Нијаз Диздаревић

нијаз диздаревић
нијаз диздаревић
	Нијаз Диздаревић
Лични подаци
Датум рођења	13. новембар 1920.
Место рођења	Фојница, Краљевина СХС
Датум смрти	3. април 1989. (68 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	амбасадор, писац
Породица
Деца	Срђан Диздаревић
Деловање
Члан КПЈ од	1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Одликовања

Нијаз Диздаревић (Фојница, 13. новембар 1920 — Београд, 3. април 1989) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Босне и Херцеговине и дипломата СФРЈ.

Биографија

Рођен је у Фојници, 1920. године. Отац му је био судски чиновник у Среском суду у Фојници и имао је шесторицу браће и три сестре. Заједно са браћом Раифом, Фаиком, Зијом, Решадом и Нусретом био је изразито политички опредељен и приклоњен комунистичкој идеологији. Након средњошколског штрајка 1936. године који је организовао његов брат Зијо, Нијаз је уз Зијину помоћ организовао штрајк ђака Гази Хусрев-бегове медресе који је одјекнуо Сарајевом. Након што је полиција насиљем растурила штрајк Нијаз је ухапшен, али не и осуђен јер је у то време био малолетан. Ипак, сносио је последице организовања штрајка јер је био искључен из свих верских школа.

Током 1940-их година, док је Зијо био на студијама у Београду, снабдевао је Нијаза литературом, саветовао га у виду дописа, чак и долазио неколико пута у Сарајево. Нијаз је после рата завршио Филозофски факултет у Београду смер Оријентална филологија. Говорио је енглески, француски, турски, арапски, персијски, албански и италијански.^[1]

Убрзо након почетка рата и повратка из Сарајева у Фојницу, Нијаз је ухапшен заједно са једним рођаком истомишљеником. Задржани су неколико дана у фојничком затвору, а онда спроведени у усташки преки суд у Травнику. Подигло се неколико угледних Фојничана у Травник и категорично тражило од Фојничанина Мухамеда Суџуке, који је био поджупан, да се ослободе ухапшени. Он је то ослобађање изнудио и спасио обојицу.^[2] Убрзо након тога, током лета 1941. године, Нијаз се прикључио НОБ тако што је отишао у партизане на Романији. Током НОБ-а био је секретар ПК СКОЈ за БиХ, а на другом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ) члан Централног одбора УСАОЈ.

Биран је за посланика Народне скупштине БиХ и за посланика Савезне скупштине четвртог сазива у којој је био члан Одбора за спољне послове. Извесно време налазио се у дипломатској служби СФРЈ као амбасадор у Ирану и Алжиру. На Петој седници ЦК СКЈ октобра 1966. кооптиран је у ЦК СКЈ, када је изабран и у Извршни комитет ЦК СКЈ. На Петом конгресу СК БиХ биран за члана ЦК СК БиХ, а тада постаје и секретар секретаријата ЦК СК БиХ. На Деветом конгресу СКЈ изабран у Председништво СКЈ и Извршни биро Председништва СКЈ. Такође, био је председник комисије Председништва СКЈ за међународне односе.

Његов старији син Срђан Диздаревић (1952—2016) био је дугогодишњи председник Хелсиншког одбора за људска права Босне и Херцеговине, новинар и дипломата. Млађи син Ненад Диздаревић (1955) познати је босанско-херцеговачки редитељ.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден за храброст и др.^[3]

Референце

^ „Коме смета Нијаз Диздаревић”. Мој портал. Архивирано из оригинала 09. 12. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2017.
^ „Sedam braće Dizdarevića u Narodnooslobodilačkoj borbi”. Магазин плус. Приступљено 8. 12. 2017.
^ Ko je ko 1957, стр. 142.

Литература

Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.
Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031

[1] „Коме смета Нијаз Диздаревић”. Мој портал. Архивирано из оригинала 09. 12. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2017.

[2] „Sedam braće Dizdarevića u Narodnooslobodilačkoj borbi”. Магазин плус. Приступљено 8. 12. 2017.

[FOOTNOTEKo_je_ko1957142-3] Ko je ko 1957, стр. 142.

[1]

[2]

[3]