Пеја
Пеја у ствари Петар[1] (XVI в.), српски свештеник из Средца - данашње Софије,[2] најпознатији представник Софијске књижевне школе. Написао је житије Ђорђа Кратовца, кога су Турци 1515. живог спалили у Софији јер је одбио да се потурчи.[3] Поп Петар је био заштитник и домаћин младом Ђорђу златару из Кратова. У Бугарској, сматра се (по аутоматизму) бугарским писцем[4].
Дело
[уреди | уреди извор]Његово дело заправо представља текст против ислама и величање православне хришћанске вере. Манастири са моштима светих предака током 16. и 17. века постају духовна средишта, односно важан чинилац интеграције. Управо је Раваница такав чинилац који тада привлачи и православне Бугаре. О томе је писао и поп Пеја у „Мученију Ђорђа Кратовца“.[5] Он наводи да се из Софије одлазило у Раваницу, како би се поклонило моштима светог кнеза. Према његовом писању, предање о кнезу Лазару и Косовском боју јесу аргументи за тврдњу да Бог показује чудо на, како их је назвао, благочастивим поглаварима.[6]
Цитат
[уреди | уреди извор]А после ових, његов (тј. Стефанов) син Јован, који је држао Сремску земљу и у њој се преставио и сахрањен био, оставивши наследство, супругу и једну кћер, после три године објави се (нетљеним телом из гроба), подобно оцу своме.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Сион", Београд 31. јануар 1875. године
- ^ "Стражилово", Нови Сад 16. јул 1887. године
- ^ Богдановић, Д. 1980. Историја старе српске књижевности. Српска књижевна задруга. Београд.
- ^ История на България, изд. Българска Академия на науките, С., 1983, т. 4, стр. 346, 361
- ^ "Српски сион", Карловци 19. јануар 1897. године
- ^ „Др Димитрије Богдановић: „Раваница“”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2009. г. Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ „Православна црква: Спомен Светог Јована и Свете Ангелине”. Архивирано из оригинала 20. 08. 2010. г. Приступљено 23. 4. 2013.
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |