Светски рекорди у скијашким скоковима
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/FIS_Ski_Weltcup_Titisee-Neustadt_2016_-_Stefan_Kraft2.jpg/220px-FIS_Ski_Weltcup_Titisee-Neustadt_2016_-_Stefan_Kraft2.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/VikersundbakkenWorld_Cup_Ski_flying_2011.jpg/220px-VikersundbakkenWorld_Cup_Ski_flying_2011.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Eidsbergkirke2.jpg/220px-Eidsbergkirke2.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Rye_Olaf.jpg/220px-Rye_Olaf.jpg)
Скијашки скокови су спорт у којем учесници скачу са скијашке скакаонице настојећи постићи што већу дужину и притом имати што бољи стил лета. тренутни светски рекорд износи 253,5 м, а поставио га је Аустријанац Штефан Крафт на Викерсубдбакену 18. марта [[2017. Скијашки скокови традиционално су били фокусирани на комбинацију дужине и стила, па зато испочетка владало мишљење да уопште није важно имати најдужи скок.[1] Повећању скакаоница и постављању рекорда нарочито се противила Међународна скијашка федерација (ФИС). На пример, ниједан светски рекорд није постављен на олимпијским играма, светским првенствима, Скијашком фестивалу у Холменколену или Турнеји четири скакаонице јер те скаконице нису биле међу највећим на свету.
Историја[уреди | уреди извор]
Скијашки скокови воде порекло из Норвешк, где дсу се практиковали од давнина на импровизованим привременим скакаоницама.[2] Први рекорд приписује се Olafu Ryeju, војнику који је 1808. године припремио представу за своје саборце и скочио 9,5 м у Ејдсбергу. Та мала скакаоница, вероватно је била близу цркве у Ејдсбергу, могуће је на фарми Лекум.[3]
Сондре Норхајм, кога називају оцем модерног скијања,[4] поставио је други службени рекорд скочивши 19,5 м 1868. У књизи Историја скијашких скокова Тим Ашберн каже да је Норхајмов најдужи скок на кружној стази у Хауглију требало да буде забележен са дужином од 31,5 м[5], али су новине у Христијанији објавиле да је дужина "мало преувеличана", па је службени рекорд свуда записан као 19,5 м.
Овај спорт се брзо проширио на Финску, САД и Канаду, где су постављени неки од наредних рекорда.[6] на првим скакачким такмичењима оцењивао се само стил, а на покушаје да се скочи дуже није се гледало благонаклоно.[1] систам за оцењивање дужине уведен је тек 1901.[7] Након што је 1934. у Планици саграђена Блоудекова великанка[8] уведени су скијашки летови као нови вид такмичења. с једним изузетком. отада су сви рекорди постављени на 6 од 7 скијашких летаоница на свету, од којих је 5 остало у употреби.[9] Године 1936. Јозеф Брадл постао је први човек, који је прескочио 100 метара.Thoresen 2007, стр. 74 </ref> ФИС се дуго противио скијашким летовима и они никад нису уврштени у такмичарски програм на олимпијским играма и светским првенствима. Међутим од 1972. почела су се одржавати светска првенства у летовима, а неколико летачких такмичења одржава се и у свакој сезони Светског купа. Први који је прелетео 200 метара био је Финац Тони Ниеменен 1994; у то време скакачи нису добијали бодове за дужину која је прелазила 191 метар[10].
Дужина се мери од тачке одраза на излазном мосту до тачке на средини размака између скакачевих стопала у тренутку кад додирне земљу. Како би био валидан за квалификацију, скок мора бити изведен у склопу службеног такмичења или службене пробне серије или квалификација за такмичење, уз постојање система за постојање система за контролу стварне дужине. Да би победио скакачу су потребни и дужина и стил, од којих се, од којих се потоњи састоји од мирног лета и одговарајућег доскока у тзв. телемарку; зато скакачи нису мотивисани да скачу што је дуже могуће, него само онолико дуго колико им је потребно за имају добар доскок. скокови су неважећи као рекорд ако скакач падне, што је дефинисано као додиривање земље рукама или било којим делом тела пре тзв. линије истека. Међутим, ако скакач након доскока додирне снег било којим делом тела, а притом добије оцену већу од 14 од најмање тројице судија, скок је важећи и рачуна се као службени рекорд.[11]
Скокови су првобитно мерени аленима (скандинавска јединица за дужину; износи близу 60 цм), али су касније замењени метрима, с тачношћу од пола метра. Неки старији, амерички и канадски рекорди забележени су у стопама. Традиционално, људи су стајали уздуж зоне доскока, на сваком метру дужине и неко од њих би подигао руку, ако би скакач доскочио на његовом метру. Данас се ово ради помоћу камера.
Службени светски рекорди[уреди | уреди извор]
Мушкарци[уреди | уреди извор]
* Davos (2. 3. 1913) – skok Thorleifa Knudsena od 48 m mnogi smatraju svjetskim rekordom iako je Ragnar Omtvedt već bio postavio novi skokom od 51,5 m 16. 2. 1913. u Ironwoodu, najvjerovatnije zbog toga što je u to vrijeme Omtvedt skakao kao profesionalac.
Жене[уреди | уреди извор]
Неважећи светски рекорди[уреди | уреди извор]
Ако скакач додирне тло рукама или теком или ако падне пре линије зауставног дела, скок се сматра неважећим и сврстава се у неслужбене рекорде. Осим тога скокови у нетакмичарским тренинг- серијама или за тестирање скакаонице такође се признају као службени светски рекорди. Дужине које постигну предскакачи током службених, такмичарских серија сматрају се службеним.
Скакачи са највећим бројем летова преко 230 метара[уреди | уреди извор]
Уврштени су сви скакачи који имају најмање три лета преко 230 м, зкључујући и летове са падом (закључно са 26. 3. 2017):
П | скакач | летови ≥ 230 м | Најдужи лет (м) |
---|---|---|---|
1. | ![]() |
38 | 250 НР (бивши СР) |
2. | ![]() |
25 | 253,5 НР СР |
3. | ![]() |
21 | 244 |
4. | ![]() |
17 | 244 |
5. | ![]() |
16 | 251,5 (бивши СР) |
6. | ![]() |
14 | 242 (пад) |
7. | ![]() |
12 | 248,5 |
8. | ![]() |
11 | 243,5 |
![]() |
11 | 240,5 | |
![]() |
11 | 245 | |
11. | ![]() |
9 | 245 НР |
![]() |
9 | 249 | |
![]() |
9 | 243 | |
14. | ![]() |
9 | 239,5 НР |
15. | ![]() |
6 | 252 НР(бивши СР |
![]() |
6 | 245 | |
17. | ![]() |
5 | 246,5 (бившиi СР) |
18. | ![]() |
4 | 243 |
![]() |
4 | 243 (пад) | |
![]() |
4 | 239 (бивши СР) | |
![]() |
4 | 243 НР | |
![]() |
4 | 245,5 НР | |
23. | ![]() |
3 | 244,5 НР |
![]() |
3 | 243,5 | |
![]() |
3 | 231 | |
![]() |
3 | 236 (пад) |
Скакачи са највећим бројем летова преко 240 метара)[уреди | уреди извор]
Уврштени сви скакачи који имају најмање 2 лета преко 240 метара, укључујући и летове са падом (закључно са 26. 3. 2017).
П | Скакач | Летови ≥ 240 м | Најдужи лет (м) |
---|---|---|---|
1. | ![]() |
12 | 250 НР (бившиi СР) |
2. | ![]() |
10 | 253,5 НР СР |
3. | ![]() |
5 | 245,5 |
4. | ![]() |
5 | 251,5 (бившиi СР) |
![]() |
5 | 252 НР (бившиi СР) | |
6. | ![]() |
4 | 244 |
![]() |
4 | 242 (пад) | |
![]() |
4 | 241,5 | |
![]() |
4 | 245 | |
![]() |
4 | 248 НР | |
11. | ![]() |
3 | 249 |
![]() |
3 | 244,5 | |
![]() |
3 | 246,5 (бившиi СР) | |
14. | ![]() |
2 | 243,5 |
![]() |
2 | 244 | |
![]() |
2 | 245,5 | |
![]() |
2 | 251,5 НР | |
![]() |
2 | 243 (пад) |
Сви летови преко 250 метара (хронолошки)[уреди | уреди извор]
Закључно са 26. 3. 2017.
Бр. | Датум | Скакач | Скаконица | Величина | Место | Дужин (м) |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 14. 2. 2015. | ![]() |
Викерсундбакен | HS 225 | Викесунд | 250 СР, НР |
2. | 15. 2. 2015. | ![]() |
Викерсундбакен | HS 225 | Викесунд | 254 (СР с падом) |
3. | 15. 2. 2015. | ![]() |
Викерсундбакен | HS 225 | Викесунд | 251,5 СР, НР |
4. | 16. 3. 2016. | ![]() |
Леталница | HS 225 | Планица | 252 (пробни скок: СР с падом) |
5. | 18. 3. 2017. | ![]() |
Викерсундбакен | HS 225 | Викесунд | 252 СР, НР |
6. | 18. 3. 2017. | ![]() |
Викерсундбакен | HS 225 | Викесунд | 253,5 СР, НР |
7. | 25. 3. 2017. | ![]() |
Леталница | HS 225 | Планица | 250 |
8. | 25. 3. 2017. | ![]() |
Леталница | HS 225 | Планица | 251 |
9. | 25. 3. 2017. | ![]() |
Леталница | HS 225 | Планица | 251,5 НР |
10. | 26. 3. 2017. | ![]() |
Леталница | HS 225 | Планица | 250 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Канадска скијашка кућа славних. „Nels Nelsen” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2011.
- ^ Thoresen 2007, стр. 18
- ^ Thoresen 2007, стр. 15
- ^ Thoresen 2007, стр. 21
- ^ (ISBN 978-1-904057-15-4. стр. 14.)
- ^ Thoresen 2007, стр. 371
- ^ Thoresen 2007, стр. 26
- ^ Thoresen 2007, стр. 70
- ^ Thoresen 2007, стр. 371–373
- ^ Thoresen 2007, стр. 239
- ^ Коментар Давида Голдстрома после скока Камила Стоха у 1. серији из ТВ-преноса са Планице на Еуроспорту 1 26. марта 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- сви светски рекорди у скијашким скоковима од 1808. до данас, skisprungschanzen.com (језик: енглески) (језик: немачки) (језик: пољски)
- Светски рекорди, skisprungfan.de (језик: немачки)
- Светски рекорди у распону од 200 до 251,5 м (Јутјуб)