Ото Грчки
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ото Грчки | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Ото Фридрих Лудвиг од Баварске |
Датум рођења | 1. јун 1815. |
Место рођења | Шлос Мирабел, Салцбург, Баварска |
Датум смрти | 26. јул 1867.52 год.) ( |
Место смрти | Бамберг, Баварска |
Гроб | црква Театинер, Минхен |
Породица | |
Супружник | Амалија од Олденбурга |
Родитељи | Лудвиг Аугуст од Вителсбаха Тереза од Сакс-Хилдбургхаузена |
Династија | Вителсбах |
Краљ Грчке | |
Период | 27. мај 1832 — 23. октобар 1862. |
Претходник | - |
Наследник | Ђорђе I Грчки |
Ото Грчки (грч. Ὄθων, Βασιλεὺς τῆς Ἑλλάδος); пуно име Otto Friedrich Ludwig (Салцбург, 1. јун 1815 — Бамберг, 26. јул 1867) је био немачки принц из баварске династије Вителсбах и први грчки нововековни краљ у периоду од 1832—1862. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ото од Вителсбаха је рођен у Салцбургу 1815. године као други син баварског краља Лудвига Првог од Вителсбаха (1825-1848). Одлуком сила заштитница, Велике Британије, Француске и Русије, Ото је изабран за краља Грчке у својој седамнаестој години. Пошто је био малолетан, новим краљевством је између 1833. и 1835. године владало намесништво састављено од Бавараца. Између 1835. и 1843. владао је као апсолутни монарх. После бескрвног удара од 3. септембра 1843. морао је да пристане на доношење устава, али је у договору са Јоанисом Колетисом 1844. године завео неку врсту парламентарне диктатуре. Одушевљена подршка Великој идеји донела је Оту велику популарност, која је још више порасла због мешања великих сила у грчке послове. Низ околности, почев од краљеве неспособности да задовољи тежње младих политичара у успону и склоности сталном манипулисању политичким системом, преко његовог одбијања да пређе у православље и све слабијих изгледа да ће добити наследника, до подршке коју је пружао међу Грцима неомиљеној аустријској страни против Гарибладија и италијанских националиста у догађањима 1859/1860. године допринели су порасту противдинастичких расположења. Најпре изражено у таласу студентских немира, оно је попримило забрињавајуће размере септембра 1861. године покушајем убиства краљице Амалије од Олденбурга, којом се Ото оженио 1836. године. Побуне које су избиле широм земље 1862. године коначно су довеле до његовог пада и краљ је напустио своју другу домовину уз помоћ Британије. У изгнанству у Бамбергу наставио је да изражава трајну оданост Грчкој, носећи фустанелу, традиционалну грчку мушку сукњу.[1]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Амалија од Олденбурга | 21. децембар 1818. | 20. мај 1875. |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета, четврто издање, 1986.
- Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.