Пиће
Пиће је врста течности специјално припремљена за људско конзумирање. Има много типова пића. Могу се поделити у разне групе као што су чиста вода, алкохол, безалкохолно пиће, газирано пиће, воћно или поврћно пиће и врућа пића као што је на пример топла чоколада. Поред тога што задовољавају базичне потребе, пића су део културе људског друштва.
Биологија
[уреди | уреди извор]Када људско тело постане дехидрирано, оно осети жеђ. Ова жудња за течностима доводи до инстинктивне потребе за пићем. Жеђ је регулисана хипоталамусом као одговор на суптилне промене у нивоу електролита у телу, као и резултат промена у циркулацији крви. Потпуна елиминација пића, тј. воде, из тела ће резултирала смрћу брже од уклањања било које друге супстанце.[1] Вода и млеко су била основна пића током историје.[1] Иако је вода неопходна за живот, она је такође носилац многих болести.[2]
Како се друштво развијало, откривене су технике за стварање алкохолних пића из биљака које су биле доступне у различитим областима. Најстарији археолошки докази о производњи вина до сада пронађени потичу са локалитета у Грузији (око 6000. године п. н. е.)[3][4][5] и Ирану (око 5000 година пне).[6] Пиво је могло бити познато у неолитској Европи још око 3000. године п. н. е,[7] и углавном се производило на домаћем оквиру.[8] За проналазак пива (и хлеба) се тврди да су одговорни за способност човечанства да развије технологију и изгради цивилизацију.[9][10][11] Чај је највероватније настао у Јунану у Кини за време династије Шанг (1500. п. н. е. – 1046. п. н. е.) као медицинско пиће.[12]
Историја
[уреди | уреди извор]Пијење је било велики део дружења током векова. У старој Грчкој, друштвено окупљање ради пића било је познато као симпозијум, где се пило разводњено вино. Сврха ових окупљања могла је бити било шта, од озбиљних дискусија до директног уживања. У старом Риму, сличан концепт convivium се редовно одвијао.
Многа рана друштва су алкохол сматрала даром богова,[13] што је довело до стварања богова као што је Диониз. Друге религије забрањују, обесхрабрују или ограничавају пијење алкохолних пића из различитих разлога. У неким регионима са доминантном религијом производња, продаја и конзумација алкохолних пића забрањена је свима, без обзира на вероисповест.
Наздрављање је метод одавања почасти особи или жеље добре воље узимањем пића.[13] Друга традиција је чаша љубави, на свадбама или другим прославама као што су спортске победе, група би делила пиће из велике посуде, коју сви деле док се не испразни.[13]
У источној Африци и Јемену, кафа се користила у домаћим верским церемонијама. Пошто су ове церемоније биле у супротности са веровањима хришћанске цркве, Етиопска црква је забранила секуларну конзумацију кафе све до владавине цара Менелика II.[14] Пиће је такође било забрањено у Османској Турској током 17. века из политичких разлога[15] и било је повезано са побуњеничким политичким активностима у Европи.
Алкохолна пића
[уреди | уреди извор]Алкохолно пиће је врста пића које садржи етанол, такође познатије као алкохол (иако у хемији термин алкохол подразумева многе друге смеше). Пиво је било део људске културе чак 8000 година.[16] У многим земљама, испијање алкохолних пића у локалним баровима или пабовима је културна традиција.[17]
Безалкохолна пића
[уреди | уреди извор]
Ово су пића која не садрже алкохол или га садрже веома мало. У категорију спадају и безалкохолно пиво, вино и јабуковача, ако садрже мање од 0,5% алкохола.
Газирано пиће
[уреди | уреди извор]Под овим термином може да се подразумева пиће које уопште не садржи алкохол. Међутим, поред воде као главног састојка, састоји се и од заслађивача и ароме. Под овим појмом се подразумевају лимунаде, ледени чајеви, врућа чоколада, сода вода и тако даље.
Воћни сок
[уреди | уреди извор]
Воћни сок је природни производ који не садржи адитиве или их има у малој количини. Воћни сокови на бази цитруса као што су сок од наранџе или мандарине су пића која се обично конзумирају за време доручка. Сок од грејпфрута, ананаса, јабуке, грожђа. Воће је доста кварљиво, па због тога способност да се сок екстрактује и сачува је од велике важности. Нека пића су доста кисела, па је мешање са водом неопходно како би могла да се пију. Раније је цеђење сокова био доста мукотрпан посао, јер је требало воће самлети и додати шећер, пре него што су се пуниле боце.
Поврћни сокови
[уреди | уреди извор]Поврћни сокови се обично сервирају топли или хладни. Различити типови поврћа се могу користити како би се сок направио, на пример: шаргарепа, парадајз, краставац, целер и друго. Неки поврћни сокови се мешају са воћним како би били укуснији. Многи популарни поврћни сокови, нарочито они који садрже доста парадајза, су богати натријумом и треба имати обзира приликом уношења. Неки поврћни сокови имају исту здравствену вредност као цело поврће у смислу смањивања ризика од кардио-васкуларних болести и рака.
Топла пића
[уреди | уреди извор]
Топла пића или топли напици се обично служе топли, додавањем врућих течности попут воде или млека, као и директним загревањем самих пића.
- Пића заоснована на кафи
- Топла чоколада
- Топла јабуковача
- Кувана јабуковача
- Млечни коктел
- Мате чај
- Кувано вино
- Чајеви
- Чајеви са укусом (Масала чај, Ерл Греј, итд.)
- Зелени чај
- Бисерски млечни чај
- Биљни чајеви
Остало
[уреди | уреди извор]
Неке супстанце се могу дефинисати као пиће и као храна, па се могу јести кашиком или пити у зависности од њихове разређености и раствора.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Cheney, Ralph (јул 1947). „The Biology and Economics of the Beverage Industry”. Economic Botany. 1 (3): 243—275. JSTOR 4251857. doi:10.1007/bf02858570.
- ^ Burnett, John (2012). Liquid Pleasures: A Social History of Drinks in Modern Britain. Routledge. стр. 1—20. ISBN 978-1-134-78879-8.
- ^ Keys, David (28. 12. 2003). „Now that's what you call a real vintage: professor unearths 8,000-year-old wine”. The Independent. Приступљено 20. 3. 2011.
- ^ Berkowitz, Mark (1996). „World's Earliest Wine”. Archaeology. Archaeological Institute of America. 49 (5). Приступљено 25. 6. 2008.
- ^ Spilling, Michael; Wong, Winnie (2008). Cultures of The World Georgia. стр. 128. ISBN 978-0-7614-3033-9.
- ^ Ellsworth, Amy (18. 7. 2012). „7,000 Year-old Wine Jar”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2012. г. Приступљено 26. 06. 2019.
- ^ [1] Prehistoric brewing: the true story, 22 October 2001, Archaeo News. Retrieved 13 September 2008
- ^ „Dreher Breweries, Beer-history”. Архивирано из оригинала 9. 7. 2009. г. Приступљено 21. 9. 2010.
- ^ Mirsky, Steve (мај 2007). „Ale's Well with the World”. Scientific American. 296 (5): 102. Bibcode:2007SciAm.296e.102M. doi:10.1038/scientificamerican0507-102. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. Приступљено 4. 11. 2007.
- ^ Dornbusch, Horst (27. 8. 2006). „Beer: The Midwife of Civilization”. Assyrian International News Agency. Приступљено 4. 11. 2007.
- ^ Protz, Roger (2004). „The Complete Guide to World Beer”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2016. г. Приступљено 26. 06. 2019. „When people of the ancient world realised they could make bread and beer from grain, they stopped roaming and settled down to cultivate cereals in recognisable communities.”
- ^ Mary Lou Heiss; Robert J. Heiss (2007). The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide.
- ^ а б в Katsigris, Costas; Thomas, Chris (2006). The Bar and Beverage Book. John Wiley and Sons. стр. 5–10. ISBN 978-0-470-07344-5.
- ^ Pankhurst, Richard (1968). Economic History of Ethiopia. Addis Ababa: Haile Selassie I University. стр. 198.
- ^ Hopkins, Kate (24. 3. 2006). „Food Stories: The Sultan's Coffee Prohibition”. Accidental Hedonist. Архивирано из оригинала 20. 11. 2012. г. Приступљено 3. 1. 2010.
- ^ Arnold, John P (2005). Origin and History of Beer and Brewing: From Prehistoric Times to the Beginning of Brewing Science and Technology (Reprint изд.). BeerBooks.com.
- ^ Hamill, Pete (1994). A Drinking Life: A Memoir. New York: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-34102-8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hamill, Pete (1994). A Drinking Life: A Memoir. New York: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-34102-8.
- Arnold, John P (2005). Origin and History of Beer and Brewing: From Prehistoric Times to the Beginning of Brewing Science and Technology (Reprint изд.). BeerBooks.com.
- Kummer, Corby (19. 8. 2003). The Joy of Coffee: The Essential guide to Buying, Brewing, and Enjoying. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-30240-6.
- McGuire, Michael J.; McLain, Jennifer Lara; Obolensky, Alexa (2002). Information Collection Rule Data Analysis. Denver: AWWA Research Foundation and American Water Works Association. стр. 376—378. ISBN 9781583212738.
- „Aeration and gas stripping” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 7. 2014. г. Приступљено 29. 6. 2017.
- „Water Knowledge”. American Water Works Association. Приступљено 29. 6. 2017.
- Kawamura, Susumu (14. 9. 2000). Integrated Design and Operation of Water Treatment Facilities. John Wiley & Sons. стр. 74—75. ISBN 9780471350934.
- Nair, Abhilash T.; Ahammed, M. Mansoor; Davra, Komal (1. 8. 2014). „Influence of operating parameters on the performance of a household slow sand filter”. Water Science and Technology: Water Supply. 14 (4): 643—649. doi:10.2166/ws.2014.021
. - Neemann, Jeff; Hulsey, Robert; Rexing, David; Wert, Eric (2004). „Controlling Bromate Formation During Ozonation with Chlorine and Ammonia”. Journal American Water Works Association. 96 (2): 26—29. S2CID 94346527. doi:10.1002/j.1551-8833.2004.tb10542.x.
- Koski TA, Stuart LS, Ortenzio LF (1. 3. 1966). „Comparison of Chlorine, Bromine, and Iodine as Disinfectants for Swimming Pool Water”. Applied Microbiology. 14 (2): 276—279. PMC 546668 . PMID 4959984. doi:10.1128/AEM.14.2.276-279.1966.
- Centers for Disease Control and Prevention (2001). „Recommendations for using fluoride to prevent and control dental decay caries in the United States”. MMWR Recomm Rep. 50 (RR-14): 1—42. PMID 11521913.
- „CDC Releases New Guidelines on Fluoride Use to Prevent Tooth Decay”. Centers for Disease Control and Prevention. 9. 8. 2007. Архивирано из оригинала 8. 3. 2008. г.
- Fluoridation census (PDF). Centers for Disease Control and Prevention (Извештај). септембар 1993. Приступљено 29. 12. 2008.
- Reeves TG (1986). „Water fluoridation: a manual for engineers and technicians” (PDF). Centers for Disease Control. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 10. 2008. г. Приступљено 10. 12. 2008.
- „Magnetic Water Treatment Devices”. Penn State Extension. Архивирано из оригинала 15. 8. 2017. г. Приступљено 15. 8. 2017.
- Eaton, Andrew D.; Greenberg, Arnold E.; Rice, Eugene W.; Clesceri, Lenore S.; Franson, Mary Ann H., ур. (2005). Standard Methods For the Examination of Water and Wastewater (21 изд.). American Public Health Association. ISBN 978-0-87553-047-5. Also available on CD-ROM and online by subscription.
- Masters, Gilbert M.; Ela, Wendell (2008). Introduction to Environmental Engineering and Science. Hoboken, NJ: Prentice Hall. ISBN 9780131481930.
- EPA. "Ground Water and Drinking Water" Overview and detailed information on US regulatory program and related drinking water topics
