Пређи на садржај

Стадион Сентенарио

С Википедије, слободне енциклопедије
Стадион Сентенарио
Стадион Сентенарио
МестоМонтевидео,  Уругвај
Градња почела21. јул 1929.
Отворен18. јул 1930.
ВласникДепартман Монтевидео
Капацитет76.609[1]
Подлогатрава
Цена градње1.000.000 долара
АрхитектаХуан Антонио Сказо
Димензије105 x 68 m
Корисници
Фудбалска репрезентација Уругваја
ФК Пењарол

Стадион Сентенарио (шп. Estadio Centenario) је стадион у Монтевидеу, главном граду Уругваја. Стадион је грађен између 1929. и 1930. за потребе првог Светског првенства у фудбалу 1930, као и да би се обележила стогодишњица од првог Устава Уругваја. Имао је капацитет за 100.000 гледалаца када је отворен, док данас има капацитет од 76.609 места.

Поред Светског првенства 1930, Сентенарио је био домаћин и Јужноамеричког првенства 1942, 1956, 1967. и 1995. године. Тренутно стадион користи фудбалска репрезентација Уругваја за домаће утакмице, као и ФК Пењарол (има свој стадион, али не игра на њему од 1997), док ФК Насионал Монтевидео користи стадион само за веће утакмице.

Стадионом управља Административна комисија Службеног поља, која је састављена од три члана Фудбалског савеза Уругваја и два Општине Монтевидео.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Стадион Сентенарио је дизајнирао уругвајски архитекта Хуан Антонио Сказо. Изградња стадиона је почела 21. јула 1929. и уз помоћ имигрантских радника је изграђен у рекордном времену од 9 месеци. Грађен је посебно за организацију првог Светског првенства у фудбалу 1930, а његово име потиче од прославе 100 година од доношења првог Устава Уругваја (1830).

У почетку је било планирано да на Сентенарију буду одигране све утакмице Светског првенства. Међутим, обилне кише у Монтевидеу су спречиле завршетак изградње стадиона, па је неколико утакмица одиграно и на стадиону Поситос од Пењарола и Гран Парк Сентралу од Насионала.[3]

Стадион је отворен 18. јула 1930. утакмицом Уругваја и Перуа пред 85 хиљада гледалаца, у којој је домаћа селекција победила са 1:0 голом Ектора Кастра.[3] У финалу Светског првенства су се састали Уругвај и Аргентина, а домаћа селекција је пред рекордних 93.000 гледалаца савладала Аргентину са 4:2.[4]

И клупска фудбалска историја Уругваја је уско повезана са стадионом у Монтевидеу, јер је стадион био домаћин више мечева два најјача клуба у држави, Пењарола и Насионала.

Олимпијска трибина и торањ.

Стадион има четири трибине раздвојене са четири пролаза. Главна трибина се зове „Олимпијска трибина“ (Tribuna Olimpica), а тај назив је добила јер је репрезентација Уругваја освојила два олимпијска злата заредом 1924. и 1928. То је највећа трибина и има капацитет од 21.648 места. У оквиру Олимпијске трибине се налази и Музеј фудбала, који је отворен децембра 1975. године. Музеј заузима 3.000 m² на два спрата.[5]

Ту су још и тзв. популарне трибине, назване тако јер су то углавном најјефтинија места, а то су: трибина „Коломб (Tribuna Colombes), у част града у Француској где је национални тим постао олимпијски првак 1924; трибина „Амстердам (Tribuna Amsterdam), пошто је тамо национални тим постао олимпијски првак по други пут 1928. Трибина Коломб има капацитет од 16.414 места, док Амстердам има 16.423 места.Трибина „Америка“ (Tribuna America) се налази паралелно са Олимпијском трибином. Ту се налазе ВИП и новинарске ложе, а укупан капацитет трибине Америка је 10.750 места.

Утакмице Светског првенства 1930.

[уреди | уреди извор]

На Светском првенству у фудбалу 1930. стадион је био домаћин укупно десет утакмица, седам утакмица такмичења по групама, оба полуфинала и финала.

Датум Време 1. Тим Рез. 2. Тим Коло Гледалаца
18. јул 1930. 14:30  Уругвај 1 – 0  Перу Група 3 85.000
19. јул 1930. 12:50  Чиле 1 – 0  Француска Група 1 50.000
19. јул 1930. 15:00  Аргентина 6 – 3  Мексико Група 1 50.000
20. јул 1930. 13:00  Бразил 4 – 0  Боливија Група 2 12.000
20. јул 1930. 15:00  Парагвај 1 – 0  Белгија Група 4 12.000
21. јул 1930. 14:50  Уругвај 4 – 0  Румунија Група 3 80.000
22. јул 1930. 14:45  Аргентина 3 – 1  Чиле Група 1 35.000
26. јул 1930. 14:45  Аргентина 6 – 1  Сједињене Државе Полуфинале 60.000
27. јул 1930. 14:45  Уругвај 6 – 1 Краљевина Југославија Југославија Полуфинале 80.000
30. јул 1930. 15:30  Уругвај 4 – 2  Аргентина Финале 93.000

Остала такмичења

[уреди | уреди извор]
Уругвај-Венецуела 2012. године.

Репрезентације

[уреди | уреди извор]

Поред Светског првенства 1930, Сентенарио је био поприште неколико других великих међународних турнира. Од трофеја светског првака 1930. Уругвај је наставио са освајањем свих међународних такмичењима одржаних на Сентенарију.

Поред тога, један од два меча финала Америчког купа 1983. између Уругваја и Бразила је одигран на Сентенарију. Уругвај је победио 2:0 код куће и са 1:1 у Бразилу освојио трофеј.

Спољашњост стадиона.

С обзиром да се у Јужној Америци финала међународних клупских такмичења играју у две утакмице (код куће и у гостима), свако учешће у финалу два најјача уругвајска клуба, Пењарола и Насионала, гарантовало је Сентенарију домаћинство једног финала. До 1979. и финала Интерконтиненталног купа су одржавана на исти начин, тако да је Сентенарио био домаћин и неколико финала овог такмичења. Поред тога, до 1987. трећи меч Купа Либертадорес је игран на неутралном терену, а ако у финалу није било уругвајских клубова он је обично игран на Сентенарију. Уругвајски клубови су такође стизали до финала других међународних такмичења, као што су Суперкуп Либертадорес и Куп КОНМЕБОЛ.

Финала главних међународних клупских такмичења играна на Сентенарију:

Год. Такмичење Клуб домаћин Противник
1960. Куп Либертадорес Уругвај Пењарол

Парагвај Олимпија Асунсион

1960. Интерконтинентални куп Уругвај Пењарол ШпанијаРеал Мадрид
1961 Куп Либертадорес Уругвај Пењарол Бразил Палмеирас
1961. Интерконтинентални куп Уругвај Пењарол Португалија Бенфика
1961. Интерконтинентални куп Уругвај Пењарол Португалија Бенфика
1962. Куп Либертадорес Уругвај Пењарол Бразил Сантос
1964. Куп Либертадорес Уругвај Насионал Монтевидео Аргентина Индепендијенте
1965. Куп Либертадорес Уругвај Пењарол АргентинаИндепендијенте
1966. Куп Либертадорес Уругвај Пењарол АргентинаРивер Плејт
1966. Интерконтинентални куп Уругвај Пењарол Шпанија Реал Мадрид
1967. Куп Либертадорес Уругвај Насионал Аргентина Расинг
1967. Интерконтинентални куп Аргентина Расинг Шкотска Селтик
1968. Куп Либертадорес Аргентина Естудијантес Бразил Палмеирас
1969. Куп Либертадорес Уругвај Насионал Аргентина Естудијантес
1970. Куп Либертадорес Уругвај Пењарол Аргентина Естудијантес
1971. Куп Либертадорес Уругвај Насионал Аргентина Естудијантес
1971. Интерконтинентални куп Уругвај Насионал Грчка Панатинаикос
1973. Куп Либертадорес Аргентина Индепендијенте Чиле Коло Коло
1977. Куп Либертадорес Аргентина Бока јуниорс Бразил Крузеиро
1980. Куп Либертадорес Уругвај Насионал Бразил Интернасионал
1981. Куп Либертадорес Бразил Фламенго Чиле Кобрелоа
1982. Куп Либертадорес Уругвај Пењарол Чиле Кобрелоа
1983. Куп Либертадорес Уругвај Пењарол Бразил Гремио
1987. Куп Либертадорес Уругвај Пењарол Колумбија Америка Кали
1988. Куп Либертадорес Уругвај Насионал Аргентина Њуелс Олд Бојс
1989. Рекопа Судамерикана Уругвај Насионал Аргентина Расинг
1990. Суперкуп Либертадорес Уругвај Насионал Парагвај Олимпија Асунсион
1993. Куп КОНМЕБОЛ Уругвај Пењарол Бразил Ботафого
1994. Куп КОНМЕБОЛ Уругвај Пењарол Бразил Сао Пауло
2011. Куп Либертадорес Уругвај Пењарол Бразил Сантос
  • Курзивом су означена додатна финала на неутралном терену.
  • Подебљано означава клубове који су на крају освојили такмичење.
Трибина са навијачима Пењарола током дербија против Насионала.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Competiciones - Estadios clásicos - Estadio Centenario - FIFA.com
  2. ^ Оператори Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2013), estadiocentenario.com.uy
  3. ^ а б Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (29. фебруар 2012), estadiocentenario.com.uy
  4. ^ Финале Светског првенства 1930 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2013), fifa.com
  5. ^ Музеј фудбала Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јул 2012), suite101.net, 27. 9. 2010.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]