Нико Миљанић

Нико Миљанић
Нико Миљанић
	Нико Миљанић
Лични подаци
Датум рођења	1892.
Место рођења	Цетиње, Књажевина Црна Гора
Датум смрти	20. октобар 1957. (64/65 год.)
Место смрти	Мексико Сити, Мексико

Нико Миљанић (1892 — 1957), доктор медицине, професор хирургије и анатомије Медицинског факултета и први председник ЦАСНО-а.

Биографија

Рођен је 1892. године на Цетињу. Потиче из угледне лекарске породице из Бањана, отац му је био Петар Миљанић.

Завршио је Медицински факултет у Паризу и као добровољац учествовао је у Првом светском рату. Био је један од оснивача Медицинског факултета Универзитета у Београду и његов професор од 1921. године.

Био је један од оснивача Друштва "Свети Василије Острошки" 1934. године у Београду, које је исте године отворило истоимену болницу.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1942. године. Био је члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), председник Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Црне Горе и Боке (ЗАВНОЦГБ), од 15. новембра 1943. до 14. јула 1944. године и председник Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења (ЦАСНО), од 14. јула 1944. до 21. новембра 1946. године.

После Другог светског рата поново се посветио медицини и раду на Медицнском факултету у Београду. Објавио је већи број научних радова. Био је члан Француске хируршке академије. Одликован је Легијом части и Орденом народног ослобођења.

Био је ожењен Радмилом, ћерком Андре Николића и Миле рођ. Димић.^[1] Имао је синове Душка, Милоша и Петра и посинка Светозара Глигорића.^[2]

Умро је 20. октобра 1957. године у Мексику, где је присуствовао Интернационалном конгресу хирурга.

Анатомски институт Медицинског факултета у Београду и болница у Никшићу носе његово име.

Референце

^ Чоловић, Радоје: Професор др Нико П. Миљанић (Пројекат Растко, 5. мај 2014.)
^ „Какав отац, такви и синови (Вијести, 4. јануар 2015)”. Архивирано из оригинала 06. 01. 2015. г. Приступљено 04. 01. 2015.

Литература

Лакић, Зоран; Пајовић, Радоје; Вукмановић, Гојко (1963). Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945: Хронологија догађаја. Титоград: Историјски институт.
Лакић, Зоран (1963). Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке: Збирка докумената. Титоград: Историјски институт.
Лакић, Зоран (1975). ЦАСНО: Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења 1944-1945: Збирка докумената. Титоград: Историјски институт.
Лакић, Зоран (1981). Народна власт у Црној Гори 1941-1945. Цетиње-Београд: Обод & Народна књига.
Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959. године
Историјски лексикон Црне Горе, „Вијести“, Подгорица, 2006. година

Спољашње везе

[1] Чоловић, Радоје: Професор др Нико П. Миљанић (Пројекат Растко, 5. мај 2014.)

[2] „Какав отац, такви и синови (Вијести, 4. јануар 2015)”. Архивирано из оригинала 06. 01. 2015. г. Приступљено 04. 01. 2015.

[1]

[2]

п р у Председници Народне Републике Црне Горе и Социјалистичке Републике Црне Горе
називи фукција по периодима — председник Председништва ЦАСНО, председник Президијума Народне скупштине (1945—1953), председник Скупштине (1953—1974) и председник Председништва (1974—1993)
1944—1945.	Нико Миљанић (1944—1945)
1945—1953.	Милош Рашовић (1945—1950) Никола Ковачевић (1950—1953)
1953—1974.	Никола Ковачевић (1953) Блажо Јовановић (1953—1962) Филип Бајковић (1962—1963) Андрија Мугоша (1963—1967) Вељко Милатовић (1967—1969) Видоје Жарковић (1969—1974) Будислав Шошкић (1974)
1974—1992.	Вељко Милатовић (1974—1982) Веселин Ђурановић (1982—1983) Марко Орландић (1983—1984) Миодраг Влаховић (1984—1985) Бранислав Шошкић (1985—1986) Радивоје Брајовић (1986—1988) Божина Ивановић (1988—1989) Слободан Симовић (в.д.; 1989) Бранко Костић (1989—1990) Момир Булатовић (1990—1993)