Драгиша Пењин
Драгиша Пењин | |
---|---|
Датум рођења | 3. септембар 1925. |
Место рођења | Кленак, Краљевина СХС |
Датум смрти | 11. април 2000.74 год.) ( |
Место смрти | Шабац, СР Југославија |
Драгиша Пењин (Кленак, 3. септембар 1925[1] — Шабац, 11. април 2000) био је српски песник и новинар.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у селу Кленак у близини Шапца. Основну школу и гимназију је завршио у Шапцу. Након завршетка гимназије уписао је студије ветерине у Београду. Током његовог школовања избио је Други светски рат због чега је прекинуо школовање. Током рата Немци су га заробили и учествовао је у Крвавом маршу. Након завршетка рата уписо је Вишу педагошку школу у Београду где је дипломирао 1950. године.[3]
Већи део радног века је провео као новинар „Гласа Подриња“. Био је познат по репортажама, у којима је писао о значајним личностима. Међутим Пењин је више волео да пише о обичним људима, који су по нечему постали препознатљиви у срединама у којима живе.[3][2] Такође је познат и као текстописац.[4] Један од његових најпознатијих хитова јесте песма Кад је деда лумповао.[5]
Током живота је објавио укупно 48 књижевних дела. Најпознатији је по песмама (13 збирки), али је објављивао и приповетке (3 збирке), романе (4), драме (5) и сценарије.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 614.
- ^ а б „DRAGIŠA PENJIN”. riznicasrpska.net. Архивирано из оригинала 17. 01. 2023. г. Приступљено 17. 1. 2023.
- ^ а б „IZ KALENDARA ŠABAČKIH DOGAĐANJA: 86 GODINA OD ROĐENJA DRAGIŠE PENJINA”. Званична презентација града Шапца. 3. 9. 2011. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 14. 02. 2014.
- ^ „Dragiša Penjin”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-12.
- ^ RTS Najlepše narodne pesme - Zvanični kanal (2018-03-04), KAD JE DEDA LUMPOVAO – Ansambl Svilen konac, Приступљено 2024-12-12
- ^ Политикин забавник, број 3235; „За читање и уживање / Драгиша Пењин ОШТРАЧЕВО“ (интернет страница Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2014))