Пређи на садржај

Финансијска криза у Русији 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије

Руска финансијска криза 2022. је финансијска криза која се дешава у Руској Федерацији. Криза је почела крајем фебруара 2022. у данима након руске инвазије на Украјину 2022. и економских санкција које су уследиле против руског банкарског сектора, Владимира Путина и његове владе.[1][2][3][4][5]

Финансијски, економски и друштвени утицај

[уреди | уреди извор]

Берзе и рубља

[уреди | уреди извор]
Курс долара и евра 4. марта у Москви у филијали Сбербанке.

У Русији је прва рунда економских санкција као одговор на руску инвазију на Украјину 2022. године имала тренутни ефекат. Руско тржиште акција је 24. фебруара, првог дана инвазије, пало за 39 одсто, мерено Индексом РТС -а, са сличним падом наредних дана. Рубља је пала на рекордно низак ниво пошто су Руси пожурили да размене новац.[6][7][8][9][10] Московска и Санкт Петербургска берза су суспендоване.[11] Централна банка Русије најавила је своје прве тржишне интервенције од анексије Крима 2014. како би стабилизовала тржиште. Такође је подигао каматне стопе на 20% и забранио странцима да продају домаће хартије од вредности.[12] Санкције су довеле руски суверени фонд у опасност да нестане.[13] У руским градовима забележени су дуги редови и празни банкомати.[14][15]

У другој рунди санкција, у којој су разне руске банке уклоњене из СВИФТ-а и директним санкцијама руској централној банци, вредност рубље је пала за 30% у односу на амерички долар, на чак 119 ₽/1 долар од 28. фебруара.[16] Руска централна банка је због тога подигла каматне стопе на 20 одсто, у покушају да избалансира рубљу која тоне, привремено је затворила Московску берзу, наложила да све руске компаније продају 80 одсто девизних резерви и забранила странцима ликвидацију имовине у Русији.[17][18]

Сирова нафта

[уреди | уреди извор]

Као резултат инвазије, цене нафте типа Брент су накратко порасле изнад 100 долара по барелу, први пут од 2014. пре него што су изгубиле неке од својих добитака. Укупно од 22. фебруара када су санкције почеле до 28. фебруара када су примењене санкције руској Централној банци цена West Texas Intermediate и Брент је порасла за отприлике 5 долара/ббл.[19][20]

Дана 27. фебруара, Бритиш петролеум (БП), једна од седам највећих светских нафтних и гасних компанија и највећи појединачни страни инвеститор у Русији, објавила је да се одустаје од Росњефта.[21] Камате Росњефта чине око половину резерви нафте и гаса БП-а и трећину његове производње. Продаја би могла да кошта компанију до 25 милијарди долара, а аналитичари су приметили да је мало вероватно да ће БП моћи да надокнади делић овог трошка.[22] Истог дана, Државни пензијски фонд Норвешке, највећи светски државни фонд, објавио је да ће се одрећи својих руских средстава. Фонд је поседовао око 25 милијарди норвешких круна у акцијама руских компанија и државним обвезницама.[23]

Шири економски утицај

[уреди | уреди извор]

Цене пшенице су скочиле на своје највише цене од 2008. као одговор на напад.[24] Украјина је четврти по величини извозник кукуруза и пшенице и највећи светски извозник сунцокретовог уља, при чему Русија и Украјина заједно извозе 29% светске понуде пшенице и 75% светског извоза сунцокретовог уља. Референтни чикашки одбор за трговину мартовски фјучерс уговор за пшеницу достигао је највишу цену од 2012. Дана 25. фебруара, цене кукуруза и соје су такође порасле. Председник америчког удружења пекара упозорио је да ће цена свега што се прави од житарица почети да расте јер су сва тржишта житарица међусобно повезана. Главни пољопривредни економиста за Велс Фарго изјавио је да ће Украјина вероватно бити озбиљно ограничена у својој способности да саде усеве у пролеће 2022. и да изгуби пољопривредну годину, док би ембарго на руске усеве створио већу инфлацију цена хране. Опоравак способности за производњу усева може потрајати годинама чак и након што су борбе престале.[25] Раст цена пшенице као резултат сукоба нанео је напрезање земаља као што је Египат, које су у великој мери зависне од руског и украјинског извоза пшенице, и изазвао страх од социјалних немира.[26] Кина је 24. фебруара објавила да ће укинути сва ограничења на руску пшеницу, у ономе што је South China Morning Post назвао потенцијалним „спасом“ за руску економију.[27]

Кристалина Георгијева, генерални директор Међународног монетарног фонда, упозорила је да сукоб представља значајан економски ризик за регион и међународну сарадњу и додала да би Фонд могао да помогне другим земљама погођеним сукобом, што је допуна пакету зајма од 2,2 милијарде долара који се припрема за помоћи Украјини. Давид Малпас, председник Групације Светске банке, рекао је да ће сукоб имати далекосежне економске и социјалне ефекте и известио да банка припрема опције за значајну економску и фискалну подршку Украјинцима и региону.[28]

УПС и Федекс објавили су да више неће радити у Русији.[29]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Melander, Ingrid; Gabriela, Baczynska (24. 2. 2022). „EU targets Russian economy after 'deluded autocrat' Putin invades Ukraine”. Reuters. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  2. ^ „China State Banks Restrict Financing for Russian Commodities”. Bloomberg News. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  3. ^ „Western Countries Agree To Add Putin, Lavrov To Sanctions List”. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  4. ^ Holland, Steve; Chalmers, John; Psaledakis, Daphne (26. 2. 2022). „U.S., allies target 'fortress Russia' with new sanctions, including SWIFT ban”. Reuters. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  5. ^ Collins, Kaitlan; Mattingly, Phil; Liptak, Kevin; Judd, Donald (26. 2. 2022). „White House and EU nations announce expulsion of 'selected Russian banks' from SWIFT”. CNN. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  6. ^ Thompson, Mark. „Russian stocks crash 33% and ruble plunges to record low”. CNN. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  7. ^ „Moscow Exchange resumes trading on its markets at 10:00am”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  8. ^ „Russian stocks nosedive 20% as trading resumes on Moscow Exchange”. The Economic Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  9. ^ „Moscow Exchange has suspended trading on all of its markets until further notice”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  10. ^ „Moscow Exchange suspends trading on all markets”. Reuters. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  11. ^ „Moscow, Saint Petersburg Exchanges Say Trading Suspended”. Agence France-Presse. Barron's. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  12. ^ „Ukraine war: sanctions-hit Russian rouble crashes as Zelenskiy speaks of 'crucial' 24 hours”. the Guardian (на језику: енглески). 28. 2. 2022. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  13. ^ „Russians queue for cash as West targets banks over Ukraine”. Reuters (на језику: енглески). 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  14. ^ Reuters (2022-02-27). „Russians queue for cash as West targets banks over Ukraine”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-28. 
  15. ^ „Footage shows long line at Moscow ATM as sanctions against Russia have residents scrambling”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-28. 
  16. ^ Turak, Weizhen Tan,Natasha (2022-02-28). „Russian ruble plunges nearly 30% against the dollar amid sanctions over Ukraine invasion”. CNBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-28. 
  17. ^ Turak, Natasha (2022-02-28). „Russia central bank more than doubles key interest rate to 20% to boost sinking ruble”. CNBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-28. 
  18. ^ „The rouble's collapse compounds Russia's isolation”. The Economist. 28. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  19. ^ Lockett, Hudson (24. 2. 2022). „Oil rises above $100 a barrel for the first time since 2014”. The Financial Times. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  20. ^ „Crude Oil Futures and Options”. Chicago Mercantile Exchange. Приступљено 28. 2. 2022. 
  21. ^ „BP to offload stake in Rosneft amid Ukraine conflict”. BBC News (на језику: енглески). 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2022. 
  22. ^ „BP quits Russia in up to $25 billion hit after Ukraine invasion”. Reuters (на језику: енглески). 27. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  23. ^ „Norway says its sovereign fund will divest from Russia”. Reuters. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  24. ^ „Ukraine Invasion Threatens Global Wheat Supply”. The New York Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  25. ^ „Russia's invasion of Ukraine will likely ratchet American food prices even higher, experts say”. The Washington Post. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  26. ^ „How tensions in Ukraine could rile Egypt”. The Economist. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  27. ^ Tang, Frank (24. 2. 2022). „China lifts all wheat-import restrictions on Russia amid Ukraine crisis”. South China Morning Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  28. ^ „IMF, World Bank Chiefs Warn Of Global Impacts From Ukraine War”. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  29. ^ Reuters (2022-02-27). „UPS and FedEx halting shipments to Russia and Ukraine”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-28. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финансијска_криза_у_Русији_2022.&oldid=28448146”