Пређи на садржај

Иван Вуковић (позоришни редитељ)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Вуковић
Лични подаци
Датум рођења(1983-00-00)1983.(40/41 год.)
Место рођењаСФРЈ
Уметнички рад
Најважнија дела
Севиљски берберин

Иван Вуковић (1983) српски је позоришни редитељ и универзитетски предавач.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности.

Изабран је за доцента на ФУ 2014. где на Департману за музичку уметност предаје на предмету „соло певање, глума и оперски студио“.[1]

Био је директор Народног позоришта у Нишу али је убрзо смењен након контроверзе око времена дипломирања.[2]

Театрографија

[уреди | уреди извор]
  • Тина Феј: Лоше девојке, Позориште Дадов Београд (2008)[3]
  • Малгорзата Мроцковска: Јустина, сестра моја, Народно позориште “Тоша Јовановић” Зрењанин (2008)[3]
  • Џон Озборн: Осврни се у гневу, Народно позориште “Бора Станковић” Врање (2010)[3]
  • Тери Џонсон: Хистерија, Југословенско драмско позориште Београд (2010)[3]
  • Радослав Павловић: Девојке, Народно позористе у Нишу (2011)[3]
  • Стивен Гринблат: Шекспир – изгубљено/надјено, Дом Омладине Београд у копродукцији са Харвардским универзитетом (2011)[3]
  • Кристофер Дуранг: Луди од терапије, Сцена Стаменковић Београд (2012)[3]
  • Иво Бресан: Велики маневри у тијесним улицама, Народно позориште у Нишу (2013)[3]
  • Радослав Павловић: Мала, Народно позориште у Нишу (2014)[3]
  • Јелена Мијовић: 12 гневних жена, Народно позориште у Нишу (2014)[3]
  • Иван Велисављевић: Сврати, рече човек, Народно позориште у Ужицу (2015)[3]
  • Оперске представе: Јохан Страус Млађи: Слепи миш, Народно позориште у Нишу (2013)[3]
  • Ђоакино Росини: Севиљски берберин, Народно позориште у Нишу (2013)[3]
  • Слепи миш, 22.05.2013, Ниш, Народно позориште[4]
  • Мала, 11.03.2014, Ниш, Народно позориште[4]
  • Општинско дете, 09.04.2014, Врање, Позориште 'Бора Станковић'[4]
  • 12 гневних жена, 23.12.2014, Ниш, Народно позориште[4]
  • Севиљски берберин, 23.02.2015, Ниш, Народно позориште[4]
  • Сврати, рече човек, 08.04.2015, Ужице, Народно позориште[4]
  • Дуге ноћи и црне заставе, 06.07.2015, Шабац, Шабачко позориште[4]
  • Дете ноћи и црне заставе, 06.07.2015, Ниш, Народно позориште[4]
  • Сирано, 13.05.2016, Београд, Народно позориште[4]
  • Краљ Лир, 24.01.2017, Ужице, Народно позориште[4]
  • Из живота инсеката, 06.12.2017, Београд, Београдско драмско позориште[4]
  • Хроника паланачког гробља, 23.01.2018, Крушевац, Крушевачко позориште[4]
  • Какав куплерај, 05.04.2018, Шабац, Шабачко позориште[4]
  • Ова ће бити иста, 30.06.2021, Београд, Атеље 212[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ kaže, Ološ. „Ivan Vuković od sutra razrešen dužnosti - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-30. 
  2. ^ https://www.juznevesti.com. „Vuković lagao za diplomu”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2021-11-30. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Иван Вуковић, доцент”. Факултет уметности у Нишу (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-30. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-30.