Шведска интервенција у Русији (1609—1610)
Шведска интервенција у Русији (1609-1610) | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Времена смутње | ||||||||||||
Војвода Скопин-Шујски среће гувернера Де ла Гардија код Новгорода | ||||||||||||
| ||||||||||||
Сукобљене стране | ||||||||||||
Шведско царство Руско царство | Побуњени сељаци, козаци и властела | Државна заједница Пољске и Литваније | ||||||||||
Команданти и вође | ||||||||||||
Јакоб Де ла Гарди Михаил Скопин-Шујски |
Лажни Димитрије II побуњенички хетман Роман Рожински побуњенички хетман Павел Јан Сапјеха | Станислав Жолкевски | ||||||||||
Јачина | ||||||||||||
око 5.000 шведских најамника око 5.000 Руса (против бунтовника) око 30.000 Руса (код Клушина)[1][2] | око 100.000 (на врхунцу)[2] | 5.300 коњаника, 200 пешака, 2 топа | ||||||||||
Жртве и губици | ||||||||||||
Тешки, већина најамника дезертирала код Клушина | Тешки | 400 |
Шведска интервенција у Русији (1609—1610) била је део Времена смутње у Русији.
Увод
[уреди | уреди извор]Шведска интервенција у Русији била је резултат савеза између Василија IV Шујског и Карла IX у Виборгу 1609, којим је цар обећао део Карелије Шведској у замену за помоћ против Лажног Димитрија II.[1]
Против узурпатора
[уреди | уреди извор]Удружена руско-шведска војска од око 10.000 кренула је из Новгорода у априлу 1609. на Москву под командом војводе Михаила Скопин-Шујског и шведског гувернера Јакоба Де ла Гардија, разбијајући успут одреде побуњеника и ослободивши Тројице-Сергијеву лавру опсаде. У више битака разбијене су присталице Лажног Димитрија II, који је опседао Москву из свог логора у Тушину и оспоравао власт цара Василија IV Шујског. У марту 1610. руско-шведска војска је разбила опсаду Москве и ушла у град, након чега су неки бољари из Тушина позвали краљевића Владислава на руски престо, а Михаил Скопин-Шујски отрован је по наређењу царевог брата, кнеза Димитрија Шујског.[2]
Против Пољско-Литванске уније
[уреди | уреди извор]Јуна 1610. Де ла Гарди и нови војвода, Димитрије Шујски, напустили су Москву са циљем да разбију пољску опсаду Смоленска. Шведска интервенција окончала се неславно када је већина шведске војске прешла на страну Пољака у бици код Клушина.
Последице
[уреди | уреди извор]У бици код Клушина, након што му се војска побунила и прешла непријатељу, Де ла Гарди је склопио примирје са хетманом Жолкевским, у замену за слободан пролаз до Виборга и обећање да више неће ратовати за руског цара. Шведска интервенција била је увод у Ингријски рат.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Гажевић 1974, стр. 505–506
- ^ а б в Fajfrić 2008, стр. 241–242
Литература
[уреди | уреди извор]- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 241—242. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.
- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 505—506.