Ротор векторског поља дефинише се као:
r
o
t
(
v
→
)
=
∇
×
v
→
=
|
i
→
j
→
k
→
∂
∂
x
∂
∂
y
∂
∂
z
v
x
v
y
v
z
|
{\displaystyle rot({\overrightarrow {v}})=\nabla \times {\overrightarrow {v}}={\begin{vmatrix}{\overrightarrow {i}}&{\overrightarrow {j}}&{\overrightarrow {k}}\\{\frac {\partial }{\partial x}}&{\frac {\partial }{\partial y}}&{\frac {\partial }{\partial z}}\\v_{x}&v_{y}&v_{z}\end{vmatrix}}}
[ 1] , где је
v
→
(
x
,
y
,
z
)
=
(
v
x
(
x
,
y
,
z
)
v
y
(
x
,
y
,
z
)
v
z
(
x
,
y
,
z
)
)
{\displaystyle {\overrightarrow {v}}(x,y,z)={\begin{pmatrix}v_{x}(x,y,z)\\v_{y}(x,y,z)\\v_{z}(x,y,z)\end{pmatrix}}}
- вектор чије су компоненте функције Декартових координата .
Векторско поље на инфинитезималним декартовим контурама
Како се ротор векторског поља увек рачуна за вртложна поља , тј. поља са вртлогом бар у једној тачки, то нас занима гранични процес за малу контуру правоугаоног облика у
x
O
y
{\displaystyle xOy}
равних ивица
Δ
x
{\displaystyle \Delta x}
и
Δ
y
{\displaystyle \Delta y}
као на слици, како би добили z-компоненту ротора векторског поља у датој тачки
r
o
t
(
v
→
)
z
=
lim
Δ
S
→
0
∮
v
→
d
r
→
Δ
S
{\displaystyle rot({\overrightarrow {v}})_{z}=\lim _{\Delta S\to 0}{\frac {\oint {\overrightarrow {v}}{\overrightarrow {dr}}}{\Delta S}}}
, где је
∮
v
→
d
r
→
{\displaystyle \oint {\overrightarrow {v}}{\overrightarrow {dr}}}
- циркулација векторског поља по контури површине
Δ
S
=
Δ
x
Δ
y
{\displaystyle \Delta S=\Delta x\Delta y}
,
lim
Δ
x
Δ
y
→
0
−
v
x
(
x
,
y
,
z
)
Δ
x
+
v
x
(
x
,
y
+
Δ
y
,
z
)
Δ
x
+
v
y
(
x
,
y
,
z
)
Δ
y
−
v
y
(
x
+
Δ
x
,
y
,
z
)
Δ
y
Δ
x
Δ
y
{\displaystyle \lim _{\Delta x\Delta y\to 0}{\frac {-v_{x}(x,y,z)\Delta x+v_{x}(x,y+\Delta y,z)\Delta x+v_{y}(x,y,z)\Delta y-v_{y}(x+\Delta x,y,z)\Delta y}{\Delta x\Delta y}}}
=
lim
Δ
x
Δ
y
→
0
−
∂
v
x
(
x
,
y
,
z
)
∂
y
Δ
x
Δ
y
+
∂
v
y
(
x
,
y
,
z
)
∂
x
Δ
x
Δ
y
Δ
x
Δ
y
=
−
∂
v
x
(
x
,
y
,
z
)
∂
y
+
∂
v
y
(
x
,
y
,
z
)
∂
x
{\displaystyle \lim _{\Delta x\Delta y\to 0}{\frac {-{\frac {\partial v_{x}(x,y,z)}{\partial y}}\Delta x\Delta y+{\frac {\partial v_{y}(x,y,z)}{\partial x}}\Delta x\Delta y}{\Delta x\Delta y}}=-{\frac {\partial v_{x}(x,y,z)}{\partial y}}+{\frac {\partial v_{y}(x,y,z)}{\partial x}}}
, добили смо
z
{\displaystyle z}
компоненту ротора векторског поља
r
o
t
(
v
→
)
z
{\displaystyle rot({\overrightarrow {v}})_{z}}
. Поступак се понавља за контуру у xOz равни или за
r
o
t
(
v
→
)
y
{\displaystyle rot({\overrightarrow {v}})_{y}}
, односно контуру yOz или за
r
o
t
(
v
→
)
x
{\displaystyle rot({\overrightarrow {v}})_{x}}
, те се добија почетно тврђење.
При одређеним симетријама проблема, на пример, цилиндричним или сферним , једноставније је посматрати ротор у генералисаним координатама.
∇
×
v
→
=
1
h
1
h
2
h
3
|
h
1
e
→
1
h
2
e
→
2
h
3
e
→
3
∂
∂
q
1
∂
∂
q
2
∂
∂
q
3
h
1
v
1
h
2
v
2
h
3
v
3
|
{\displaystyle \nabla \times {\overrightarrow {v}}={\frac {1}{h_{1}h_{2}h_{3}}}{\begin{vmatrix}h_{1}{\overrightarrow {e}}_{1}&h_{2}{\overrightarrow {e}}_{2}&h_{3}{\overrightarrow {e}}_{3}\\{\frac {\partial }{\partial q_{1}}}&{\frac {\partial }{\partial q_{2}}}&{\frac {\partial }{\partial q_{3}}}\\h_{1}v_{1}&h_{2}v_{2}&h_{3}v_{3}\end{vmatrix}}}
.
r
o
t
(
v
→
)
=
r
o
t
(
v
→
)
1
⋅
e
→
1
+
r
o
t
(
v
→
)
2
⋅
e
→
2
+
r
o
t
(
v
→
)
3
⋅
e
→
3
{\displaystyle rot({\overrightarrow {v}})=rot({\overrightarrow {v}})_{1}\cdot {\overrightarrow {e}}_{1}+rot({\overrightarrow {v}})_{2}\cdot {\overrightarrow {e}}_{2}+rot({\overrightarrow {v}})_{3}\cdot {\overrightarrow {e}}_{3}}
, где су
r
o
t
(
v
→
)
i
=
r
o
t
(
v
→
)
⋅
e
→
i
{\displaystyle rot({\overrightarrow {v}})_{i}=rot({\overrightarrow {v}})\cdot {\overrightarrow {e}}_{i}}
,
i
=
1
,
2
,
3
{\displaystyle ,i=1,2,3}
-компоненте ротора дуж генералисаних ортова
e
→
i
=
1
h
i
∂
r
→
d
q
i
{\displaystyle {\overrightarrow {e}}_{i}={\frac {1}{h_{i}}}{\partial {\overrightarrow {r}} \over dq_{i}}}
,
h
i
=
∂
r
→
d
q
i
⋅
∂
r
→
d
q
i
{\displaystyle h_{i}={\sqrt {{\partial {\overrightarrow {r}} \over dq_{i}}\cdot {\partial {\overrightarrow {r}} \over dq_{i}}}}}
, па се компонента
r
o
t
(
v
→
)
1
{\displaystyle rot({\overrightarrow {v}})_{1}}
рачуна као
r
o
t
(
v
→
)
3
=
lim
Δ
S
→
0
∮
v
→
d
r
→
Δ
S
{\displaystyle rot({\overrightarrow {v}})_{3}=\lim _{\Delta S\to 0}{\frac {\oint {\overrightarrow {v}}{\overrightarrow {dr}}}{\Delta S}}}
,
Δ
S
→
=
∂
r
→
d
q
1
×
∂
r
→
d
q
2
Δ
q
1
Δ
q
2
=
h
1
h
2
e
→
q
1
×
e
→
q
2
Δ
q
1
Δ
q
2
{\displaystyle {\overrightarrow {\Delta S}}={\partial {\overrightarrow {r}} \over dq_{1}}\times {\partial {\overrightarrow {r}} \over dq_{2}}\Delta q_{1}\Delta q_{2}=h_{1}h_{2}{\overrightarrow {e}}_{q_{1}}\times {\overrightarrow {e}}_{q_{2}}\Delta q_{1}\Delta q_{2}}
, стим да су Ламеови коефициенти
h
1
{\displaystyle h_{1}}
и
h
2
{\displaystyle h_{2}}
функције генералисаних координата .
lim
Δ
S
→
0
∮
v
→
d
r
→
Δ
S
=
lim
Δ
S
→
0
−
v
1
(
q
1
,
q
2
,
q
3
)
h
1
(
q
1
,
q
2
,
q
3
)
+
v
1
(
q
1
,
q
2
+
Δ
q
2
,
q
3
)
h
1
(
q
1
,
q
2
+
Δ
q
2
,
q
3
)
+
v
2
(
q
1
,
q
2
,
q
3
)
h
2
(
q
1
,
q
2
,
q
3
)
−
v
2
(
q
1
,
q
2
+
Δ
q
1
,
q
3
)
h
2
(
q
1
,
q
2
+
Δ
q
1
,
q
3
)
h
1
h
2
Δ
q
1
Δ
q
2
{\displaystyle \lim _{\Delta S\to 0}{\frac {\oint {\overrightarrow {v}}{\overrightarrow {dr}}}{\Delta S}}=\lim _{\Delta S\to 0}{\frac {-v_{1}(q_{1},q_{2},q_{3})h_{1}(q_{1},q_{2},q_{3})+v_{1}(q_{1},q_{2}+\Delta q_{2},q_{3})h_{1}(q_{1},q_{2}+\Delta q_{2},q_{3})+v_{2}(q_{1},q_{2},q_{3})h_{2}(q_{1},q_{2},q_{3})-v_{2}(q_{1},q_{2}+\Delta q_{1},q_{3})h_{2}(q_{1},q_{2}+\Delta q_{1},q_{3})}{h_{1}h_{2}\Delta q_{1}\Delta q_{2}}}}
lim
Δ
q
1
Δ
q
2
→
0
−
∂
(
h
1
v
1
(
q
1
,
q
2
,
q
3
)
)
∂
q
2
Δ
q
1
Δ
q
2
+
∂
(
h
2
v
2
(
q
1
,
q
2
,
q
3
)
)
∂
q
1
Δ
q
1
Δ
q
2
h
1
h
2
Δ
q
1
Δ
q
2
=
−
∂
(
h
1
v
1
(
q
1
,
q
2
,
q
3
)
)
h
1
h
2
∂
q
2
+
∂
(
h
2
v
2
(
q
1
,
q
2
,
q
3
)
)
h
1
h
2
∂
q
1
{\displaystyle \lim _{\Delta q_{1}\Delta q_{2}\to 0}{\frac {-{\frac {\partial {\Bigl (}h_{1}v_{1}(q_{1},q_{2},q_{3}){\Bigr )}}{\partial q_{2}}}\Delta q_{1}\Delta q_{2}+{\frac {\partial {\Bigl (}h_{2}v_{2}(q_{1},q_{2},q_{3}){\Bigr )}}{\partial q_{1}}}\Delta q_{1}\Delta q_{2}}{h_{1}h_{2}\Delta q_{1}\Delta q_{2}}}=-{\frac {\partial {\Bigl (}h_{1}v_{1}(q_{1},q_{2},q_{3}){\Bigr )}}{h_{1}h_{2}\partial q_{2}}}+{\frac {\partial {\Bigl (}h_{2}v_{2}(q_{1},q_{2},q_{3}){\Bigr )}}{h_{1}h_{2}\partial q_{1}}}}
добили смо компоненту ротора
r
o
t
(
v
→
)
⋅
e
→
q
3
=
−
∂
(
h
1
v
1
(
q
1
,
q
2
,
q
3
)
)
h
1
h
2
∂
q
2
+
∂
(
h
2
v
2
(
q
1
,
q
2
,
q
3
)
)
h
1
h
2
∂
q
1
{\displaystyle rot({\overrightarrow {v}})\cdot {\overrightarrow {e}}_{q_{3}}=-{\frac {\partial {\Bigl (}h_{1}v_{1}(q_{1},q_{2},q_{3}){\Bigr )}}{h_{1}h_{2}\partial q_{2}}}+{\frac {\partial {\Bigl (}h_{2}v_{2}(q_{1},q_{2},q_{3}){\Bigr )}}{h_{1}h_{2}\partial q_{1}}}}
па цикличном пермуацијом координата добијамо остале компоненте, што се концизно изражава као:
∇
×
v
→
=
1
h
1
h
2
h
3
|
h
1
e
→
1
h
2
e
→
2
h
3
e
→
3
∂
∂
q
1
∂
∂
q
2
∂
∂
q
3
h
1
v
1
h
2
v
2
h
3
v
3
|
{\displaystyle \nabla \times {\overrightarrow {v}}={\frac {1}{h_{1}h_{2}h_{3}}}{\begin{vmatrix}h_{1}{\overrightarrow {e}}_{1}&h_{2}{\overrightarrow {e}}_{2}&h_{3}{\overrightarrow {e}}_{3}\\{\frac {\partial }{\partial q_{1}}}&{\frac {\partial }{\partial q_{2}}}&{\frac {\partial }{\partial q_{3}}}\\h_{1}v_{1}&h_{2}v_{2}&h_{3}v_{3}\end{vmatrix}}}
Магнетно поље око бесконачног праволинјског проводника са континуалном расподелом тока електрицитета[ уреди | уреди извор ]
Ово поље задовољава цилиндричну симетрију јер се особине система не мњају ротацијом око осе проводника за произвољни угао, те магнетно поље ,- В не зависи од азимуталног угла -φ и описује се диференцијалном једначином: :
r
o
t
(
B
→
)
=
μ
0
j
→
{\displaystyle rot({\overrightarrow {B}})=\mu _{0}{\overrightarrow {j}}}
, где је - а ј- густина електричне струје, μ0 - магнетна пропустљивост вакуума. Услед цилиндричне симетрије, горња једначина постаје:
μ
0
j
→
=
1
1
⋅
ρ
⋅
1
|
1
⋅
e
→
ρ
ρ
e
→
ϕ
1
⋅
k
→
∂
∂
ρ
∂
∂
ϕ
∂
∂
z
1
⋅
B
ρ
ρ
B
ϕ
1
⋅
B
z
|
{\displaystyle \mu _{0}{\overrightarrow {j}}={\frac {1}{1\cdot \rho \cdot 1}}{\begin{vmatrix}1\cdot {\overrightarrow {e}}_{\rho }&\rho {\overrightarrow {e}}_{\phi }&1\cdot {\overrightarrow {k}}\\{\frac {\partial }{\partial \rho }}&{\frac {\partial }{\partial \phi }}&{\frac {\partial }{\partial z}}\\1\cdot B_{\rho }&\rho B_{\phi }&1\cdot B_{z}\end{vmatrix}}}
=>
μ
0
j
=
∂
(
ρ
B
ϕ
)
ρ
∂
ρ
{\displaystyle \mu _{0}j={\partial {\Bigl (}\rho B_{\phi }{\Bigr )} \over \rho \partial \rho }}
,
Интеграција по затвореној струјној контури
Из Био Саваровог закона у интегралном облику:
B
→
=
μ
0
4
π
∮
C
I
d
l
→
×
R
→
R
3
{\displaystyle {\overrightarrow {B}}={\frac {\mu _{0}}{4\pi }}\oint \limits _{C}\displaystyle {Id{\overrightarrow {l}}\times {\overrightarrow {R}} \over R^{3}}}
, где је I- јачина електричне струје кроз проводну контуру С,
d
l
→
{\displaystyle d{\overrightarrow {l}}}
-инфинитезимална промена вектора положаја по контури С,
R
→
=
r
→
−
l
→
{\displaystyle {\overrightarrow {R}}={\overrightarrow {r}}-{\overrightarrow {l}}}
,
r
→
{\displaystyle {\overrightarrow {r}}}
- вектор положаја тачке у којој се посматра магнетно поље струјне контуре С,
l
→
{\displaystyle {\overrightarrow {l}}}
- вектор положаја који шета по контури.
Како је
R
→
R
3
=
−
∇
(
1
R
)
{\displaystyle {{\overrightarrow {R}} \over R^{3}}=-\nabla {\Bigl (}{\frac {1}{R}}{\Bigr )}}
за
∇
=
∂
∂
x
i
→
+
∂
∂
y
j
→
+
∂
∂
z
k
→
{\displaystyle \nabla ={\partial \over \partial x}{\overrightarrow {i}}+{\partial \over \partial y}{\overrightarrow {j}}+{\partial \over \partial z}{\overrightarrow {k}}}
и
d
l
→
×
−
∇
(
1
R
)
=
∇
(
1
R
)
×
d
l
→
{\displaystyle d{\overrightarrow {l}}\times -\nabla {\Bigl (}{\frac {1}{R}}{\Bigr )}=\nabla {\Bigl (}{\frac {1}{R}}{\Bigr )}\times d{\overrightarrow {l}}}
то магнетно поље можемо изразити као
B
→
=
r
o
t
A
→
{\displaystyle {\overrightarrow {B}}=rot{\overrightarrow {A}}}
, где је
A
→
=
μ
0
4
π
∮
C
I
d
l
→
R
{\displaystyle {\overrightarrow {A}}={\frac {\mu _{0}}{4\pi }}\oint \limits _{C}\displaystyle {Id{\overrightarrow {l}} \over R}}
одавде следи да је Магнетно поље вртложно јер је његова дивргенција једнака 0,
d
i
v
(
r
o
t
A
→
)
=
0
{\displaystyle div(rot{\overrightarrow {A}})=0}
d
i
v
(
r
o
t
A
→
)
=
[
∇
,
∇
,
A
→
]
=
∇
⋅
∇
×
A
→
=
−
∇
×
∇
⋅
A
→
{\displaystyle div(rot{\overrightarrow {A}})=[\nabla ,\nabla ,{\overrightarrow {A}}]=\nabla \cdot \nabla \times {\overrightarrow {A}}=-\nabla \times \nabla \cdot {\overrightarrow {A}}}
, али како је
∇
×
∇
=
0
{\displaystyle \nabla \times \nabla =0}
, јер је векторски производ колинеарних вектора увек 0 следи почетно тврђење.