  53. ^ Schwartz, Elaine (26. 6. 2018). „How the EU and the U.S. Fought a Banana Trade War”. Econlife (на језику: енглески). Приступљено 26. 2. 2021. 
  54. ^ „Ending the banana wars: Who wins and who loses? | News | European Parliament”. www.europarl.europa.eu (на језику: енглески). 24. 1. 2011. Приступљено 26. 2. 2021. 
  55. ^ „The Carib Indians”. Avirtualdominica.com. Приступљено 3. 11. 2018. 
  56. ^ „Dominica - The World Factbook”. www.cia.gov. Приступљено 25. 2. 2021. 
  57. ^ „Dominica Tropical Islam | Arab Washingtonian”. web.archive.org. 5. 9. 2009. Архивирано из оригинала 05. 09. 2009. г. Приступљено 25. 2. 2021. 
  58. ^ „Dominica, Religion And Social Profile | National Profiles | International Data | TheARDA”. www.thearda.com. Архивирано из оригинала 26. 02. 2021. г. Приступљено 26. 2. 2021. 
  59. ^ „State-Sponsored Homophobia report”. ILGA (на језику: енглески). 14. 9. 2017. Приступљено 25. 2. 2021. 
  60. ^ „71 countries where it's illegal to be gay”. Newsweek (на језику: енглески). 4. 4. 2019. Приступљено 25. 2. 2021. 
  61. ^ Hubbard, Vincent K. (2002). A history of St Kitts : the sweet trade. Internet Archive. Oxford : Macmillan. ISBN 978-0-333-74760-5. 
  62. ^ „Dominica's Fake Ski Team Scammed The Olympics And The Press”. Deadspin (на језику: енглески). Приступљено 26. 2. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Holahan, David (18. 1. 2009). Rugged Dominica worth the ruined sneakers. Boston Globe. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доминика&oldid=28872082”