Мали Шемљуг
Мали Шемљуг рум. Șemlacu Mic | |
---|---|
Насеље | |
Координате: 45° 20′ 58″ N 21° 24′ 46″ E / 45.34944° С; 21.41278° И | |
Земља | Румунија |
Округ | Тимиш |
Општина | Гатаја |
Надморска висина | 96 m (315 ft) |
Становништво (2002)[1] | |
• Укупно | 198 |
Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
• Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Геокод | 667404 |
Мали Шемљуг (рум. Șemlacu Mic, мађ. Kissemlak) насеље је у Румунији у жупанији Тимиш у граду Гатаја.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 96 m.
Историја
[уреди | уреди извор]Мали Шемљуг је омање село које се налази између оближњег Великог Шемљуга и Бутина. За разлику од суседног Великог Шемљуга, који се у старјој прошлости развио у близини средњовековне угарске тврђаве Мезешомљо (мађ. Mezősomlyó) по којој је добио и име,[4][5] село Мали Шемљуг се током старије историје развијало под другим називима. Османски пописни дефтери из 16. века бележе назив Моравица,[6] по истоименој речици која протиче кроз место, а пошто је село било повезано са оближњим манастиром Шемљугом, као манастирски прњавор, потоњи извори бележе и изведене називе Прњавор или Прњаворица, односно Прњавица или Прњава (Párneavorica, Pernyavcza, Pernyáva, Pârneava).
Село је изнова насељавано након 1802. године, у организацији српског племића Јована Остојића. Остојић је још 1782. године купио укинути манастир Шемљуг, који се налази на улазу у село, са источне стране. Ту је спахија довео колонисте Немце и Чехе, да раде на његовом имању. Поред ових ту је било Румуна, Мађара, Срба и других житеља. После рата највећи део Немаца је отишао у Немачку, а доселили су се Румуни. Јеванђелистичка црква коју су подигли насељеници 1858. године, је сада у напуштена и у опалом стању.
Поседник места 1834. године Србин, Петар Остојић "от Киш и Мађ. Шемлок".[7] Он се више пута среће заједно са другим племићима у Тамишком Банату као пренумерант српских наслова. Остојић је 1808. године био власник оба места - "Малог и Великог Шемлока".[8] Његову племићку породицу чине још Јован, Ђорђе и Павел.[9] Ђорђе је имао салаш неколико километара северо-западно од села, а Јован такође одају северно ближе селу.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2002. године у насељу је живело 198 становника, од којих су сви румунске националности.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Крстић 2006, стр. 47.
- ^ Крстић 2010, стр. 72, 74, 79.
- ^ Engel 1996.
- ^ Мојсеј Игњатовић: "Библиотека образовања дечијег у приповеткама, баснама...", Будим 1833. године
- ^ Јефтимије Ивановић: "Нови Плутарх или краткоје описанијеславнејши људи...", Будим 1809. године
- ^ "Сербске народне новине", Будим 1844. године
Литература
[уреди | уреди извор]- Engel, Pál (1996). A temesvári és moldovai szandzsák törökkori települései (1554-1579). Szeged: Csongrád Megyei Levéltár.
- Крстић, Александар Р. (2006). „Из историје средњовековних насеља југозападног Баната (15. век - прва половина 16. века)”. Зборник Матице српске за историју. 73: 27—55.
- Крстић, Александар Р. (2010). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.