Пређи на садржај

Ражањ (насеље)

Координате: 43° 40′ 12″ С; 21° 32′ 35″ И / 43.67° С; 21.543° И / 43.67; 21.543
С Википедије, слободне енциклопедије
Ражањ
Панорама насеља
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаРажањ
Становништво
 — 2022.Пад 1138
Географске карактеристике
Координате43° 40′ 12″ С; 21° 32′ 35″ И / 43.67° С; 21.543° И / 43.67; 21.543
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина338 m
Ражањ на карти Србије
Ражањ
Ражањ
Ражањ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37215
Позивни број037
Регистарска ознакаNI

Ражањ је насеље у Србији у општини Ражањ у Нишавском округу. Према попису из 2022. има 1138 становника (према попису из 2011. било је 1245 становника).[1]

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Удаљен је од Београда око 180 километара. Кроз ову варошицу протиче Ражањска река, која извире на оближњој планини Буковик, улива се у Јужну Мораву и има називе Варошка, Ражањска, Мађерачка река, вековима уназад.

У Ражњу се традиционално узгаја купина.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Кроз Ражањ је некада пролазио чувени римски друм чији остаци постоје и данас — Via militaris. У овом месту смештено је око стотинак домова са око 1200 људи. Из римског периода познатији је као Арсена (оружница) и лат. Cametas. Раније је постојао срез ражањски, којем је припадала целокупна територија садашње општине Ћићевац као и два села општине Алексинац (Делиград и Јасење). Ражањ је једна од најнеразвијенијих општина у Србији. Припада Нишавском округу и граничи се са општинама Алексинац, Соко Бања, Бољевац, Параћин, Ћићевац и Крушевац.

Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је добило статус варошице.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Ражањ живи 1238 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,3 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 518 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.008
1953. 1.102
1961. 1.159
1971. 1.308
1981. 1.331
1991. 1.370 1.340
2002. 1.537 1.597
2011. 1.245
2022. 1.138
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.379 89,72%
Роми
  
103 6,70%
Албанци
  
6 0,39%
Југословени
  
6 0,39%
Хрвати
  
3 0,19%
Бугари
  
3 0,19%
Црногорци
  
2 0,13%
Муслимани
  
2 0,13%
Руси
  
1 0,06%
Македонци
  
1 0,06%
непознато
  
22 1,43%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

По једној од непотврђених легенди, место Ражањ је добило име пре више од три стотине година док је Ражањ још био под турском влашћу. Тада су Турци неку бабу по казни натакли на колац и пекли на ватри као на ражњу, за пример осталим становницима места.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „РТС :: Србија данас :: Ражањ: Род купине добар, откупна цена није”. rts.rs. Приступљено 2024-08-05. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]