Неутропенија
Овај чланак је недовршен. |
Неутропенија | |
---|---|
Крвни размаз са упадљивим одсуством неутрофила, у коме доминирају само црвена крвна зрнца и тромбоците | |
Специјалности | инфектологија, хематологија |
Узроци | Апластична анемија, болест складиштења гликогена, мутације гена |
Дијагностички метод | CBC |
Лечење | Антибиотици, спленектомија ако је потребно, Г-ЦСФ |
Неутропенија је хематолошка болест која се карактерише ниском концентрација неутрофила (врста белих крвних зрнаца) у крви. Како неутрофили чине већину циркулишућих белих крвних зрнаца и служе као примарна одбрана од инфекција уништавањем бактерија, фрагмената бактерија и вируса везаних за имуноглобулин у крви, особе са неутропенијом су подложнији бактеријским инфекцијама. Уколико се оболелима од неутропеније не пружи хитне медицинске помоћи, стање може постати опасно по живот због неутропенична сепсе.[1]
Неутропенија се може поделити на урођену и стечену, при чему су тешка урођена неутропенија (СЦН) и циклична неутропенија (ЦиН) аутозомно доминантне и углавном узроковане хетерозиготним мутацијама у ЕЛАНЕ гену (неутрофилна еластаза).[2]
Према току и трајању болести неутропенија може бити акутна (привремена) или хронична (дуготрајна). Термин се понекад користи и као „леукопенија“ („дефицит у броју белих крвних зрнаца“).[3]
Смањена производња неутрофила повезана је са недостатком витамина Б12 и фолне киселине, апластичном анемијом, туморима, лековима, метаболичком болешћу, недостацима у исхрани (укључујући минерале као што је бакар) и имунолошким механизмима.
Начелно, најчешће оралне манифестације неутропеније укључују чир, гингивитис и пародонтитис. Агранулоцитоза се може представити као беличасти или сивкасти некротични чир у усној дупљи, без знакова упале. Стечена агранулоцитоза је много чешћа од урођеног облика. Уобичајени узроци стечене агранулоцитозе укључују лекове (нестероидне антиинфламаторне лекове, антиепилептике, антитиреоидне и антибиотике) и вирусне инфекције. Агранулоцитоза има стопу морталитета од 7-10%. Да би се ово стање лечило, препоручује се примена фактора стимулације колоније гранулоцита (Г-ЦСФ) или трансфузија гранулоцита и употреба антибиотика широког спектра за заштиту од бактеријских инфекција.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Fung, Monica; Kim, Jane; Marty, Francisco M.; Schwarzinger, Michaël; Koo, Sophia (2015-11-10). „Meta-Analysis and Cost Comparison of Empirical versus Pre-Emptive Antifungal Strategies in Hematologic Malignancy Patients with High-Risk Febrile Neutropenia”. PLOS ONE. 10 (11): e0140930. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0140930.
- ^ Horwitz, Marshall S.; Corey, Seth J.; Grimes, H. Leighton; Tidwell, Timothy (2013). „ELANE Mutations in Cyclic and Severe Congenital Neutropenia”. Hematology/Oncology Clinics of North America. 27 (1): 19—41. ISSN 0889-8588. doi:10.1016/j.hoc.2012.10.004.
- ^ Boxer, Laurence A. (2012-12-08). „How to approach neutropenia”. Hematology. 2012 (1): 174—182. ISSN 1520-4391. doi:10.1182/asheducation.v2012.1.174.3798251.
- ^ Nakai, Yukie; Ishihara, Chikako; Ogata, Sagiri; Shimono, Tsutomu (јул 2003). „Oral manifestations of cyclic neutropenia in a Japanese child: case report with a 5-year follow-up” (PDF). Pediatric Dentistry. 25 (4): 383—8. PMID 13678105. S2CID 24909338.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |