Пређи на садржај

Камник

Координате: 46° 13′ 34″ С; 14° 36′ 39″ И / 46.226078° С; 14.610833° И / 46.226078; 14.610833
С Википедије, слободне енциклопедије
Камник
Стари део Камника
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словенија
Становништво
Становништво
 — 13.644 (2.011 године)
 — густина1.500 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 13′ 34″ С; 14° 36′ 39″ И / 46.226078° С; 14.610833° И / 46.226078; 14.610833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина380 m
Површина9,1 km2
Камник на карти Словеније
Камник
Камник
Камник на карти Словеније
Остали подаци
ГрадоначелникАлојз Мухич
Веб-сајт
kamnik.si

Камник (словен. Kamnik) је град и управно средиште истоимене општине Камник, која припада Средишњесловеначкој регији у Републици Словенији.

По последњем попису из 2002. године насеље Камник имало је 12.197 становника.

Камник је познато излетиште, надомак Љубљане, такође је најчешћа полазна тачка на врхове Камнишко-савињских Алпи, као и камповање и остале врсте туризма.

Природни услови

[уреди | уреди извор]

Рељеф: Камник налази се у средишњем делу државе, североисточно од Љубљане. Град се налази у јужним делу општине, на реци Камнишкој Бистрици. Северно од града пружају се Камнишки Алпи.

Клима: У граду влада умерено континентална клима.

Воде: Кроз град протиче Камнишка Бистрица, притока Саве. Њена једина већа притока на подручју општине је речица Невљица, која се управо у граду улива у Камнишку Бистрицу.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Први помен насеља под данашњим именом везује се за годину 1062. Већ 1220. године Камин добија права града.

У 14. веку град је накратко био главно место Крањске, а до 17. века друго по важности, после Љубљане.

Помињу се 1447. године "оба Камника". У њима су насељеници Срби којима 22. новембра пише угарски краљ Владислав.[1]

Нови препород града десио се у другој половини 19. века, када се у Камнику почела развијати индустрија и када је до њега дошла железница.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Град Камник данас има преко 13.500 становника. Последњих година број становника у граду расте по значајној стопи од преко 1% годишње, што је последица близине Љубљане.

Огромну већину становништва чине етнички Словенци, а преовлађујућа вероисповест је римокатоличанство.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Дело", Београд 1911. године

Збирка слика

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]