Пређи на садржај

Ивањица

Координате: 43° 34′ 29″ С; 20° 13′ 31″ И / 43.574833° С; 20.225333° И / 43.574833; 20.225333
С Википедије, слободне енциклопедије
Ивањица
Ивањица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаИвањица
Становништво
 — 2022.11.240[1]
Географске карактеристике
Координате43° 34′ 29″ С; 20° 13′ 31″ И / 43.574833° С; 20.225333° И / 43.574833; 20.225333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ивањица на карти Србије
Ивањица
Ивањица
Ивањица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32250
Позивни број032
Регистарска ознакаIC

Ивањица је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Моравичком управном округу. Према попису из 2022. било је 11.240 становника.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]

Ивањица је место у западној Србији. Налази се у котлини у подножју обронака Голије и Јавора, на обали реке Моравице, на 468 мнв.[3]

Општина Ивањица се налази између 43° 34' 29'', северне географске ширине и 20° 13' 39'', источне географске дужине. Налази се у регији Западне Србије припада Моравичком округу заједно са општинама: Лучани, Горњи Милановац и Чачак. Простире се на површини од 1.090 km² чиме спада у једне од највећих општина у Србији. На истоку се граничи са општинама Рашког округа: Краљево, Општина Рашка и Нови Пазар; на западу са општинама Златиборског округа: Ариље, Нова Варош и Сјеница; и на северу са општином Лучани. Општина Ивањица се састоји од 48 сеоских насеља и једног градског насеља које представља општински центар.

Што се тиче саобраћајног положаја недостатак општине Ивањица је тај што је удаљена од важних саобраћајних праваца у нашој земљи, при чему се мисли на значајне путне правце коридора VII и коридора X. Од Београда ка Ивањици водe два магистрална пута. Један из Чачка а други из Ужица преко Пожеге. Са Чачком је повезана и преко Гуче, а са Краљевом преко Каоне и Студенице. Преко Сјенице и Новог Пазара излази на Ибарску магистралу, а од Сјенице преко Нове Вароши је повезана са Пријепољем и даље са Црном Гором и Јадраном. Ивањица је од Београд удаљена 224 km, а од Нови Пазар је удаљена 120 km. Удаљеност од Чачак је 80 km, а од Пожега 40 km.

Историја

[уреди | уреди извор]
Регрутовање добровољаца за ослобилачке ратове против Османлија, 1875.
Ивањица 1941. године

Још пре настанка града, Ивањицу и околину насељавали су Римљани, о чему сведоче остаци њихове културе. Очувана су њихова гробља, а у селу Куманица још увек постоји стари римски мост. У близини је пронађен споменик у коме се скраћеницом помиње насеље Цел...[4]

У турско доба, територија Ивањице припадала је Сјеничкој нахији. Ту се некада налазила путна станица - хан, на путу из Сјенице и Нове Вароши за Пожегу и Чачак. Терен око хана био је сав у њивама, по чему је Ивањица и добила име.[3]

Први помен Ивањице из 1505. године, записан је у књизи задужења у Дубровачком архиву.[5]

Указом кнеза Милоша из 1833. године Ивањички крај је припојен Србији.[5] Наложио је тадашњем капетану среза Сими Јаковићу да се на месту где се налазило село Прилике подигне насеље. И сам је на овом терену имао имање, па је почео да га продаје дошљацима из Сјенице и Нове Вароши.[3] Следеће године започела је изградња града.[5] Капетан је ту подигао среску канцеларију, па по њему један део Ивањице и данас носи назив Јаковића поље.[3]

Године 1836, подигнута је црква у Ивањици, а са њом је и насеље почело да се шири и развија. Међутим, дест година касније 1846. избио је пожар, при чему су изгореле скоро све куће, тако да је Ивањица морала поново да се обнавља. Постоје подаци да је том приликом чак и руски цар дао помоћ за Ивањицу, у износу од 100 дуката.[3]

Место је знатно напредовало после Првог светског рата.[6]

Инфраструктура

[уреди | уреди извор]

У њој се налази и једна од најстаријих хидроелектрана у Србији изграђена 1911. години. Дрвена брана, већ истрошена[7], страдала је у поплави фебруара 1936, до септембра је подигнута бетонска.[8] Болница је освећена 1. маја 1938.[9] У овој варошици је основан и најстарији фудбалски клуб Јавор. Ово мало место је данас једно перспективно туристичко место,[10][11] већ годинама важи за ваздушну бању, а планина Голија на чијим се обронцима налази Ивањица проглашена је за резерват биосфере. Кроз Ивањицу пролази државни пут М21-1, а предвиђена је изградња савременог ауто-пута (Ауто-пут Пожега-Бољаре) упоредо са постојећим путем.

Земаљска сателитска станица Ивањица

Дана 7. јуна 1974. у Ивањици је пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у тадашњој Југославији, која је омогућила комуникационе везе са целим светом.[12]

Носиоци културног развоја у општини Ивањица су бројне институције и организације, од којих водећу улогу имају Дом културе „Ивањица“ и Библиотека „Светислав Вуловић“ са богатом традицијом од преко 140 година. Основана је 1868. године као Ивањичко читалиште. Дом културе „Ивањица“ основан је 1984. године. Пре његовог оснивања, културну делатност општине обављали су Народна библиотека и Народни универзитет у оквиру којих се налазио и сада „стари биоскоп“. Капацитети Дома културе „Ивањица“ састоје се од просторија Народне библиотеке и читаонице, галерија, 2 сале (мала, плава,150 седишта, велика 550 седишта, користи се и као биоскопска дворана), неколико учионица и осталих пратећих просторија. Укупан користан простор ове установе је 4000 m². Овде се налазе библиотека „Светислав Вуловић“, просторије „Ивањичког радија“, Канцеларије за младе општине Ивањица, Спортског савеза општине и КудеС - организатора фестивала Нушићијада.

Ивањица је домаћин неколико културно-уметничких манифестација од којих је највећа Нушићијада која се одржава крајем августа сваке године. Нушићијада је фестивал који се одржавао у Ивањици од 1968. до 1972. године у организацији ивањичког Дома културе. Био је то фестивал филмске комедије, трајао је 6 дана, одржавао се у првој недељи септембра и привлачио културни свет тадашње Југославије. Памти се, како по културним садржајима, тако по доброј атмосфери, кафани и шали, јер је то био „празник хумора и весеља”. Носи име по великом комедиографу, Браниславу Нушићу, чија је госпођа министарка своме зету, Чеди, претила изгнанством и реченицом „Виђен си за Ивањицу!”. Крај света из времена Нушићевих комада постаће неколико година центар културних збивања старе Југославије, да би онда неколико деценија чекао повратак свог фестивала у новом руху и старом сјају.

Обновљена Нушићијада се поново одржава од 2010. године коју тада посећује око 10000 посетилаца, 2011. око 30000, 2012. између 35000 и 40000 посетилаца.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Одмах по припајању Ивањице и Моравичког краја Србији, 1834. године отворена је школа у овом месту. Претходне године отворена је школа у Миланџи, прва у овом крају. У Ивањици раде две основне школе од укупно девет у општини. У граду се такође налазе и Гимназија и средња Техничка школа, а од скоро раде и неки истурени смерови приватних факултета као што је Туристичко-угоститељски факултет универзитета Сингидунум.

Ивањица такође има предшколску установу "Бајка" у оквиру које раде четири вртића:[13]

  • Ђурђевак (отворен 1978. године)
  • Звончица (отворен 1985. године)
  • Пахуљица (отворен 2013. године на Буковици)

Радови на четвртом вртићу Бамби започети су 2018. године, а објекат се налази у дворишту основне школе "Кирило Савић" у Црњеву.[14] Пуштен је у рад у мају 2021.[15]

На територији општине Ивањица раде три локална електронска медија и један кабловски оператер, који својим програмима обогаћују информисаност грађана. Поред њих, грађани општине имају пријем сигнала националних телевизијских и радио станица, међутим у сеоским срединама покривеност телевизијским сигналом је прилично лоша. Градско језгро има задовољавајући пријем слике и радио сигнала, захваљујући и општини која је на неколико кота поставила ТВ репетиторе за пријем телевизијске слике.

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Знамените личности рођене у Ивањици:

Демографија

[уреди | уреди извор]
Засад купина, Свештица

У насељу Ивањица живи 9.256 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,47 код мушкараца и 45,06 код жена).[16] У насељу има 4.271 домаћинствo, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.[17]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[18]
Година Становника
1948. 1.532
1953. 1.829
1961. 2.082
1971. 5.507
1981. 8.765
1991. 11.093 11.012
2002. 12.350 12.567
2011. 11.715
2022. 11.240
Етнички састав према попису из 2002.‍[19]
Срби
  
12.226 98,99%
Роми
  
24 0,19%
Црногорци
  
23 0,18%
Југословени
  
17 0,13%
Македонци
  
8 0,06%
Горанци
  
7 0,05%
Хрвати
  
5 0,04%
Муслимани
  
3 0,02%
Украјинци
  
1 0,00%
Словенци
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
Мађари
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
непознато
  
17 0,13%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Водопад на реци Моравици је визуелни симбол Ивањице. Саграђен давне 1909. године за потребе пуштања у рад пете хидроцентрале у Краљевини Србији. И дан данас ради и производи струју.

Такође једна од знаменитости Ивањице је чувени стари мост, подигнут на прелазу 19. у 20. век. Елегантни лук високо надвисује Моравицу, а како легенда каже, за изградњу моста, поред камена, утрошено је и 30.000 јаја.

На уласку у стару чаршију, односно строги центар, налази се мали парк са спомеником партизанима (рад Ђорђа Андрејевића Куна), а са друге стране Чича Дражина колиба или брвнара посвећена ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и његов споменик.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис 2022, Књига 1 – Национална припадност (подаци по општинама и градовима)” (PDF). Републички завод за статистику. 28. 4. 2023. Приступљено 28. 4. 2023. 
  2. ^ „Попис 2011, Књига 1 – Национална припадност (подаци по општинама и градовима)” (PDF). Републички завод за статистику. 29. 11. 2012. Приступљено 28. 4. 2023. 
  3. ^ а б в г д Србија знаменитости и лепоте, група аутора, Књижевни преглед, Београд 1965
  4. ^ "Политика", 22. дец. 1935
  5. ^ а б в „Ивањица интернет портал: Историјски подаци”. Архивирано из оригинала 18. 06. 2013. г. Приступљено 1. 2. 2013. 
  6. ^ „Политика”, 7. јул 1936
  7. ^ "Политика", 18. окт. 1935
  8. ^ "Време", 20. септ. 1936
  9. ^ "Политика" 3. мај 1938
  10. ^ Ивањица: Родно место сеоског туризма (Б92, 21. јануар 2013)
  11. ^ Ивањица: Здравље уз „Небеске сузе“ („Вечерње новости“, 18. октобар 2013)
  12. ^ Четрдесет година ивањичке сателитске станице
  13. ^ „Историјат”. Предшколска установа Бајка. Приступљено 29. 4. 2023. 
  14. ^ „Postavljanje kamena temeljca za novi vrtić Ivanjica”. YouTube. 17. септембар 2018. Приступљено 3. јул 2020. 
  15. ^ „Otvoren četvrti vrtić u Ivanjici – “Bambi“ primio prve mališane (VIDEO)”. Info LIGA. 24. 5. 2021. Приступљено 29. 4. 2023. 
  16. ^ а б „Попис 2022, Књига 2 – Старост и пол (стр. 302–303)” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 25. 5. 2023. 
  17. ^ „Попис 2022, Књига 3 – Домаћинства према броју чланова (стр. 91)” (PDF). Републички завод за статистику. 7. 7. 2023. Приступљено 25. 5. 2023. 
  18. ^ „Попис 2011, Књига 20 – Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011. године” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 4. 2014. Приступљено 28. 4. 2023. 
  19. ^ „Попис 2002, Књига 1 – Национална или етничка припадност (стр. 122–123)” (PDF). Републички завод за статистику. 31. 12. 2002. Приступљено 9. 7. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]