Пређи на садржај

Захумљани

С Википедије, слободне енциклопедије
Захумље околне српске области у 9. веку

Захумљани (грч. Ζαχλοῦμοι) су били становници српске средњовековне области Захумља.[1] Заједно са осталим српским обласним скупинама: Неретљанима, Травуњанима и Дукљанима, настањивали су Поморску земљу, односно приморски део српских земаља, у који су поред Захумља спадале и области: Дукље, Травуније и Неретљанске крајине. Седиште Захумљана био је град Стон, а њихов најпознатији владар био је кнез Михаило Вишевић (прва половина 10. века).[2][3]

Српске области и градови у 9. и 10. веку

У свом знаменитом историографском делу, под насловом О управљању царством, византијски цар и писац Константин VII Порфирогенит (945-959) је Захумљане поменуо на неколико места, а првенствено у поглављу које носи наслов: О Захумљанима и земљи у којој сада обитавају (грч. Περὶ τῶν Ζαχλούμων καὶ ἧς νῦν οἰκοῦσι χώρας), где се дословно каже:[4][5]

Тадашњи опсег српског етничког простора у ширем захвату историјске Далмације на изричит начин потврђује и франачки хроничар Ајнхард, који је у својим Аналима франачког краљевства забележио, под 822. годином,[6] да су Срби народ који држи велики део Далмације (лат. ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).[7]

У време потоњег успона великожупанске Србије у другој половини 12. века, земљом Захумљана је као удеоном облашћу управљао кнез Мирослав, брат српског великог жупана Стефана Немање, а истакнуту илогу у каснијим збивањима на истом простору имали су и Мирослављеви потомци.[8] Земља Захумљана је као удеона област (Хумска земља) у саставу средњовековне Краљевине Србије често помињана у проширеним насловима српских краљева из династије Немањића, под чијом је влашћу остала све до треће деценије 14. века.[9]

Поводом питања о етничкој припадности Захумљана и пореклу рода захумског кнеза Михаила Вишевића у историографији су изношене различите претпоставке.[10] Иако су поједини истрживачи покушали да оспоре српски идентитет Захумљана, такве тезе нису наишле на шире прихватање у науци, те стога и знатан део страних истраживача прихвата Порфирофенитову изричиту идентификацију Захумљана као Срба.[11][12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Moravcsik 1967, стр. 160-163.
  2. ^ Ферјанчић 1959, стр. 59-61.
  3. ^ Мишић 1996.
  4. ^ Ферјанчић 1959, стр. 59.
  5. ^ Moravcsik 1967, стр. 160.
  6. ^ Scholz 1970, стр. 111.
  7. ^ Pertz 1845, стр. 83.
  8. ^ Порчић 2016, стр. 203-220.
  9. ^ Исаиловић 2021, стр. 13-37.
  10. ^ Новаковић 1975, стр. 19-43.
  11. ^ Литаврин 1985, стр. 198.
  12. ^ Гуськова 2014, стр. 13.

Извори и литература

[уреди | уреди извор]
Извори
Литература