Леринци
| Леринци мађ. Lőrinci | |
|---|---|
 Поглед из ваздуха | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Северна мађарска регија |
| Жупанија | Хевеш |
| Срез | Хатван |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 5.557[1] |
| — густина | 170 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 26′ С; 19° 25′ И / 47.44° С; 19.41° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 33,29 km2 |
  Леринци Леринци на карти Мађарске | |
| Поштански број | 3021 |
| Позивни број | (+36) 37 |
| Веб-сајт | |
| http://www.lorinci.hu/ | |
Леринци (мађ. Lőrinci) град је у Мађарској. Леринци је један од градова у оквиру жупаније Хевеш.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Леринци се налазе на реци Зађви, на споју Матре и Алфолда, северно од града Хатвана, у северозападном углу Велике мађарске низије. Северни део града се зове Селип. Ђерђ Кепеш, мађарски сликар, је овде рођен 1906. године.
Са површином од 2.353 хектара, најмањи је град у округу са административним подручјем, а пет великих општина округа се без изузетка налази на већој површини.[2] Селип, који се налази у северном делу, једно је од најважнијих насеља у граду.
Насеља која се директно граниче су: Зађвасанто са севера, Петефибанија са североистока, Ечед са истока, Хатван са југа, Херед са југозапада, Нађкекењеш са запада и Хехалом са северозапада.
Историја
[уреди | уреди извор]Место је било насељено још у бронзаном добу, а овде је преовладавала култура Хатвани. У граду су пронађени и артефакти из периода Авара, периода миграција и Арпадово доба.
Први помен насеља датира из 1267. године у облику потврђеног извора (ecclesia de Laurencio). Селип је такође настао као независно село у овом периоду. У 14.и 15. веку васници насеља су се мењали. У турске руке пао је 1544. године, а са становишта пореза припадао је хатванским санџацима.
Становништво
[уреди | уреди извор]Године 2001. 97% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 3% Роми.[3]
Током пописа 2011, 83,3% становника се изјаснило као Мађари, 2,2% као Цигани, 0,3% као Немци и 0,2% као Румуни (16,7% се није изјаснило, због двојног идентитета, укупан број већи може бити на 100 %).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 47,8%, реформисани 3,2%, лутерани 0,4%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 17,5% (29,3% се није изјаснило).[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ [1]
- ^ „A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora”. Архивирано из оригинала 2010-01-18. г. Приступљено 2009-07-26.
- ^ Lőrinci Helységnévtár
