Пређи на садржај

Харолд Александер

С Википедије, слободне енциклопедије
Харолд Александер
Лични подаци
Датум рођења(1891-12-10)10. децембар 1891.
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
Датум смрти16. јун 1969.(1969-06-16) (77 год.)
Место смртиСлаф, Уједињено Краљевство
12. април 1946 — 28. фебруар 1952.
ПретходникАлександер Кембриџ
НаследникВинсент Меси

Потпис

Харолд Руперт Леофрик Џорџ Александер, 1. гроф Александер од Туниса (енгл. Harold Rupert Leofric George Alexander, 1st Earl Alexander of Tunisia; Лондон, 10. децембар 1891Слаф, 16. јун 1969) био је британски војсковођа и фелдмаршал.[1]

Запамћен је као вођа 15. британске армије током инвазије Сицилије[1] 1943. током Другог светског рата. Након рата служио је као генерални гувернер Канаде.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Александер је рођен у добростојећој аристократској породици, школовање је започео у енглеским јавним школама али се накнадно пребацио на Сендхерст где се школовао за војног официриа. Углед је стекао својим активностима у Првом светском рату у којем је заслужио бројна признања и одликовања. Управо због тога и након рата наставио је своју војну каријеру у служби Британске војске у Европи и Азији.

У Другом светском рату, Александер је деловао као високопозиционирани војни заповедник у северној Африци и Италији.[1] Он је заповедао 15. војним одсеком на Сицилији и у Италији пре него је био постављен за Врховног савезничког заповедника Медитерана.

Краљ Џорџ VI именовао га је 1946. на предлог канадског премијера за генералног гувернера Канаде.[1][2] Како је Александер нову позицију преузео са великим ентузијазмом убрзо је освојио и масовне симпатије канадског становништва. Био је последњи гувернер рођен изван Канаде пре именовања Адријен Кларксон 1999. године.[3]

Харолд Александер посетио је једном приликом и борце на Сремском фронту у Југославији и том приликом је Здруженом генералштабу Британске армије 28. фебруара 1945. године јавио:

"Посетио сам партизанску борбену линију код Шида. То је посебно организован фронт са рововима... Југословени заслужују да им помогнемо, јер се боре са ограниченим средствима с којима располажу, да отерају Немце из своје земље."

Био је и британски министар одбране (1952-54).[1]

Број примљених почасти по државама

[уреди | уреди извор]
  • Уједињено Краљевство: 43 примљене почасти
  • Британске колоније, доминони и државе под формалном управом: 16 примљених почасти
  • Енглеска: 4 примљене почасти
  • САД: 4 примљене почасти
  • Француска: 1 примљена почаст
  • Пољска: 1 примљена почаст
  • Грчка: 1 примљена почаст
  • СССР: 1 примљена почаст
  • посебне почасти: 4 примљене почасти

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 31—32. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Coucill 1998, стр. 86
  3. ^ Mead 2007, стр. 46

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Coucill, Irma (1998). Canada's Prime Ministers, Governors General, and Fathers of Confederation. Stenhouse Publishing. ISBN 978-1-55138-114-5. 
  • Mead, Richard (2007). Churchill's Lions: A biographical guide to the key British generals of World War II. Stroud: Spellmount. ISBN 978-1-86227-431-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]