Пређи на садржај

Alvin Ejli

С Википедије, слободне енциклопедије
Alvin Ejli
photographed by Carl Van Vechten, 1955
Alvin Ejli na fotografiji Karl van Vehtena, 1955
Puno imeAlvin Ailey
Datum rođenja(1931-01-05)5. januar 1931.
Mesto rođenjaRodžers (Teksas)
 SAD
Datum smrti1. decembar 1989.(1989-12-01) (58 god.)
Mesto smrtiManhetn, Njujork
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjeplesač, koreograf, aktivista
PočastiPredsednička medalja slobode Kenedijevog centra za zasluge

Alvin Ejli (енгл. Alvin Ailey; 5. januar 1931 – 1. decembar 1989) bio je afričkoamerički igrač, režiser, koreograf i aktivista koji je osnovao Alvin Ejlijev američki plesni teatar, jednu od najuspešnijih plesnih kompanija na svetu. On je kreirao AAADT i njenu pridruženu Ejlijevu školu kao utočište za pospešivanje rada crnih umetnika i izražavanje univerzalnosti afroameričkog iskustva kroz ples. Njegov rad je spojio pozorište, moderni ples, balet i džez sa crnačkim žargonom, stvarajući koreografiju podstaknutu nadom koja nastavlja da širi globalnu svest o životu crnaca u Americi. Ejlijevo koreografsko remekdelo Otkrovenja prepoznato je kao jedan od najpopularnijih i najizvođenijih baleta na svetu.[1][2][3] Dana 15. jula 2008, Kongres Sjedinjenih Američkih Država je doneo rezoluciju kojom je AAADT proglašen „vitalnim američkim kulturnim ambasadorom u svetu”.[4][5] Iste godine, u znak priznanja 50. godišnjice AAADT-a, tadašnji gradonačelnik Majkl Blumberg je proglasio 4. decembra „danom Alvina Ejlija” u gradu Njujorku, dok je tadašnji guverner Dejvid Paterson počastvovao organizaciju u ime države Njujork.[6]

Rane godine

[уреди | уреди извор]

Rođen u Rodžersu u Teksasu, u jeku Velike depresije u izrazito rasističkom i segregiranom jugu, tokom mladosti Ejliju je bilo zabranjeno da komunicira sa širom društvenom zajednicom. Otac ga je napustio kada je imao 3 meseca. Da bi preživeli, Alvin i njegova majku bili su primorani da rade na poljima pamuka i kao kućne sluge u belim domovima, što je bio jedini vid zaposlenja na njihovom raspolaganju. Kao bekstvo, Ejli je pronašao utočište u crkvi, iskradajući se noću da gleda odrasle kako plešu, i u pisanju žurnala, praksi koju je održavao tokom celog svog života. To ga nije moglo zaštititi od beznadežnosti detinjstva provedenog idući iz grada u grad dok je njegova majka tražila zaposlenje, bivanja napušten kod rođaka kad god bi se ona sama zaputila u potragu za poslom, ili svedočenja nasilja od ruku belog čoveka.[7][8]

U potrazi za boljim izgledima za posao, Alvinova majka je otišla u Los Anđeles 1941. godine. On je doputovao godinu dana kasnije, i bio je upisan u srednju školu Džordž Vašington Karver mlađi, a zatim je maturirao u srednjoj školi Tomas Džeferson. Godine 1946, on je imao prvo iskustvo sa koncertnim plesom kada je video plesnu grupu Katrin Danam i izvođenje ruskog baleta de Monte Karlo tokom nastupa u Filharmonijskom auditorijumu u Los Anđelesu. To je u njemu probudilo do tada nepoznatu iskru zadovoljstva,[9] iako nije počeo da se ozbiljno bavi plesom sve do 1949. godine, kada ga je školska drugarica Karmen de Lavalad „odvukla” u studio Lestera Hortona na Melrouz aveniji.[10][11]

Ejli je proučavao širok opseg plesnih stilova i tehnika, od baleta do pokreta inspirisanih američkim indijancima - u Hortonovoj školi, koja je bila jedna od prvih rasno integrisanih plesnih škola u Sjedinjenim Državama.[12][13] Iako je Horton postao njegov mentor,[14] Ejli nije posvetio plesu svo svoje vreme; umesto toga, nastavio je akademske kurseve, proučavajući romanske jezike i pišući na UCLA.[15][16] On je nastavio svoje studije na Državnom univerzitetu San Franciska 1951. godine. Živeći u San Francisku, on je upoznao Maju Andželou, tada poznatu kao Margaret Džonson,[17] sa kojom je formirao predstavu noćnog kluba zvanu „Al i Rita”.[18] Kasnije se vratio da studira ples sa Hortonom u Los Anđelesu.[19]

On se pridružio Hortonovom plesnom društvu 1953. godine, debitujući u Hortonovoj predstavi Revue Le Bal Caribe.[20] Horton je iznenada umro u novembru iste godine od srčanog udara, ostavivši kompaniju bez rukovodstva. Da bi dovršio tekuće profesionalne angažmane organizacije, i zato što niko drugi nije bio voljan da se prihvati tog posla, Ejli je preuzeo ulogu umetničkog direktora i koreografa.[21][22]

Godine 1954, De Lavalad i Ejlija je regrutovao Herberta Ros, da se pridruže Brodvejskom shou House of Flowers. Ros je bio angažovan da zameni Džordža Balančina kao koreograf emisije i želio je da upotrebi ovaj istaknuti plesački par, koji je u Los Anđelesu stekao slavu kao plesna ekipa.[23][24] Knjigu emisije napisao je i adaptirao Truman Kapote iz jednog od svojih romana sa muzikom Harolda Arlena, dok su u glavnim ulogama bili Perl Bejli i Dajen Kerol. Ejli i De Lavalad upoznali Džofrija Holdera, koji je nastupio zajedno sa njima u horu, tokom produkcije. Holder je oženio de Lavalad i postao doživotni umetnički saradnik sa Ejlijem.[25] Nakon što je Kuća cveća zatvorena, Ejli se pojavio u turnejskoj reviji Harija Belafontea Sing, Man, Sing sa Meri Hinkson kao svojom plesnim partnerkom,[26] i u Brodvejskom mjuziklu Jamajka iz 1957. godine, u kojem su glumili Lina Horn i Rikardo Montalban. Privučen plesom, ali ne mogavši da nađe koreografa čije delo bi ga je ispunilo, Ejli je počeo da okuplja plesače kako bi izvodio svoju jedinstvenu viziju plesa.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Dancing the Night Away : ALVIN AILEY: A Life in Dance. By Jennifer Dunning (Addison-Wesley: $30, 480 pp.) : THE JOFFREY BALLET: Robert Joffrey and the Making of an American Dance Company. By Sasha Anawalt (Scribner's: $35, 464 pp.)”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 17. 11. 1996. Приступљено 29. 7. 2019. 
  2. ^ Dunning, Jennifer (10. 12. 1989). „DANCE VIEW; Alvin Ailey: Believer in the Power of Dance”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 29. 7. 2019. 
  3. ^ „For Alvin Ailey Dance Theater, the themes that inspired its founder are as relevant as ever | The Star”. thestar.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019. 
  4. ^ Nadler, Jerrold (15. 7. 2008). „H.Res.1088 - 110th Congress (2007-2008): Recognizing and commending the Alvin Ailey American Dance Theater for 50 years of service as a vital American cultural ambassador to the world.”. www.congress.gov. Приступљено 29. 7. 2019. 
  5. ^ Dunning, Jennifer (27. 3. 2008). „Alvin Ailey - Alvin Ailey American Dance Theater - Dance - Celebration”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 29. 7. 2019. 
  6. ^ MacAulay, Alastair (4. 12. 2008). „One Foot in the Present Season, One Foot in the Past”. The New York Times. 
  7. ^ Gladstone, Valerie (23. 10. 1996). „Frail, Strong and Dance Incarnate”. The New York Times. Приступљено 9. 1. 2009. 
  8. ^ „Alvin Ailey Biography at Black History Now”. Black Heritage Commemorative Society (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 11. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  9. ^ „Katherine Dunham Helped Teach the World to Dance”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019. 
  10. ^ „Lester Horton – More Resources · DHC Treasures”. treasures.danceheritage.org. Архивирано из оригинала 29. 07. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  11. ^ Kaufman, Sarah. „Carmen de Lavallade is 86 and still the best dancer in the room”. The Washington Post. Приступљено 29. 7. 2019. 
  12. ^ „Horton Technique”. Dance Spirit (на језику: енглески). 23. 3. 2017. Приступљено 28. 7. 2019. 
  13. ^ „Lester Horton”. Alvin Ailey American Dance Theater (на језику: енглески). 11. 4. 2016. Приступљено 28. 7. 2019. 
  14. ^ Service, Anna Kisselgoff, New York Times News. „ALVIN AILEY'S ASSENT”. chicagotribune.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019. 
  15. ^ Judy Gitenstein, Alvin Ailey, New York: The Rosen Publishing Group, 2006, p. 20.
  16. ^ Dunning, Jennifer (2. 12. 1989). „Alvin Ailey, a Leading Figure In Modern Dance, Dies at 58”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 28. 7. 2019. 
  17. ^ Shepeard, Crystal (29. 5. 2014). „Dr. Maya Angelou: Her Lifetime of Moments Took Our Breath Away”. Truthout. Приступљено 29. 5. 2014. 
  18. ^ Balint, Becca. „Al and Rita”. The Brattleboro Reformer (на језику: енглески). Приступљено 28. 7. 2019. 
  19. ^ „Alvin Ailey” (на језику: енглески). 6. 1. 2018. Архивирано из оригинала 21. 12. 2019. г. Приступљено 28. 7. 2019. 
  20. ^ DeFrantz, Thomas (2006). Dancing Revelations: Alvin Ailey's Embodiment of African American Culture. Oxford University Press. стр. 29—30. ISBN 9780195301717. 
  21. ^ Roy, Sanjoy (9. 9. 2010). „Step-by-step guide to dance: Alvin Ailey”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 29. 7. 2019. 
  22. ^ „Alvin Ailey Is Finally Getting His Flowers — 30 Years Too Late”. www.out.com (на језику: енглески). 24. 4. 2019. Приступљено 29. 7. 2019. 
  23. ^ Ailey, Alvin (12. 2. 1995). „DANCE; What Ailey Thought of Balanchine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 29. 7. 2019. 
  24. ^ „The Elder Statesman of Eclectic”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 10. 5. 1998. Приступљено 29. 7. 2019. 
  25. ^ „Geoffrey Holder”. Alvin Ailey American Dance Theater (на језику: енглески). 1. 12. 2011. Приступљено 29. 7. 2019. 
  26. ^ „Great Performances: Free To Dance – Biographies – Mary Hinkson”. www.thirteen.org. Приступљено 29. 7. 2019. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Alvin Ejli на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alvin_Ejli&oldid=28518532”