Federalni istražni biro
Federal Bureau of Investigation | |
Značka agenata FBI | |
Pregled | |
---|---|
Osnovana | 26. jul 1908. god. | kao Istražni biro
Nadležnost | Vlada SAD |
Sedište | Zgrada Dž. Edgara Huvera Sjeverozapad, Vašington, SAD |
Moto | Vernost, hrabrost, poštenje |
Zaposleni | 35.104[1][2] (31. 10. 2014) |
Godišnji budžet | 8,3 milijardi USD (FY 2014)[1] |
Rukovodioci | |
Nadređena agencija | Ministarstvo pravde Kancelarija Direktora Nacionalne obaveštajne službe |
Veb-sajt | fbi |
Federalni istražni biro (engl. Federal Bureau of Investigation), poznat po svom akronimu FBI (od engl. FBI), federalna je kriminalističko-istražna i obaveštajna agencija Sjedinjenih Američkih Država.[3] Trenutno, FBI ima istražnu nadležnost nad kršenjem više od 200 kategorija saveznih zakona i jedina, osim Šerifske službe Sjedinjenih Američkih Država, ima nadležnost za krivično gonjenje prekršilaca zakona na celoj teritoriji zemlje (ona je defakto vodeća agencija za sprovođenje zakona saveznih vlasti Sjedinjenih Američkih Država).[4][5]
Slogan Biroa je „Vernost, hrabrost, poštenje”. Počevši sa radom 1908. godine pod nazivom Biro za istrage (engl. Bureau of Investigation, BOI), promenio je ime u Federalni istražni biro tek 1935. godine. Džon Edgar Huver (engl. John Edgar Hoover), tada direktor BOI-ja, postao je prvi direktor Federalnog istražnog biroa. Bio je na ovoj poziciji duže od svih direktora FBI-ja do današnjeg dana. On je takođe zaslužan za mnoga poboljšanja i izmene rada biroa, čime je od FBI-ja stvorio vodeću kriminalističku agenciju u svetu. Edgar Huver je izgradio FBI Akademiju i Kriminalističko-pravni servisno-informacioni kompleks, koji služi kao glavna podrška svim kancelarijama FBI-ja, a koje su razmeštene po celoj zemlji.
Iako su mnoge funkcije FBI-ja jedinstvene, njegove aktivnosti na podršci nacionalne bezbednosti uporedive su sa onima britanskog MI5 i ruskog FSB. Za razliku od Centralne obaveštajne agencije (CIA), koja nema ovlašćenja za sprovođenje zakona i usredsređena je na prikupljanje obaveštajnih podataka u inostranstvu, FBI je pre svega domaća agencija koja održava 56 terenskih kancelarija u većim gradovima širom Sjedinjenih Država i više od 400 rezidentnih agencija u manjim gradovima i područjima širom SAD. U svakoj terenskoj kancelariji, viši oficir FBI istovremeno služi kao predstavnik direktora nacionalne obaveštajne službe.[6][7]
Uprkos svom domaćem fokusu, FBI takođe održava značajan međunarodni uticaj, upravljajući sa 60 kancelarija pravnog atašea (LEGAT) i 15 podružnica u američkim ambasadama i konzulatima širom sveta. Ova inostrana predstavništva postoje prvenstveno u svrhu koordinacije sa stranim službama bezbednosti i obično ne sprovode jednostrane operacije u zemljama domaćinima.[8] FBI ponekad može i obavlja tajne aktivnosti u inostranstvu,[9] baš kao što CIA ima ograničenu domaću funkciju; ove aktivnosti obično zahtevaju koordinaciju među vladinim agencijama.
FBI je osnovan 1908. godine kao istražni biro, skraćeno BOI ili BI. Njegovo ime je promenjeno u Federalni istražni biro (FBI) 1935. godine.[10] Sedište FBI-a je zgrada Dž. Edgara Huvera, smeštena u Vašingtonu.
Misija, prioriteti i budžet
[уреди | уреди извор]Misija
[уреди | уреди извор]Misija FBI je:
Zaštita američkog naroda i pridržavanje Ustava Sjedinjenih Država.[11][12]
Prioriteti
[уреди | уреди извор]Trenutno, glavni prioriteti FBI-a su:[12]
- Zaštita Sjedinjene Države od terorističkih napada
- Zaštita Sjedinjene Države od stranih obaveštajnih operacija, špijunaže i sajber operacija
- Borba protiv značajnih ciber kriminalnih aktivnosti
- Borba protiv javne korupcije na svim nivoima
- Zaštita građanskih prava
- Borba protiv transnacionalnih kriminalnih organizacija
- Borba protiv kriminala belih okovratnika
- Borba protiv značajnog nasilnog kriminala
Budžet
[уреди | уреди извор]U fiskalnoj 2019. godini ukupan budžet Biroa iznosio je približno 9,6 milijardi dolara.[13]
U zahtevu za odobrenje i budžet Kongresu za fiskalnu 2021. godinu,[14] FBI je tražio $9.800.724.000. Od tog novca, $9.748.829.000 koristilo bi se za zarade i troškove, a $51.895.000 za izgradnju.[11] Program S&E zabeležio je rast od $199.673.000.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Quick Facts”. Federal Bureau of Investigation. Arhivirano iz originala 6. 12. 2014. g. Pristupljeno 27. 4. 2017.
- ^ „About: How many people work for the FBI?”. fbi.gov.
- ^ „Our Strength Lies in Who We Are”. intelligence.gov. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014.
- ^ „How does the FBI differ from the Drug Enforcement Administration (DEA) and the Bureau of Alcohol, Tobacco, Firearms and Explosives (ATF)?”. Federal Bureau of Investigation. Архивирано из оригинала 4. 9. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „Federal Bureau of Investigation – Quick Facts”. Federal Bureau of Investigation. Архивирано из оригинала 17. 10. 2011. г.
- ^ Statement Before the House Appropriations Committee, Subcommittee on Commerce, Justice, Science, and Related Agencies Архивирано јун 23, 2016 на сајту Wayback Machine, Federal Bureau of Investigation, March 26, 2014
- ^ FBI gets a broader role in coordinating domestic intelligence activities Архивирано јул 16, 2017 на сајту Wayback Machine, Washington Post, June 19, 2012
- ^ Overview of the Legal Attaché Program Архивирано март 13, 2016 на сајту Wayback Machine, Federal Bureau of Investigation, Retrieved: March 25, 2015
- ^ Spies Clash as FBI Joins CIA Overseas: Sources Talk of Communication Problem in Terrorism Role Архивирано април 18, 2015 на сајту Wayback Machine, Associated Press via NBC News, February 15, 2005
- ^ „A Byte Out of History – How the FBI Got Its Name”. FBI.
- ^ а б „FY 2021 Authorization And Budget Request to Congress”. United States Justice Department. фебруар 2020. Приступљено 9. 1. 2021.
- ^ а б „Mission & Priorities”. Federal Bureau of Investigation (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-09.
- ^ „Mission & Priorities”. Federal Bureau of Investigation. Архивирано из оригинала 11. 7. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019.
- ^ „FY 2021 Authorization and Budget Request to Congress”. justice.gov.
Literatura
[уреди | уреди извор]- HSI BOOK Government HSI Files
- Charles, Douglas M. (2007). J. Edgar Hoover and the Anti-interventionists: FBI Political Surveillance and the Rise of the Domestic Security State, 1939–1945. Columbus, Ohio: The Ohio State University Press. ISBN 978-0-8142-1061-1.
- Kessler, Ronald (1993). The FBI: Inside the World's Most Powerful Law Enforcement Agency. Pocket Books Publications. ISBN 978-0-671-78657-1.
- Powers, Richard Gid (1983). G-Men, Hoover's FBI in American Popular Culture. Southern Illinois University Press. ISBN 978-0-8093-1096-8.
- Sullivan, William (1979). The Bureau: My Thirty Years in Hoover's FBI. Norton. ISBN 978-0-393-01236-1.
- Theoharis, Athan G.; John Stuart Cox (1988). The Boss: J. Edgar Hoover and the Great American Inquisition. Temple University Press. ISBN 978-0-87722-532-4.
- Theoharis, Athan G.; Tony G. Poveda; Susan Rosenfeld; Richard Gid Powers (2000). The FBI: A Comprehensive Reference Guide. Checkmark Books. ISBN 978-0-8160-4228-9.
- Theoharis, Athan G. (2004). The FBI and American Democracy: A Brief Critical History. Kansas: University Press. ISBN 978-0-7006-1345-8.
- Thomas, William H., Jr. (2008). Unsafe for Democracy: World War I and the U.S. Justice Department's Covert Campaign to Suppress Dissent. Madison: University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-22890-3.
- Tonry, Michael, ur. (2000). The Handbook of Crime & Punishment. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514060-6.
- Trahair, Richard C. S. (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Ballentine: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-31955-6.
- Vanderpool, Bill (22. 8. 2011). „A History of FBI Handguns”. American Rifleman. Pristupljeno 3. 4. 2014.
- Weiner, Tim (2012). Enemies. A History of the FBI. Random House. ISBN 978-1-4000-6748-0.
- Williams, David (1981). „The Bureau of Investigation and its Critics, 1919–1921: the Origins of Federal Political Surveillance”. Journal of American History. Organization of American Historians. 68 (3): 560—579. JSTOR 1901939. doi:10.2307/1901939.
- Graves, Melissa (2013). „Fbi Historiography”. Ур.: Christopher R. Moran; Christopher J. Murphy. Intelligence Studies in Britain and the US. Edinburgh UP. стр. 129—145. ISBN 9780748646272. JSTOR 10.3366/j.ctt3fgsh7.14.
- Jeffreys-Jones, Rhodri. The FBI: A History (Yale University Press, 2007).
- Jeffreys-Jones, Rhodri. "The Historiography of the FBI," in Loch Johnson, ed., A Handbook of Intelligence (Routledge, 2006). pp. 39–51.
- Jeffreys-Jones, Rhodri. "Forcing Out Unwanted FBI Directors: A Brief, Messy History", Vox, (23 May 2017). online
- Jeffreys-Jones, Rhodri. "A brief history of the FBI’s meddling in US politics" Vox, (5 November 2016) online
- FBI—The Year in Review, Part 1, Part 2 (2013)
- Church Committee Report, Vol. 6, "Federal Bureau of Investigation." 1975 congressional inquiry into American intelligence operations.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Zvanični veb-sajt
- Federalni istražni biro na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
- Federalni istražni biro na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
- fas.org
- vault.fbi.gov
- Kolekcija dokumenata FBI
- Federal Bureau of Investigation на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Federalni istražni biro на сајту LibriVox (језик: енглески)
- William H. Thomas, Jr.: Bureau of Investigation, in: 1914-1918-online. International Encyclopedia of the First World War.
- FBI coverage at C-SPAN