Лев Шестов
| Лав Шестов | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Лав Исакович Шестов |
| Датум рођења | 2. фебруар 1866. |
| Место рођења | Кијев, Руска Империја |
| Датум смрти | 19. новембар 1938. (52 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
| Филозофски рад | |
| Епоха | Филозофија XIX века |
| Регија | Руска филозофија Западна филозофија |
| Школа филозофије | Хришћански егзистенцијализам |
| Утицао на | Д. Х. Лоренс Николај Бердјајев Емил Сиоран Сергеј Булгаков Албер Ками Чеслав Милош Жил Делез Мартин Хајдегер Едмунд Хусерл |
Лев Исаакович Шестов (рус. Лев Исаа́кович Шесто́в ; 2. фебруар 1866 – 19. новембар 1938, рођен као Јехуда Лејб Шварцман (рус. Иегуда Лейб Шварцман) био је руски егзистенцијалиста и религиозни филозоф. Најпознатији је по својој критици и филозофског рационализма и сцијентизма. Његов рад је заговарао покрет изван разума и метафизике, тврдећи да они нису у стању да коначно утврде истину о крајњим проблемима, укључујући природу Бога или постојања.[1] Савремени научници повезују његов рад са ознаком " антифилозофије".[2][3]
Шестов је опширно писао о филозофима као што су Ниче и Кјеркегор, као и о руским писцима као што су Достојевски, Толстој и Чехов.[1] Његове објављене књиге укључују Апотеоза неоснованости (1905) и његов магнум опус Атина и Јерусалим (1930-37). Након што је емигрирао у Француску 1921. године, спријатељио се и утицао на мислиоце као што су Едмунд Хусерл, Бенџамин Фондан, Рејчел Беспалоф,[4] и Жорж Батај. У Паризу је живео до своје смрти 1938. године.
Он је рођен као Лев Исаакович Шварцман у Кијеву у јеврејској породици. Био је рођак Николаса Прицкера, адвоката који је емигрирао у Чикаго и постао патријарх породице Прицкер која је истакнута у бизнису и политици.[5] Образовао се у разним местима, услед сукоба са властима. Наставио је да студира право и математику на Московском државном универзитету, али му је после сукоба са инспектором за студенте речено да се врати у Кијев, где је завршио студије.
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]Најважнији Шестовљеви радови, у њиховим преводима на енглески језик и са датумом објављивања:
- The Good in the Teaching of Tolstoy and Nietzsche, 1899
- The Philosophy of Tragedy, Dostoevsky and Nietzsche, 1903
- All Things are Possible (Apotheosis of Groundlessness), 1905
- Potestas Clavium, 1919
- In Job's Balances, 1923–29
- Kierkegaard and the Existential Philosophy, 1933–34
- Athens and Jerusalem, 1930–37
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Sugarman, David (11. 6. 2012). „A Philosopher of Small Things”. Tablet. Приступљено 30. 1. 2022.
- ^ Weingrad, Michael (2002). „New Encounters with Shestov”. The Journal of Jewish Thought and Philosophy. 11 (1): 49—62. doi:10.1080/1053699022000037913.
- ^ Mullarky, John. „Reviews: Boris Groys, Introduction to Antiphilosophy”. Notre Dame Philosophical Review. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ Christopher E. G. Benfey; Karen Remmler (2006). Artists, Intellectuals, and World War II: The Pontigny Encounters at Mount Holyoke College, 1942-1944. Univ of Massachusetts Press. стр. 260—. ISBN 1-55849-531-2.
- ^ Баранова-Шестова, Н. Л. (1983). Жизнь Льва Шестова (на језику: руски). Рипол Классик. ISBN 978-5-458-24845-7.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
