Пређи на садржај

Срби у Грчкој

С Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Грчкој
Укупна популација
15.000[1]
Региони са значајном популацијом
Солун, Атина, Света гора
Језици
грчки и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Словени у Егејској Македонији

Срби у Грчкој су грађани Грчке српског порекла или држављани Србије који живе и раде у Грчкој.

Историја

[уреди | уреди извор]
Српско царство Симеона Немањића око 1360-1370. године

Прва сведочанства о упадима Словена на подручје данашње Грчке потичу из 6. века,[2] а најранији подаци о присуству Срба на тим просторима односе се на прву половину 7. века, када се део Срба, према каснијем казивању Константина Порфирогенита, настанио у западним областима Егејске Македоније, око града Сервије.[3][4]

Током прве половине 14. века, дошло је до постееног ширења српске власти према подручјима данашње Грчке. За време владавине Стефана Душана (1331-1345), Срби су освојили целу Егејску Македонију, осим града Солуна. Крајем 1345. године, за време боравка у грчком граду Серу, краљ Стефан Душан је проглашен за цара Срба и Грка, а његово крунисање је обављено у пролеће 1346. године у Скопљу.[5] Током 1347. и 1348. године, Срби су освојили цео Епир, са Акарнанијом и Етолијом, а потом и целу Тесалију, тако да се највећи део данашње континталне Грчке нашао под српском влашћу. У освојеним областима, српски цар је поставио своје намеснике, који су се након његове смрти (1355), за време владавине цара Стефана Уроша (1355-1371), постепено осамосталили. Међу најмоћнијим српским великашима, који су држали власт у областима данашње Грчке, били су: Симеон Урош Немањић у Епиру и Тесалији, Радослав Хлапен у западном делу Егејске Македоније и деспот Јован Угљеша у источном делу Егејске Македоније, а у следећој генерацији: Јован Урош Немањић у Тесалији и Тома Прељубовић у Епиру.[6][7] У грчкој историографији, читав период српске власти у поменутим грчким областима назива се "србократија", односно сервократија (грч. Σερβοκρατία).

Савремено доба

[уреди | уреди извор]

Нови таласи насељавања Грчке су почели крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 20. века, то су пре свега били спортски гастарбајтери и бизнисмени. И једне и друге је привукла лепа прилика да раде и зараде, понајвише у Атини и Солуну.

Масовне емиграције српског становништва у Грчку се временски поклапају са почетком кризе на простору бивше СФРЈ, када је на привремени рад отишло на хиљаде нових српских печалбара. За њих је држава Србија, тачније РТС на Халкидикију отворио радио програм "Југоталаси", да би могли да слушају најновије вести и српску музику из отаџбине.

Грчко-српских бракова и деце данас има толико да је 2003. отворена допунска школа на српском језику "Свети Сава", која има два огранка, у Солуну и Катерини. Ова школа наставља српску традицију са краја деветнаестог и прве половине двадесетог века, када је у Грчкој до Другог светског рата било неколико српских школа.[8]

Српска баштина у Грчкој

[уреди | уреди извор]

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]