1-Oktanol
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Octan-1-ol
| |
Drugi nazivi
1-Oktanol; Kaprilni alkohol; Oktilni alkohol
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ECHA InfoCard | 100.003.561 |
| |
Svojstva | |
C8H18O | |
Molarna masa | 130,23 g·mol−1 |
Gustina | 0,824 g/cm3 |
Tačka topljenja | −16 °C (3 °F; 257 K) |
Tačka ključanja | 195 °C (383 °F; 468 K) |
neratvoran je | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Oktanol je pravolančani masni alkohol sa osam atoma ugljenika i molekulskom formulom CH3(CH2)7OH. Mada se termin oktanol obično odnosi na primarni alkohol 1-oktanol, postoji niz drugih manje zastupljenih strukturnih izomera oktanola, kao što su sekundarni alkoholi 2-oktanol, 3-oktanol i 4-oktanol.
Oktanol se prirodno javlja u obliku estara u pojedinim esencijalnim uljima. Primarna upotreba oktanola je u proizvodnji raznih estara, kao što je oktil acetat, koji se koristi u pripremi parfema i začina. On se isto tako koristi eksperimentalnoj medicini za kontrolu podrhtavanja i drugih tipova nehotičnih neuroloških tremora.[3]
Priprema
[уреди | уреди извор]Octanol se industrijski priprema putem oligomerizacije etilena koristeći trietilaluminijum, naknadnu oksidaciju alkilaluminijumskih produkata.[4] Idealizovana sinteza je:
- Al(C2H5)3 + 9 C2H4 → Al(C8H17)3
- Al(C8H17)3 + 3 O + 3 H2O → 3 HOC8H17 + Al(OH)3
Ovaj proces proizvodi opseg alkohola koji se razdvajaju destilacijom.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Bushara K.; et al. (2004). „Pilot trial of 1-octanol in essential tremor”. Neurology. 62 (1): 122—124. PMID 14718713. S2CID 9015641. doi:10.1212/01.wnl.0000101722.95137.19.
- ^ Falbe, Jürgen; Bahrmann, Helmut; Lipps, Wolfgang; Mayer, Dieter (2000). „Alcohols, Aliphatic”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. ISBN 3527306730. doi:10.1002/14356007.a01_279.