Ал Гор
Ал Гор | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||
Пуно име | Алберт Арнолд „Ал“ Гор млађи | ||||||||||||||
Датум рођења | 31. март 1948. | ||||||||||||||
Место рођења | Вашингтон, САД | ||||||||||||||
Држављанство | САД | ||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||
Супружник | Типер Ечисон | ||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||
Политичка странка | Демократска странка | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||
Део серије о |
Новим демократама |
---|
Алберт Арнолд „Ал” Гор млађи (енгл. Albert Arnold "Al" Gore, Jr.; Вашингтон, 31. март 1948) амерички је политичар. Био је 45. потпредседник САД. Добитник је Нобелове награде за мир 2007. Као бивши сенатор демократа, био је осам година потпредседник САД док је на челу земље био председник Бил Клинтон. Учествовао је у доношењу свих одлука Беле куће; између осталог, заговарао је НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. На председничким изборима 2000. био је кандидат Демократске странке за председника САД. Изгубио је од Џорџа В. Буша након контроверзног пребројавања гласова на Флориди. Добио је више гласова бирача од Буша, али на крају је имао мање електорских гласова.
Након завршетка мандата потпредседника 2001. године, Гор је остао истакнут као аутор и активиста за заштиту животне средине, чији је рад у активизму климатских промена донео (заједно са IPCC) Нобелову награду за мир 2007. године. Гор је оснивач и тренутни председавајући Пројекта климатске стварности, саоснивач и председавајући Генерационог инвестиционог менаџмента, сада већ неактивне Current TV мреже, члан управног одбора Епл Инк. и виши саветник Гугла.[1] Гор је такође партнер у компанији за ризични капитал Kleiner Perkins, предводећи њихову групу за решења климатских промена.[2][3] Он је био је гостујући професор на Државном универзитету Средишњи Тенеси, у школи журнализма Универзитета Колумбија, на Универзитету Фиск и на Универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу.[1][4][5][6] Он је био члан управног одбора Светског института за ресурсе.[7]
Гор је поред Нобелове награде за мир (заједничке награде са Међувладиним одбором за климатске промене, 2007) добио Греми награду за најбољи албум изговорене речи (2009) за књигу Незгодна истина,[8] Награду Еми за ударне термине за Current TV (2007), и Веби награду (2005). Гор је такође добио Оскара (2007) за документарни филм Незгодна истина 2006. године, као и његовог наставка из 2017. године Незгодан наставак: Истина за моћ. Годиен 2007, он је проглашен за вицешампиона Тајмове особе године 2007.[9] Године 2008, Гор је освојио награду Дан Дејвид за друштвену одговорност.[10][11]
Награде и почасти
[уреди | уреди извор]Гор је добитник бројних награда, укључујући Нобелову награду за мир (заједно са Међувладиним одбором за климатске промене) 2007. године,[12][13][14] Наградом Еми за ударне термине за Current TV 2007. године, Веби наградом 2005. године, наградом Дан Дејвид 2008.[15] и наградом Принцезе од Астурије 2007. за међународну сарадњу.[16] У Америчко филозофско друштво изабран је 2008.[17] Он је такође глумио у документарном филму Незгодна истина из 2006. године, који је 2007. године освојио Оскарову награду за најбољи документарац, и написао књигу Незгодна истина: планетарна ванредна ситуација глобалног загревања и шта можемо учинити с њом, која је освојила Награду Греми за најбољи албум изговорене речи 2009.[8][18]
Одабране публикације
[уреди | уреди извор]Књиге
[уреди | уреди извор]- The Future: Six Drivers of Global Change. Random House. 2013. ISBN 978-0812992946.
- Our Choice. Rodale Books. 2009. ISBN 978-1-59486-734-7.
- Know Climate Change and 101 Q and A on Climate Change from 'Save Planet Earth Series', 2008 (children's books)
- Our Purpose: The Nobel Peace Prize Lecture 2007. Rodale Books. 2008. ISBN 978-1-60529-990-7.
- The Assault on Reason. New York: Penguin. 2007. ISBN 978-1-59420-122-6.
- An Inconvenient Truth: The Planetary Emergency of Global Warming and What We Can Do About It. New York: Rodale Books. 2006. ISBN 1-59486-567-1.
- Joined at the Heart: The Transformation of the American Family- (with Tipper Gore). New York: Owl Henry Holt. 2002. ISBN 0-8050-7450-3.
- The Spirit of Family (with Tipper Gore). New York: H. Holt. 2002. ISBN 0-8050-6894-5.
- From Red Tape to Results: Creating a Government That Works Better and Costs Less. Amsterdam: Fredonia Books. 2001. ISBN 1-58963-571-X.
- Gore, Al (1998). Common Sense Government: Works Better & Costs Less: National Performance Review (3rd Report). ISBN 0-7881-3908-8.
- Gore, Albert (1997). Businesslike Government: lessons learned from America's best companies (with Scott Adams). ISBN 0-7881-7053-8.
- Earth in the Balance: Forging a New Common Purpose. Earthscan. 1992. ISBN 0-618-05664-5.
- Putting People First: How We Can All Change America. (with William J. Clinton). New York: Times Books, 1992 .
Чланци
[уреди | уреди извор]- "Toward Sustainable Capitalism: Long-term incentives are the antidote to the short-term greed that caused our current economic woes. The Wall Street Journal, June 24, 2010.(With David Blood)
- "We Can't Wish Away Climate Change." The New York Times, February 27, 2010.
- "The Climate for Change." The New York Times, November 9, 2008.
- Vice President Al Gore's introduction to Earthwatch: 24 Hours In Cyberspace. February 8, 1996. 24 Hours in Cyberspace
- "Foreword by Vice President Al Gore." In The Internet Companion: A Beginner's Guide to Global Networking (2nd edition) Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2011) by Tracy LaQuey, 1994.
- "Introduction. In Silent Spring by Rachel Carson. 1994. New York : Houghton-Mifflin.
- The Climate Change Action Plan. Washington, D.C.: The White House, October 1993 (with William J. Clinton).
- „Infrastructure for the global village: computers, networks and public policy.”. Scientific American Special Issue on Communications, Computers, and Networks,. 265 (3): 150—153. септембар 1991. .
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Gore, Al. „Al's Bio”. AlGore.com. Архивирано из оригинала 23. 6. 2010. г. Приступљено 13. 8. 2019.
- ^ Coile, Zachary (13. 11. 2007). „Gore joins Valley's Kleiner Perkins to push green business”. San Francisco Chronicle. Приступљено 26. 6. 2010.
- ^ „Partner bio at Kleiner Perkins”. Kleiner Perkins. Архивирано из оригинала 22. 7. 2010. г. Приступљено 26. 6. 2010.
- ^ Office of Public Affairs (25. 1. 2001). „Former Vice President Al Gore to Teach at Columbia's School of Journalism”. Columbia News: the Public Affairs and Record Home Page. Columbia University. Приступљено 26. 6. 2010.
- ^ „Al Gore To Teach At Fisk University—Brief Article”. Jet. 19. 2. 2001. Архивирано из оригинала 26. 1. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2010.
- ^ Lee, Cynthia; Ko, Amy (2001). „Training the Next Community Builders:Gore taps faculty expertise”. UCLA Today. Архивирано из оригинала 16. 5. 2011. г. Приступљено 20. 8. 2008.
- ^ „Al Gore”. World Resources Institute. Архивирано из оригинала 13. 04. 2021. г. Приступљено 20. 5. 2015.
- ^ а б „The 51st Annual Grammy Awards Winners List”. Category 79: Best Spoken Word Album. National Academy of Recording Arts and Sciences. 2008. Архивирано из оригинала 4. 7. 2010. г. Приступљено 26. 6. 2010.
- ^ Bono (19. 12. 2007). „Time Person of the Year 2007 Runners-Up: Al Gore”. Time. Архивирано из оригинала 11. 05. 2010. г. Приступљено 26. 6. 2010.
- ^ „Al Gore, Israeli author Amos Oz win Dan David Prize”. Haaretz.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-26.
- ^ „Al Gore, Amos Oz share Dan David Prizes”. The Jerusalem Post | JPost.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-26.
- ^ „The Nobel Prize in Peace 2007: Intergovernmental Panel on Climate Change, Al Gore”. NobelPrize.org. 2007. Архивирано из оригинала 25. 7. 2010. г. Приступљено 30. 6. 2010.
- ^ Gore, Al (10. 12. 2007). „Nobel Prize Acceptance Speech”. AlGore.com. Архивирано из оригинала 5. 12. 2010. г. Приступљено 30. 6. 2010.
- ^ „Peace Prize winners issue urgent calls for action”. Aftenposten. 10. 12. 2007. Архивирано из оригинала 4. 8. 2007. г. Приступљено 30. 7. 2010.
- ^ Prize, Dan David. „Al Gore”. www.dandavidprize.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-26.
- ^ Cué, Elena (15. 12. 2019). „Al Gore: "Los líderes empresariales están haciendo más contra el cambio climático que los líderes políticos"”. ABC (на језику: шпански). Приступљено 19. 9. 2020.
- ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Приступљено 2021-06-09.
- ^ Nagourney, Adam (25. 2. 2007). „Gore Wins Hollywood in a Landslide”. The Caucus. Приступљено 30. 6. 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Agre, Phil. Who Invented "Invented"?: Tracing the Real Story of the "Al Gore Invented the Internet" Hoax. October 17, 2000
- Campbell-Kelly, Martin; Aspray, William. "Chapter 12." Computer: A History of the Information Machine. New York: BasicBooks, 1996.
- Chapman, Gary and Marc Rotenberg. The National Information Infrastructure:A Public Interest Opportunity. In Computers, Ethics, & Social Values. Deborah G. Johnson and Helen Nissanbaum (eds.). Englewood Cliffs: Prentice Hall, 1995: 628–644.
- Cockburn, Alexander. Al Gore: A User's Manual (2000) (with Jeffrey St. Clair) ISBN 1-85984-803-6
- Kirk, Andrew G. Counterculture Green: The Whole Earth Catalog and American Environmentalism. Lawrence: University of Kansas Press, 2007.
- Rheingold, Howard. "Afterword to the 1994 edition." The Virtual Community: Homesteading on the Electronic Frontier (revised edition). Cambridge: MIT, 2000.
- Stix, Gary. Gigabit Gestalt: Clinton and Gore embrace an activist technology policy Архивирано март 17, 2008 на сајту Wayback Machine. Scientific American, May 1993.
- Turque, Bill, Inventing Al Gore, Houghton Mifflin Harcourt, 2000, ISBN 0-618-13160-4
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Ал Гор на сајту IMDb
- Biography at the Biographical Directory of the United States Congress
- Financial information (federal office) at the Federal Election Commission
- Ал Гор at TED
- Ал Гор на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Ал Гор на сајту Nobelprize.org including his Nobel Lecture December 10, 2007