Пређи на садржај

Дона Стрикланд

С Википедије, слободне енциклопедије

Дона Тео Стрикланд (енгл. Donna Theo Strickland, рођена 27. маја 1959)[1][2] је канадска оптичка физичарка и пионирка у области пулсирајућих ласера. Додељена јој је Нобелова награда за физику 2018. године, за откриће „појачања чирпованог пулса“[3]. Она је професор на Универзитету у Вотерлуу.[4]

Лични живот и образовање

[уреди | уреди извор]

Стрикланд је рођена 27. маја 1957. У Гвелфу, у Канади. Мајка јој је била наставница енглеског,[5] а отац инжењер електротехнике. Одлучила је да похађа Мекмастер универзитет зато што је инжењерска физика укључивала ласере и електро-оптику, области које су је посебно занимале.[5] Било је свега три студенткиње на Мекмастеру за време њеног студирања. Дипломирала је 1981. године.[6] Докторирала је 1989. године, под супервизијом Жерара Мороа.[7] Њена докторка теза се тицала уређења које би могло да подигне максимални ниво енергије ласера, да превазиђе ограничења, тако да када максимални интензитет пулса достигао гигавате по центиметру квадратном, пулсеви оштете појачавајући део ласера. Изумевши технику ,,појачања чирпованог пулса“ омогућено је да мали ласери велике снаге буду направљени. Због тога су и добили Нобелову награду за физику 2018. године.[8] Дона је удата за Дагласа Дикара, такође физичара.[6] Имају двоје деце, а њихова ћерка Хана је на дипломским студијама из астрофизике.[9]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Од 1981. до 1991. Стрикланд је била истраживачица у Националном истраживачком савету Канаде, радећи са Полом Коркумом.[10] Након тога се придружила техничком особљу у Напредном технолошком центру за фотонику и електро-оптику на Принстону. Године 1997. постала је асистент професора на Универзитету у Вотерлуу, где је тренутно професор. Она је прва професорка на овом универзитету.[9] Њен тренутни рад се тицао на померању граница ултрабрзе оптичке науке ка новим опсезима таласних дужина попут инфрацрвено и ултраљубичасто, користећи мулти-фреквентне методе, као и Раманова генерација. Такође проучава и улогу високо снажних ласера у микрокристалима људског ока.[4]

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lindinger, Manfred. „Physik-Nobelpreis 2018: Eine Zange aus lauter Licht”. FAZ.NET (на језику: немачки). ISSN 0174-4909. Приступљено 31. 10. 2018. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Physics 2018”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 
  3. ^ Sample, Ian; Davis, Nicola (02. 10. 2018). „Physics Nobel prize won by Arthur Ashkin, Gérard Mourou and Donna Strickland”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 
  4. ^ а б „Donna Strickland | Physics and Astronomy”. Physics and Astronomy (на језику: енглески). 05. 04. 2012. Приступљено 31. 10. 2018. 
  5. ^ а б Booth, Laura (05. 10. 2018). „Scientist caught in a Nobel whirlwind”. TheRecord.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 
  6. ^ а б „Canada’s newest Nobel Prize winner, Donna Strickland, ‘just wanted to do something fun. Приступљено 31. 10. 2018. 
  7. ^ „Rochester breakthrough in laser science earns Nobel Prize”. NewsCenter (на језику: енглески). 02. 10. 2018. Приступљено 31. 10. 2018. 
  8. ^ Murphy, Jessica (02. 10. 2018). „Who is 'laser jock' Nobel winner Donna Strickland?”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 
  9. ^ а б „Nobel Laureate Donna Strickland: Yes, Women Are Joining Physics. But We've Got Work to Do”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 
  10. ^ „Laser lab makes short work of super beam - Newspapers.com”. Newspapers.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]