Пређи на садржај

Канада на Зимским олимпијским играма 1948.

С Википедије, слободне енциклопедије
Канада
на олимпијским играма
МОК кодCAN
НОКОлимпијски комитет Канаде
COC-спољашња веза
Зимске олимпијске игре 1948. (Сент Мориц)
Такмичара28 (24 м. + 4 ж.) у 7 спорт.
Носилац
заставе
Хуберт Брукс
Медаље
поз.: 6
Злато Сребро Бронза Укупно
2 0 1 3
Учешће на играма (преглед)
Летње игре
1896 • 1900 • 1904 • 1908 • 1912 • 1920 • 1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1996 • 2000 • 2004 • 2008 • 2012 • 2016  • 2020
Зимске игре
1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976  • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2014 • 2018

Канада је учествовала на петим по реду Зимским олимпијским играма одржаним 1948. године у Санкт Морицу, Швајцарска. То су биле пете Зимске олимпијске игре на којима су учествовали канадски спортисти. Канада је учествовала у 16 спортских дисциплина од укупно 7 спортова у којима су учествовали: „Алпско скијање, хокеј на леду, уметничко клизање, крос контри, нордијска комбинација, скијашки скокови и брзинско клизање. Освојене су три медаље, две златне у хокеју на леду и уметничком клизању појединачно жене. Трећа медаља, бронзана, је освојена такође у уметничком клизању али у конкуренцији парова.[1]

По први пут у историји Олимпијских игара, један спортиста из Северне Америке је освојио златну медаљу, то је успело, тада деветаестогодишњој, Барбари Ен Скот из Отаве. Она је претходне године такође постала и светска првакиња. Барбара Скот је ову своју златну медаљу освојила веома убедљиво, сакупљајући поене у оба наступа, обевезни састав и слободно.

Отава РЦАФ флајерси су представљали Канаду на хокејашком турниру. РЦАФ је скраћеница за Ројал Кенедиен еар форс (Royal Canadian Air Force). Екипа је имала играче из неколико тимова а у селекторском тиму су били Џорџ Бучер, бивши играч Отава сенаторса, и његов син Френк Бучер, који је био активни водник у канадским ваздушним снагама.

Екипа је отпутовала раније у Европу, где је играла егзибиционе утакмице. Од укупно 42 одигране утакмице победили су 31, изгубили пет и одиграли шест нерешених мечева. На олимпијском турниру Канада је потврдила своју репутацију и редом победила Италију (21:1), Пољску (15:0), Аустрију (12:0), Сједињене Државе (12:3), Велику Британију (3:0) и Шведску (3:1) и одиграла је нерешено 0:0 са репрезентацијом Чехословачке. Да би освојили злато Канади је у последњој утакмици против Швајцарске била потребна победа од два гола разлике. Канада је победила са 3:0. По тадашњим правилима екипа која је имала већи просек односа примљених и постигнутих голова је био у бољој позицији. Тако да су репрезентације Канаде и Чехословачке имале по седам победа и једну нерешену утакмицу али је Канада имала бољи просек, Канада 69:5 (13,8) а Чехословачка 80:28 (4,3) и тиме је Канади додељено злато Чехословачкој сребро а Швајцарској бронза.[2]

Освојене медаље на ЗОИ

[уреди | уреди извор]
Освојене медаље канадских спортиста на ЗОИ 1948.
Спортиста Спорт Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
Хокеј на леду[3] Хокеј на леду, мушки 1 0 0 1
Барбара Ен Скот Уметничко клизање — појединачно, жене 1 0 0 1
Уметничко клизање[4] Уметничко клизање — парови 0 0 1 1
Укупно 2 2 0 1 3

Алпско скијање

[уреди | уреди извор]
Мушки
Скијаш Дисциплина Спуст Слалом Укупно
Време Позиција Време Позиција Време Позиција
Бил Ервин Спуст 3:41.3 60
Берт Ервин 3:39.1 56
Хектор Сатерленд 3:14.1 28
Харви Клифорд 3:14.1 28
Бил Ервин Слалом 1:40.4 51 1:21.2 45 3:01.6 50
Берт Ервин 1:29.4 39 1:16.6 35 2:46.0 37
Хектор Сатерленд 1:19.2 27 1:12.0 28 2:31.2 28
Харви Клифорд 1:13.5 19 1:10.2 24 2:23.7 19
Мушки збирно

Дисциплина спуста се одржавала заједно са главним такмичењем у спусту и резултати из тог такмичења су се 5рачунали у обе дисциплине, док се слалом одржавао одвојено тако да се резултат у слалому рачунао само у алпској комбинацији.

Скијаш Слалом Укупно (спуст + слалом)
Време 1 Време 2 Позиција Укупно поена Пласман
Берт Ервин 2:02.5 (+0:05) 1:18.9 61 53.51 49
Бил Ервин 1:32.9 1:12.7 33 39.25 36
Харви Клифорд 1:26.8 1:10.2 23 20.34 21
Хектор Сатерленд 1:22.8 1:17.3 25 21.72 23
Жене
Скијаш Дисциплина Спуст Слалом Укупно
Време Позиција Време Позиција Време Позиција
Рона Вуртл Спуст 3:26.1 37

Скијашко трчање

[уреди | уреди извор]
Мушки
Дисциплина Скијаш Трка
Време Позиција
18 km Бил Ервин 1'44:43 81
Том Дени 1'35:41 73
50 km Том Дени Није завршио трку

Уметничко клизање

[уреди | уреди извор]
Мушки
Клизач ЦФ ФС Позиција Поена Пласман
Валас Дистелмејер 13 9 156,322 110 12.
Жене
Клизач ЦФ ФС Позиција Поена Пласман
Сузан Моров 9 15 143,655 117 14.
Мерилин Рут Тејк 12 13 143,722 110,5 12.
Барбара Ен Скот 1 1 163,077 11 1.
Парови
Клизачи Поена Скор Пласман
Сузан Моров
Валас Дистелмејер
11.000 31 3.

Хокеј на леду

[уреди | уреди извор]

На турниру је учествовало девет репрезентација и играло се по принципу свако са сваким:

Ут По Из Не ГД ГП Бодова
 CAN 8 7 0 1 69 5 15
 TCH 8 7 0 1 80 18 15
 SUI 8 6 2 0 67 21 12
 SWE 8 4 4 0 55 28 8
 Great Britain 8 3 5 0 39 47 6
 POL 8 2 6 0 29 97 4
 AUT 8 1 7 0 33 77 2
 ITA 8 0 8 0 24 156 0
 USA * 8 5 3 0 86 33 10

* резултати репрезентације Сједињених Држава се нису рачунали, због проблема у њиховом савезу и појављивања две америчке репрезентације на турниру.[5][6] Главни проблем је био питање аматеризма.[7] Само је осам тимова ушло у конкуренцију за медаље..

  • Канада 3-1  SWE
  • Канада 3-0  Great Britain
  • Канада 15-0  POL
  • Канада 21-1  ITA
  • Канада 12-3  USA
  • Канада 0-0  TCH
  • Канада 12-0  AUT
  • Канада 3-0  SUI

Голгетер првенства

[уреди | уреди извор]
Држава и играч Ут Гол Асист Поена
Канада Валтер Халдер 8 21 8 29

Нордијска комбинација

[уреди | уреди извор]

Дисциплине:

  • 18 km скијашко трчање
  • скијашки скокови

Скијашко трчање на 18 km и скијашки скокови су били спојени у једну дисциплину, Нордијску комбинацију. Неки скијаши су се пријавили у скијашком трчању појединачно и Нордијској комбинацији, надајући да ће освојити више медаља, међутим број такмичара из једне државе је био ограничен тако да се многи нису могли пријавити. Резултати скијашких скокова су се рачунали само у дисциплини Нордијске комбинације док се скијање рачунало у обе дисциплине.

Такмичар Дисциплина Скијашко трчање Скијашки скокови Резултат
Време Поена Позиција Дистанца 1 Дистанца 2 Укупно поена Позиција Поена Позиција
Бил Ервин Појединачно 99.00 39 51.0 51.0 51.5 181.0 30 280.00 37

Скијашки скокови

[уреди | уреди извор]
Скакач Дисциплина Скок 1 Скок 2 Укупно поена Пласман
Бил Ервин Нормална скакаоница 56.0 54.0 175.1 39
Лорен Берние 58.0 54.5 (пао) 129.3 46
Том Мобратен 59.0 (пао) 58.0 135.9 44

Брзо клизање

[уреди | уреди извор]
Мушки
Дисциплина Клизач Трка
Време Пласман
500 m Крег Меккеј Није завршио трку
Аб Харди 45.5 19
Гордон Одли 45.3 17
Френк Стак 43.6 6
1.500 m Гордон Одли 2:30.0 32
Аб Харди 2:28.5 29
Френк Стак 2:25.7 27
5.000 m Крег Меккеј 8:47.2 14
10.000 m Крег Меккеј 20:15.5 13

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Спортске референце Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2008), Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ TSN Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011), Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ *Хокејаши: Хуберт Брукс, Мјури Дови, Бернард Данстер, Р. А. Форбс, Жан Гравел, Патрик Гузо, Валтер Халдер, Томас Хиберд, Анри Андре Лепјер, Џон Лекомпт, Рос Кинг, Ервинг Тејлор, Ј. Лишниц, Алберт Ренод, Реџиналд Шретер и Џорџ Мара
  4. ^ *Клизачи: Сузан Моров и Валас Дистелмејер
  5. ^ „1948-Winter Olympics V (St. Moritz, Switzerland)”. CTV global media. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 28. 5. 2009. 
  6. ^ „Storms over St. Moritz”. Time Magazine. Time Inc. 9. 2. 1948. Архивирано из оригинала 02. 03. 2012. г. Приступљено 26. 5. 2009. 
  7. ^ Findling & Pelle 2004, стр. 316

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]