Пређи на садржај

Пудер за лице

С Википедије, слободне енциклопедије
Пудер у праху у три различите нијансе
Различити облици пудријера

Пудер за лице је козметички производ који се наноси на лице и служи различитим функцијама, обично за улепшавање лица. Потиче из древног Египта, а имао је различите друштвене намене у различитим културама, а у модерно доба се обично користи за постављање шминке, посветљавање коже и обликовање лица.

Пудери за лице обично постоје у две главне врсте. Један од њих је пудер у праху, који се користи на масној кожи да упије вишак влаге и матира лице како би смањио сјај. Други је компримовани пудер који прикрива мрље и максимизира покривеност.[1]

Коришћење пудера за лице допринело је стандардима лепоте кроз историју. У древној Европи и Азији побељено лице глатког тена указивало је на жену високог статуса.[2] Овај тренд био је присутан и током крсташког рата и средњовековне ере. Током овог периода, жене су користиле штетне састојке као пудер за лице, укључујући избељиваче, олово и металне хидроксиде.[3]

Рана историја

[уреди | уреди извор]

Египат

[уреди | уреди извор]
Камена тегла за козметику нађена у остацима древних Египћана

Археолошки остаци и хемијске анализе указују на употребу пудера за лице који датира између 2000. и 1200. године п. н. е, а укључују оловна влакна, уобичајени козметички састојак који се користио у древном Египту.[4] Тегле kohl-а у којима су се чували ајлајнери, као и камени судови у којима се налазио пудер за лице откривени су у гробовима, јер је то древним Египћанима обећавало вечну лепоту у загробном животу. Мушкарци и жене су користили рани облик руменила за своје образе, који је направљен од црвене окер иловаче.[5] Клеопатра је снажно утицала на древни египатски стандард лепоте препознатљивим стилом шминкања, инспиришући древне Египћане да боје очи зеленим и плавим пудерима.[6] Сматрало се и да пудер за лице има медицинску сврху да заштити људе од болести.

Грчка

[уреди | уреди извор]

Древни египатски трендови у лепоти путовали су Медитераном и утицали на примену козметике у Грчкој. Користећи сличне састојке, древни Грци користили су цинабарит као прашкасто руменило за лице, а освежавали су тен белим оловом (олово карбонатом). Док је жеља за белим теном представљала друштвене идеје о расној супериорности, тон коже такође је наметао пол, као у античка времена, жене су биле блеђе од мушкараца због мање хемоглобина.[7] Знак припадности вишој класи била је светла кожа без излагања сунцу, јер је живот богатих жена подразумевао боравак у затвореном. Трагови праха за посветљивање коже од белог олова откривени су у гробовима богатих древних Гркиња.[8] Град Атина био је у близини рудника Лаурион, из кога су Грци вадили огромне количине сребра и трговином обезбеђивали своје богатство. Бело олово је пронађено у рудницима као нуспроизвод сребра[9] од кога су стари Грци производили пудер за лице. Употреба пудера за лице појављује се и у делима древних грчких писаца. Писац и историчар Ксенофонт пише о женама које су „утрљавањем белим оловом довеле до тога да лице изгледа беље“.[10] Антички грчки песник Еубул у својој драми Stephanopolides упоређује жене нижег и вишег сталежа, изјављујући да сиромашне жене „нису омалтерисане белим оловом“.[11] Иако је било познато да је бело олово отровно, древни Грци нису одустајали од наношења пудера за лице како би испунили своје стандарде лепоте.[12]

Рим

[уреди | уреди извор]

Древна римска употреба пудера за лице била је усредсређена на римски идеал женствености и стандарда лепоте, изражавајући знакове социјалног и здравственог статуса. Бледу пут су желеле Римљанке и то се често наводи у поезији древног римског песника Овидија.[2] Мале стаклене тегле и четке из археолошких остатака сугеришу на чување и употребу пудера на лицу.[13] Древни римски песници Јувенал и Мартиал у својим делима помињу љубавницу по имену „Chione“, што се дословно преводи као „снежна“ или „хладна“,[14] мислећи на жељени лепи тен старих Римљанки. Избељивање коже, као и спречавање излагања сунцу, практиковало се наношењем пудера у облику cerussa, који је био мешавина белих оловних струготина и сирћета. Римљанке су желеле да сакрију мрље и пеге, као и да загладе кожу помоћу овог пудера.И креда се користила за бељење коже, као и пепео у праху и шафран на очима.

Кина

[уреди | уреди извор]

Древне кинеске жене желеле су избељену кожу ради лепоте, а њихова употреба пудера за лице датира из Периода пролећа и јесени од 770. до 476. п. н. е..[15] Рани облик праха за лице припреман је млевењем финог пиринча који је наношен на лице.[16] Поред тога, дробљени су бисери да би се створио бисерни прах који је побољшао изглед лица и такође се користио као лек за лечење очних болести, акни и туберкулозе. Кинеска царица Ву Цетјен користила је бисерни прах за одржавање блиставе коже.[17] Олово је такође био уобичајени састојак који се користио за пудер за лице и остао је популаран због својих својстава бељења коже.

Ренесанса

[уреди | уреди извор]
Портрет краљице Елизабете I са избељеном, напудраном кожом

Лепоту у средњем веку одликовала је бистра, светла кожа која је наговештавала плодност и добро здравље.[18] Прах на бази олова су стално користиле током 16. века племићке класе, а краљица Елизабета I је употребљавала пудер за лице да сакрије ожиљке од великих богиња.[6] Главни узрок њене смрти било је тровање крви, пре свега због њене козметичке праксе коришћења шминке која садржи токсичне материјале, укључујући пудер за лице на бази олова.[19] Током викторијанске ере приметна шминка постала је мање популарна јер су жене желеле да изгледају природно лепо, па су се пудери добијени од цинк оксида користили за одржавање коже боје слоноваче. Избијањем малих богиња 1760. године, мање жена је користило пудер за лице због тога што је иритирао кожу и откривао ожиљке на лицу.[20] Уметничка дела из ренесансе охрабривала су идеализовану слику лепоте и утицала на употребу пудера на лицу. Друштвена употреба пудера за лице за одржавање избељене коже без флека видљива је у ренесансним уметничким делима, укључујући Рођење Венере, Сандра Ботичелија.[21] Шекспирови радови коментаришу женственост и културу употребе козметике у то време, посебно његовим референцама на сребро, што указује на жељени блистави тен постигнут употребом бисерног праха за лице.[22]

Новија историја

[уреди | уреди извор]

20. век

[уреди | уреди извор]
Реклама за пудер, 1922.
Блед компактан пудер за лице са пуф апликатором из 1930-их

Током едвардијанске ере, шминка за жене користила се за побољшање природне лепоте и многе младе жене су свакодневно наносиле лагани пудер за лице. Под утицајем традиционалних стандарда лепоте, жене су током раних 1900-их више волеле бледу, избељену и напудрану кожу. Међутим, двадесетих година 20. века Холивуд је постао главна инспирација за лепоту у Америци, а напудрани изглед лица постао повезан са проституткама и филмским звездама.[23] Због растуће популарности, крајем деценије забележен је пораст козметичких брендова на преко 1300 брендова пудера за лице, који су се појавили у индустрији вредној 52 милиона долара. Рани произвођачи шминке, укључујући Елизабет Арден и Хелену Рубинштајн, производили су производе и пудере за негу коже који су привукли и међународно тржиште.[24] У то време производила се и козметика за обојене жене, са првим пудером за лице за Афроамериканке који је креирао Антони Овертон 1898. године, названим High-Brown пудер за лице.[25] Овертон је направио више тамних тонова пудера за лице са именима производа као што су „орашасто-браон“, „маслинаст“, „бринета“ и „нежно-ружичасти“.[26] [27] Други афроамерички предузетници такође су пласирали козметику упркос дискриминацији током ере Закона Џима Кроуа, укључујући Ани Трнбо Малоун која је продавала пудер за лице у тамнијим нијансама што се развило у вишемилионски посао.[28] Пословна жена Мадам Ц.Ј. Вокер продавала је пудере за лице за жене Афроамериканке у дрогеријама упркос контроверзама изазваним тиме што је бељење коже за лепшу кожу у то време био популаран тренд.[29] Мађарско-амерички бизнисмен Мортон Нојман основао је 1926. године сопствену козметичку компанију Valmor Products Co. и пласирао пудере за лице тамних тонова за црне жене који су се продавали по цени од 60 центи. Тридесетих година пудер за лице остао је основни козметички производ и његова повећана потражња покренула је здравствену забринутост због пудера на бази олова који су још увек били у употреби.[24] Као резултат тога, 1938. године усвојен је Закон о храни, лековима и козметици који регулише састојке који се користе у козметици и осигурава да су безбедни за употребу. Због рационализације услед Другог светског рата 1940-их, козметика није била толико доступна, али је напудрано, улепшано лице остало жељени тренд лепоте.[30] Амерички одбор за ратну производњу 1942. године настојао је да сачува материјале постављањем ограничења на производњу одређене козметике. Утврђено је да су пудери за лице производ који жене често користе и остао је у производњи током рата, јер се козметика сматрала основним производима за женско самоизражавање и аутономију. Током међуратног периода у Немачкој 1935. године такође је приметно да се козметика тражи, чинећи 48% реклама у часописима, а пудер за лице је била главни производ.[31]

Оглас за Макс Фактор пудер за лице "Creme Puf" из 1954. године

Након Другог светског рата, рационализација у Америци је престала и козметичка индустрија је процветала.[32] Популарношћу женских холивудских звезда, укључујући Мерилин Монро и Одри Хепберн, америчка телевизијска култура утицала је на тренд лепоте чисте, улепшане коже 1950-их. Макс Фактор, водећи козметички бренд у то време, представио је "Creme Puf", први вишенаменски пудер за лице који је пружио све у једном: подлогу, средство за наношење и завршни изглед.[33] Седамдесетих година 20. века, разноликост је обухваћена новим козметичким брендовима који нуде пудер за лице тамнијих нијанси. До 1977, козметика за обојене жене постала је индустрија вредна 1,5 милијарди долара, са тамнијим нијансама пудера, подлога и ружева доступних у продавницама широм САД.[34] До 1990-их пудер за лице постао је основни козметички производ.[35] Национални шема нотификација и процене индустријских хемикалија аустралијске владе успостављена је 1990. године како би се осигурало да индустријске хемикалије које се користе у пудерима за лице и другој козметици буду безбедне за употребу од стране грађана.[36]

21. век

[уреди | уреди извор]

Променљиве концепције мушкости током 2000-их довеле су до нових трендова у лепоти који су видели козметичке производе који се продају мушкарцима, укључујући пилинге за лице, пудере за лице и сенке за очи.[37] Употреба шминке за лице проширила се на мушкарце који желе побољшани изглед.[38]

Савремена употреба

[уреди | уреди извор]

Савремени пудери за лице тренутно су доступни у различитим типовима који имају више функција. Шест главних врста пудера укључују пудер у праху, пресовани пудер, минерални пудер, провидни пудер, ХД пудер и завршни пудер.

Минерални прах пудер за лице

Састојци

[уреди | уреди извор]

Отровне и штетне хемикалије данас су ретке у пудерима за лице.[39] Савремени пудери садрже састојке који могу да прикрију мрље и загладе кожу упијањем.[40]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kirk-Othmer. (2012). Kirk-Othmer Chemical Technology of Cosmetics. Hoboken: Wiley. ISBN 978-1-118-51898-4. OCLC 823726450. 
  2. ^ а б Stewart, S. (2016). Painted faces : a colourful history of cosmetics. Stroud, Gloucestershire: Amberley Publishing. стр. 66. ISBN 978-1-4456-5399-0. OCLC 1021835636. 
  3. ^ Kilkeary, A.M. „Where Did Face Powder Come From? | Makeup.com by L'Oréal”. makeup.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-22. 
  4. ^ Walter, P.; Martinetto, P.; Tsoucaris, G.; Brniaux, R.; Lefebvre, M. A.; Richard, G.; Talabot, J.; Dooryhee, E. (фебруар 1999). „Making make-up in Ancient Egypt”. Nature. 397 (6719): 483—484. Bibcode:1999Natur.397..483W. ISSN 0028-0836. S2CID 4422845. doi:10.1038/17240. 
  5. ^ Eldridge, L. (2015). Face Paint : the story of makeup. Abrams Image. стр. 43. ISBN 978-1-4197-1796-3. OCLC 943052433. 
  6. ^ а б Little, B. (2016-09-22). „Arsenic Pills and Lead Foundation: The History of Toxic Makeup”. National Geographic News (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-22. 
  7. ^ Eldridge, L. (2015). Face Paint : the story of makeup. Abrams Image. стр. 43. ISBN 978-1-4197-1796-3. OCLC 943052433. 
  8. ^ Håland, E. J. (2014). Rituals of death and dying in modern and ancient Greece : writing history from a female perspective. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. стр. 502. ISBN 978-1-4438-6859-4. OCLC 892799127. 
  9. ^ Jones, John Ellis (октобар 1982). „The Laurion Silver Mines: A Review of Recent Researches and Results”. Greece and Rome. 29 (2): 169—183. ISSN 0017-3835. S2CID 162576196. doi:10.1017/s0017383500027522. 
  10. ^ Bradley, Patrick J.; Xenophon; Pomeroy, Sarah B. (1999). „Xenophon: Oeconomicus: A Social and Historical Commentary”. The Classical World. 92 (5): 477. ISSN 0009-8418. JSTOR 4352336. doi:10.2307/4352336. 
  11. ^ McClure, Laura. (2014). Courtesans at Table : Gender and Greek Literary Culture in Athenaeus. Taylor and Francis. ISBN 978-1-317-79415-8. OCLC 871224539. 
  12. ^ Panas, Marios; Poulakou-Rebelakou, Effie; Kalfakis, Nicoalos; Vassilopoulos, Dimitrios (септембар 2012). „The Byzantine Empress Zoe Porphyrogenita and the quest for eternal youth: Empress Zoe's quest for eternal youth”. Journal of Cosmetic Dermatology (на језику: енглески). 11 (3): 245—248. PMID 22938012. S2CID 25156633. doi:10.1111/j.1473-2165.2012.00629.x. 
  13. ^ Corbishley, M (2003). Illustrated encyclopedia of ancient Rome. Los Angeles, CA: J. Paul Getty Museum. стр. 46. ISBN 0-89236-705-9. OCLC 54950064. 
  14. ^ OLSON, KELLY (2009). „Cosmetics in Roman Antiquity: Substance, Remedy, Poison”. The Classical World. 102 (3): 291—310. ISSN 0009-8418. JSTOR 40599851. 
  15. ^ 刘瑜芬 (21. 4. 2018). „How cosmetics were created in ancient China - Chinadaily.com.cn”. www.chinadaily.com.cn. Приступљено 2020-05-22. 
  16. ^ Sherrow, V (2001). For appearance' sake : the historical encyclopedia of good looks, beauty, and grooming. Phoenix, Ariz.: Oryx Press. стр. 75. ISBN 1-57356-204-1. OCLC 44461780. 
  17. ^ Schafer, Edward H. (1956). „The Early History of Lead Pigments and Cosmetics in China”. T'oung Pao. 44 (1): 413—438. ISSN 0082-5433. doi:10.1163/156853256x00135. 
  18. ^ Polack, G (2015). The Middle Ages unlocked : a guide to life in Medieval England, 1050-1300. Kania, Katrin,, Chadwick, Elizabeth, 1957-. Stroud, Gloucestershire: Amberley Publishing Limited. ISBN 978-1-4456-4583-4. OCLC 918398645. 
  19. ^ „Little-Known or Unknown Facts Regarding Queen Elizabeth I's Death”. Royal Museums Greenwich (на језику: енглески). 2018-03-01. Приступљено 2020-05-22. 
  20. ^ Hernandez, Gabriela, 1965- (2011). Classic beauty : the history of make-up. Atglen, PA. стр. 146. ISBN 978-0-7643-3690-4. OCLC 730404983. 
  21. ^ Haughton, Neil (2004-12-13). „Perceptions of beauty in Renaissance art”. Journal of Cosmetic Dermatology (на језику: енглески). 3 (4): 229—233. ISSN 1473-2130. PMID 17166111. S2CID 16948165. doi:10.1111/j.1473-2130.2004.00142.x. 
  22. ^ Karim-Cooper, Farah (2006). Cosmetics in Shakespearean and Renaissance drama. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2712-7. OCLC 173357186. 
  23. ^ Krause, A (2019-04-26). „What the ideal face of makeup looked like over the last 100 years”. Insider. Приступљено 2020-05-25. 
  24. ^ а б Clothing and fashion : American fashion from head to toe. Blanco F., José,, Doering, Mary D.,, Hunt-Hurst, Patricia,, Lee, Heather Vaughan. Santa Barbara, California. ISBN 978-1-61069-309-7. OCLC 904505699. 
  25. ^ Roberts, Blain. (2014). Pageants, parlors, and pretty women : race and beauty in the twentieth-century South. Chapel Hill. стр. 77. ISBN 978-1-4696-1557-8. OCLC 873805982. 
  26. ^ Nittle, Nadra (2018-01-23). „Before Fenty: Over 100 Years of Black Makeup Brands”. Racked (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-27. 
  27. ^ „Everett Overto, Head of Oldest Cosmetic Co., Dies”. Jet. 17: 19. 1960-02-11 — преко Google Books. 
  28. ^ Nittle, Nadra (2019-02-15). „Meet Annie Turnbo Malone, the hair care entrepreneur Trump shouted out in his Black History Month proclamation”. Vox (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-27. 
  29. ^ Davis, L. C. (2013). African American women's use of cosmetics products in relation to their attitudes and self-identity. Ames, Iowa: Iowa State University. стр. 10. 
  30. ^ McEuen, Melissa A., 1961- (2011). Making war, making women : femininity and duty on the American home front, 1941-1945. Athens: University of Georgia Press. стр. 46. ISBN 978-0-8203-3758-6. OCLC 740435950. 
  31. ^ Ramsbrock, Annelie (2015). The Science of Beauty (на језику: енглески). New York: Palgrave Macmillan US. стр. 117. ISBN 978-1-349-50428-2. doi:10.1057/9781137523150. 
  32. ^ Mulvey, L (2013). Fetishism and Curiosity : Cinema and the Mind's Eye. (2nd изд.). Basingstoke: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-45113-2. OCLC 927490893. 
  33. ^ Marsh, Madeleine, 1960- (2014). Compacts and cosmetics : beauty from Victorian times to the present day. Barnsley. стр. 157. ISBN 978-1-4738-2294-8. OCLC 894638928. 
  34. ^ Hyde, Nina S. (1977-07-09). „The Beautiful Billion-Dollar Business of Black Cosmetics”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2020-05-25. 
  35. ^ Kilkeary, A. M. (2018-06-27). „Where Did Face Powder Come From? | Makeup.com by L'Oréal”. makeup.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-28. 
  36. ^ mischa (2015-04-27). „The chemistry of cosmetics”. Curious (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-25. 
  37. ^ The multimedia encyclopedia of women in today's world. Oyster, Carol K.,, Stange, Mary Zeiss,, Sloan, Jane, 1946-. Thousand Oaks, Calif. стр. 346. ISBN 978-1-4129-9596-2. OCLC 698749519. 
  38. ^ Gough, Brendan; Hall, Matthew; Seymour-Smith, Sarah (2014), Roberts, Steven, ур., „Straight Guys Do Wear Make-Up: Contemporary Masculinities and Investment in Appearance”, Debating Modern Masculinities: Change, Continuity, Crisis? (на језику: енглески), Palgrave Macmillan UK: 106—124, ISBN 978-1-137-39484-2, doi:10.1057/9781137394842_7 
  39. ^ Winter, R (2010). A consumer's dictionary of cosmetic ingredients : complete information about the harmful and desirable ingredients found in cosmetics and cosmeceuticals (6th изд.). New York: Three Rivers Press. ISBN 978-0-307-49459-7. OCLC 427404453. 
  40. ^ Blumenthal, Deborah (1984-10-28). „Beauty; a Dusting of Powder”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-05-26. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пудер_за_лице&oldid=27823741”