Милорад Гаћина
| Милорад Гаћина | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. новембар 1936. |
| Место рођења | Жабица код Љубиња, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 3. октобар 2008. (71 год.) |
| Место смрти | Сарајево, БиХ |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Шаховско образовање Босна шампион Југославије 25 година шаховског клуба „Босна" Сарајево 40 година шаховског клуба „Босна", Сарајево афоризми Боснине пјесме |
| Награде | Повеља и златна значка ШСЈ 1971. године Орден рада са сребрним вијенцем 1971. године Орден заслуга за народ са сребрном звијездом 1979. године Повеља Јосип Броз Тито 1980. године Мајска награда Сарајева 1984. године Златна значка СОФК БиХ 1985. године Златна значка СОФК Сарајева 1985. године Двадесетпетомајска награда СР БиХ 1987. године Повеља УСД „Босна" 1997. године Награда за животно дјело 2004. године Шестоаприлска награда града Сарајева 2006. године |
Милорад Гаћина (Жабица код Љубиња, 23. новембар 1936 — Сарајево, 3. октобар 2008) био је босанскохерцеговачки и српски познати и признати шаховски стручњак, првак, мајсторски кандидат, педагог, републички и савезни шаховски судија, новинар, публициста, музичар, правник, пјесник.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Милорад Мило Гаћина родио се 23. новембра 1936. године у селу Жабица код Љубиња, од оца Трипе и мајке Данице (рођене Вулић).
Као гимназијалац, Милорад се боље упознао са шахом већ у Бачкој Паланци, у ШК „Раднички", а посве му се посветио по доласку на студије права у Сарајево 1958. године.
Преминуо је 3. октобра 2008. године у Сарајеву.
Рад
[уреди | уреди извор]У шаху је, на аматерској основи, био присутан више од 50 година.
Био је шаховски мајстор и оснивач (и један од главних твораца) Шаховског клуба ,, Босна" (05.01.1960. године), шампиона Европе 1994, 1999. и 2000. године, седмострукок првака и трострукок побједника купа СФРЈ. Предсједник клуба је био шеснаест година (од 1960. до 1976), а генерални секретар шест година (од 1976. до 1982).
Мајсторски кандидат био је од 1972. године, Републички судија постао је 1964, а савезни 1970. у Врњачкој Бањи. Међународни судија ФИДЕ био је од 1976. (одлука конгреса у Хаифи-Израел), а организатор ФИДЕ од 2002. године. Дуго времена био је истакнути играч и капитен прве екипе, као и члан стручног штаба клуба. До 1992. био је члан Предсједништва „боснаша", а и након тога је, као стручњак и публициста, био доста активан у раду клуба.
У шаху је био организовано присутан, на аматерској основи, док је као правник истовремено професионално радио у фирми ,,Unioninvest". Познати је друштвено-спортски радник, функционер и изузетан организатор. Посебно је заслужан за развој и напредак квалитетног шаха у Сарајеву и БиХ и за успјешно одржавање традиционалних међународних сарајевских шаховских турнира. Обновитељ је турнира и носилац организације 1978. године. На једанаест је обављао функцију организационог секретара, на четири координатора турнира, а на петнаест је био уредник билтена. Поред осталог, учествовао је у организацији Купа европских шампиона 1999. у Бугојну, и 2000. у Неуму и уређивао билтен такмичења.
Као истакнути шаховски радник-педагог, 1966. је основао шаховску школу „Босна", далеко познату на просторима бивше Југославије, и више година њоме руководио и држао предавања. Имао је урођени смисао за откривање талената.
Наступао је више пута на сениорским првенствима БиХ и четири пута био сениорски првак клуба (1961-1964), једном Сарајева (1965).
Присуствовао је бројним значајним такмичењима, шаховским олимпијадама у Скопљу 1972. и на Малти 1980. године, те на мечу за првенство свијета Карпов – Каспаров 1985. у Москви.
Гаћина је у разним шаховским и спортским форумима обављао бројне одговорне функције. Био је предсједник Омладинског спортског друштва „Искра" (1966-1967). Од 1983. до 1990. био је познавалац и тумач Правила шаховске игре ФИДЕ. Судио је више такмичења (мада му је организација била у првом плану), међу којима Олимпијско првенство свијета 1975. године на Тјентишту (као замјеник главног судије Драгутина Ђаје), више сарајевских турнира и првенстава БиХ, те финале купа СФРЈ у Пули 1983. године (главни судија).
Гаћина је био и дугогодишњи новинар (од 1962) и био је (стални или повремени) дописник или сарадник многих листова и часописа („Наши дани" Сарајево, „Спорт" Београд, „Спортске новости" Загреб, „Ослобођење" и „Вечерње новости" Сарајево, „Политика" Београд, „Шаховски гласник" Загреб, и многи други...).
Поред шаха, много је волио и музику, па се показао и у компоновању. Компоновао је шест народних мелодија, које су снимљене на плочу. Најпознатија је „Ој лијепа Херцеговко".
Гаћина је уживао велики углед и као публициста. Написао је и објавио велики број приручника, брошура, монографија, афоризама из области шаха, као и збирке поезије.
Био је цијењен и омиљен у шаховским и спортским круговима, а и шире. Важио је као човјек ријечи, човјек од ријечи, човјек од акције.[1] Познавао је и говорио руски и њемачки језик.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Шаховско образовање (прво уздање 1975, друго 1987. године)
- Босна шампион Југославије (брошура штампана 1984. године)
- 25 година шаховског клуба „Босна", Сарајево (монографија штампана 1985. године)
- 40 година шаховског клуба „Босна", Сарајево (монографија штампана 2001. године)
- афоризми
- Боснине пјесме
Награде
[уреди | уреди извор]- Добитник је више спортских и друштвемих признања:
- Повеља и златна значка ШСЈ 1971. године;
- Орден рада са сребрним вијенцем 1971. године;
- Орден заслуга за народ са сребрном звијездом 1979. године;
- Повеља Јосип Броз Тито 1980. године;
- Мајска награда Сарајева 1984. године;
- Златна значка СОФК БиХ 1985. године;
- Златна значка СОФК Сарајева 1985. године;
- Двадесетпетомајска награда СР БиХ 1987. године;
- Повеља УСД „Босна" 1997. (поводом 50-годишњице друштва);
- Награда за животно дјело 2004. године;
- Шестоаприлска награда града Сарајева 2006. године.[2]
Стан Милорада Гаћине, у Улици Алеја липа 54 украшавале су бројне похвале, дипломе, повеље, плакете, значке, медаље, пехари, књиге, сувенири... „Прави мали шаховски музеј", рече једном његова супруга Душанка.[3]
