Михаило Васић (глумац)
| Михаило Васић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. децембар 1897. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1953. (55/56 год.) |
| Место смрти | Беч, Аустрија |
| Занимање | глумац и редитељ |
Михаило Басић (Београд, 13. децембар 1897 — Беч, 1953) био је југословенски и српски глумац и позоришни редитељ.
Биографија и каријера
[уреди | уреди извор]Завршио је гимназију са великом матуром у Београду, а апсолвирао право у Паризу.[1][2] Први пут на сцену ступио је 1915. године у Народном позоришту у Скопљу, 1915. године. Чим је почела евакуација за време Првог светског рата, придружио се тек основаној (у Јагодини 1915) путујућој трупи Драгутина Крсмановића, а потом је отишао у избеглиштво.[3][4] Најдуже се задржао у Паризу, где је уз студије радио и као секретар позоришта „Ампир“.[2][5]
Од 1924. до 1928. био је глумац, редитељ и секретар у Српском народном позоришту у Новом Саду.[6][2] У сезони 1928/29. исте дужности обављао је и у Народном позоришту у Сарајеву, у којем је био и технички шеф. Од 1929. до 1931. био је члан Народног позоришта у Скопљу и од 10. марта 1931. до 1944. радио је у Народном позоришту у Београду.[2][7]
Због отворене сарадње са Немцима и квислинзима за време окупације емигрирао у Аустрију. Био је даровит карактерни, нарочито комично-карактерни глумац са реалистичним осећањем за комичне ефекте, али је прибегавао драстици, карикирању и грангињолском стилу.[2] Режије је радио претежно рутински.[8] Инсистирао је на француском булеварском репертоару уносећи на сцену еротизам, па и вулгарност како би постигао што јачи комерцијални успех.[2][9][10]
Улоге и режија
[уреди | уреди извор]Улоге у позоришту
[уреди | уреди извор]- Трибун (Девојачка клетва)
- Василије Бородачев (Љубав)
- Земличка (Пут око света)
- Енгштранд (Авети)
- Семјон Захарович Мармеладов (Злочин и казна)
- Хаџи Замфир (Зона Замфирова)
- Иван Антонович Распљујев (Свадба Кречинског)
- Зафир (Војвода Брана)
- Дон Елифас (Вукодлак)
- Директор Требизод (Бајадера)
- Краљ (Мадам Помпадур)
- Пењижек (Грофица Марица)
- Милер (Стамбулска ружа)
- Ђиљољи (Скамполо)
- Пиеро Алвизе Кандиано (Госпођа са сунцокретом)
- Дужде од Млетака (Максим Црнојевић)
- Барон Префон (Господар ковница)
- Бискуп орлеански (Бискупова синовица)
- Старац (Велика недеља)
- Јовановић (Идеали)
- Џими Џинкс (Моја беба)
- Копе (Лесковчани у Паризу)
- Максимилијан Алгенек (Максимилијан верни)
- Макотин (Ана Карењина)
- Нерон (У знаку крста)
- Цезар (Цезар и Клеопатра).
Режије
[уреди | уреди извор]- Председниковица
- Адвокат Болбек и њен муж
- Црквени миш
- Еден
- Хокус-покус
- Школа за љубавнике
- Узоран муж
- Максимилијан верни
- Нова Елојза
- Жаклина
- Политика
- Божији човек
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ., Премијера Беговићевог „Божијег човека“ у Новом Саду, Време, 26. XII 1927
- ^ а б в г д ђ ВАСИЋ Михаило Српско народно позориште 26. 10. 2023
- ^ А., Михаило Васић, Нови Сад, 1928, бр. 12, с. 4
- ^ Б. П., Нушићев „Пут око света“ у Новосадском позоришту, Јединство, 16. V 1924
- ^ К. Н(иколић), Михаило М. Васић, Нови Сад, 1927, бр. 15. с. 4
- ^ С. Зубац, Хенрик Ибзен: „Авети“…, Видовдан, 22. II 1925
- ^ А., Михаило-Мића Васић, Нови Сад, 1925, бр. 15, с. 6
- ^ Биографије наших уметника – драма – Г. Михаило Мића Васић, Српска сцена, 1942, бр. 8, с. 253-254
- ^ О. С(уботић), „Свадба Кречинског“, Застава, 20. III 1927
- ^ Ј. Лешић, Сарајевско позориште између два рата, II, Сарајево 1976, с. 11.
