Пређи на садржај

Храмовна гора

Координате: 31° 46′ 41″ С; 35° 14′ 07″ И / 31.778015° С; 35.235413° И / 31.778015; 35.235413
С Википедије, слободне енциклопедије
Храмовна гора
Храмовна гора
Географске карактеристике
Ндм. висина743 m
Координате31° 46′ 41″ С; 35° 14′ 07″ И / 31.778015° С; 35.235413° И / 31.778015; 35.235413 31° 46′ 41″ С; 35° 14′ 07″ И / 31.778015° С; 35.235413° И / 31.778015; 35.235413
Географија
Храмовна гора на карти Израела
Храмовна гора
Храмовна гора

Храмска гора (хебрејски: הר הבית [Har haBáyit] / הר המוריה [Har haMoria]) је верска локација у Старом граду у Јерусалиму.

Према јеврејској традицији се с тог места свет проширио у свој данашњи облик, односно одатле је Бог покупио прах да створи првог човека Адама, где је Адам направио жртвеник за Бога, где су Каин и Авељ понудили жртве, и где је Аврам понудио Исака као жртву. На том је месту Бог одлучио „обитавати“, због чега су тамо саграђена прва два јерусалимска храма. Према традицији се верује како ће трећи и последњи Храм такође бити саграђен на том месту. Храм се сматра најсветијим местом јудаизма и због тога многи Јевреји никада неће тамо крочити ногом.

Међу муслиманима се Храмска гора сматра трећим најсветијим местом ислама. Поштовано као Племенито светиште и место Мухамедовог путовања у Јерусалим и уздизања у небо, Гора се такође повезује с јеврејским библијским пророцима који се поштују у исламу. Џамија Ел Акса и Купола на стени, најстарија очувана исламска грађевина на свету, тренутно се налазе на Гори.

С обзиром на међусобно супротстављена присвајања Јевреја и муслимана, сматра се једним од најспорнијих верских локалитета на свијету. Под управом Израела се налази од 1967. године, а и Израел и Палестинска самоуправа тврде да над њом имају суверенитет, што је једно од главних тачака Арапско-израелског сукоба. Муслиманско веће, познато као муслимански Вакуф, управља локалитетом. Израелска влада такође на њему спроводи контроверзну забрану молитве за не-муслиманске посетиоце.[1]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Božić, Marko (2017-02-03). „SVE SVETINJE NA BRDU IZNAD JERUSALIMA: Tu su tačka iz koje je Bog stvorio svet i prah od koga je stvorio Adama (FOTO)”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-02-02.