Пређи на садржај

Дисфорија

С Википедије, слободне енциклопедије
Дисфорија
Латинскиdisphorya
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10F31.1 F64.0
МКБ-9-CM311
DiseasesDB(F64)
MeSHD019263

Дисфорија, дистимија (грч. δύσφορος, од δυσ — тешко, и φέρειν - поднети) блажа је форма депресивног поремећаја који је супротан од еуфорије. Особе које пате од дисфорије ће осетити да ствари нису онакве какве би требало да буду.

Дисфоријом се често у литератури означавају и биполарни поремећаји.[1][2] Међутим, тачно значење речи дисфорија, како се она понекад примењује, чини је прилично нејасно, а њену употребу често и збуњујућом.

Дисфорију обично карактерише; осећај емоционалне и/или менталне нелагодности (екстремни или продуженог осећања туге, очаја, кривице или безнадежности), узнемиреност, малаксалост и депресија, који утичу на нормалан квалитет живота и/или радну активност.

Манифетсације клиничке слике су различите и зависе од узрока који је овај поремећај изазвао. Хронично дисфорично расположење може такође бити фактор у развоју поремећаја исхране, тежег облика депресије, а понекад и разлог злоупотребе дроге и алкохола. Дисфорија која значајно утиче на развој пробелема у односу са другим људима, патњу породице и губитак радне способности, захтева стручни третман.[3]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Животна преваленца за депресивне поремећаје различита је у различитим студијама и земљама. Процењује се да се преваленца креће измедју 4% и 10% за депресивну епизоду, између 2,5% и 5% за дистимију и у општој популацији између 3,1% и 10,1% (6.9%). Преваленца за депресивну епизоду међу адолесцентима (16 до 17 година) у Великој Британији је 2,6%, али ако се укључе и субсиндромске депресије овај проценат значајно расте на 11,4%.[4]

Подаци из истраживања константно указују да је депресија 1,5 до 2 пута чешће код особа женског пола мада је овај податак међу половима прилично уједначен између 18. и 64. године живота. Многи социоекономски фактори значајно утичу на стопу преваленце, ау истраживањима се најчешће помињу: незапосленост, сиромаштво (припадност нижој социоекономској класи), нижа формална едукација и квалификација, лошији услови живота као и живот у урбаним срединама.[5]

Узроци дисфорије нису увек потпуно јасни и очигледни, јер многи социоекономски фактори значајно утичу на стопу преваленце, тако да овај поремећај захтева пажљиву евалуација и дијагнозу од стране обучених здравствених радника за ментално здравље.

Као могући узроци дисфорије наводе се:

  • Комбинација генетичких, хемијских, биолошких, психолошких, социјалних и еколошких фактора вероватно доприноси појави овог поремећаја.
  • Дисфорија је често сигнал да су одређени ментални, емоционални и физички аспекти живота „изабацили неку особу из унутрашње равнотеже“.
  • Хроничне и тешке болести као што су срчане болести или рак такође могу бити праћени дисфоријом.
  • Значајне животне промене и велики животни стресори као што су смрт вољене особе или губитак посла може да изазове појаву дисфорије.
  • Губитак родног или другог облика идентитета или самопоштовања, менструација, циклична промена годишњег доба итд, могу допринети појави дисфорије.

У одређеним околностима који су укључени у појаву дисфорије, појединац има малу или никакву контролу над њима. Док у другим приликама, дисфорија се јавља када је особе у стању да уочи да они заиста имају избор и да он може довести до промена у њиховим животима.

Људи који су дисфорични могу постати преплављени и исцрпљени симптомима овог поремећаја који могу у потпуности зауставити њихово активно учешће у одређеним свакодневним активностима. Дисфоричне особе се могу изоловати од породице и пријатеља, а код неких особа се могу развити и присилне мисли о смрти или самоубиству.

Више значења дисфорије

[уреди | уреди извор]

Родна дисфорија

[уреди | уреди извор]

Родна дисфорија, поремећај родног идентитета, родни несклад или трансродност депресивни је синдром који се јавља код особа које дисфорију доживљавају због незадовољства својим идентитетом (родно/поланим) који им је рођењем додељен[6]. То је психијатријска класификација која описује проблеме повезане са трансекуалношћу и трансвестизмом и најчешће је примењивана дијагноза код транссексуалаца[7].

Особа са родном дисфоријом може патити од анксиозности, несигурности и трајних непријатности изазваних полом у којем је рођена, јер верује да је њен родни идентитет различит од анатомског пола (нпр. мушкарац са родном дисфоријом ће осећати да је женско иако је рођен са мушким телом).[8] Симптоми родне дисфорија обично се почињу у детињству. Нпр. дете може одбијати да носи мушку или женску одећу, или да учествује у мушким или женским играма и активностима. У већем броју случајева, овај облик понашања је нормалан део одрастања, али у случајевима родне дисфорија, овакво понашање наставља се и током детињства све до старијег узраста.

Дисфорију ЛГБТ особе могу доживљавати јако дуго, јер често много година живе у родном идентитету који друштво очекује од њих све док, коначно, њихова „невоља“ не постане неподношљива (изражено депресивна) и они тада пролазе кроз фазу транзиције ка сталном животу у складу са полном улогом која је „удобнија“ за њих. Након што успоставе осећај своје целовитости, ЛГБТ особе су онда боље „оспособљене“ да себи и друштву, пруже пун допринос у свим сферама живота а дисфорија је слабо изражена. Зато многи од оних који живе све време у новом родној улози желе да себе сматрају обичним мушкарцима и женама.[9]

Биполарни поремећај

[уреди | уреди извор]

Биполарни поремећај је озбиљан здравствени поремећај са високом стопом оболелих и високим степеном смртности. Код оболелих често су присутни субсиндромални симптоми, као и јасно изражено смењивање епизоде ​​маније и депресије (абнормално повишено или снижено расположење), различите учесталости и интензитета. Овај поремећај често прати повећани ризик од самоубистава, као и склоност ка злоупотреби алкохола, дроге и других психоактивних супстанци[10]. Поремећ је повезан са значајном редукцијом квалитета живота и економским последицама, како по оболелог тако и по друштво (укупни трошкови повезани са овим поремећајем у САД 1991. године износилили су 45,1 милијарду долара)[11] .

Дисфорична манија

[уреди | уреди извор]

Дисфорична манија описана је у Мерковом приручника као; "исражени депресивни симптоми суперпонирани на маничну психозу." Дисфоричну манију карактерише следећа симптоматологија:

  • плакање
  • поремећај сна
  • присилне мисли и психомоторни немир (ментална и/или физичка узнемиреност)
  • суицидалне идеје (стална опседнустост мислима о самоубиству)
  • заблуде прогона (доживљај прогањања без икаквог разлога)
  • аудитивне (слушне) халуцинације (погрешна интерпретација звучних сигнала)
  • неодлучност и збуњеност (проблеми у доношењау одлука, па исте доноси заједно са другима).

Дисфорична депресија

[уреди | уреди извор]

Дисфорична депресија је облик дисфорије коју многи означавајуе као о мешовити облик депресивног поремећаја који се састоји од "хипоманичних симптоматома или хипертимичних својстава и великих депресивна епизода ретардације" У основи, то значи да се карактеристике хипоманије или хиперактивност дешавају током депресије која пацијента чини успореним или равнодушним. Симптоми укључују:

  • раздражљивост (лако се наљуте)
  • упоран говор супротан успореном размишљању
  • екстремни умор
  • слободно плутајућа анксиозност
  • напади панике
  • упорна несаница (озбиљних потешкоће у спавању)
  • повећање либида
  • изглед сличан глуми са изразима депресивних патњи (мелодраматичне у депресивном осећају).

Предменструална дисфорија

[уреди | уреди извор]

Предменструална дисфорија или предменструални дисфорични поремећај (ПМДП) је тежи облик предменструалног синдрома у жена, повезан са лутеалном фазом менструалног циклуса (после овулације).[12] С обзиром да су симптоми ПМДП блиско повезани са менструалним циклусом - и углавном се јављају само код жена које имају овулацију - наводи на закључак да су полни хормони важан фактор у етиологиоји овог облика дисфорије.[13]

ПМДП према истраживањима, 75% до 85% жена у репродуктивном добу осећа благе до умерене, физичке и емоционалне потешкоће у периоду који претходи менструацији, али свега 3% до 8% жена има озбиљне сметње које се могу сврстати у дијагностичке критеријуме за предменструални дисфорични поремећај. Поједини истраживачи сматрају да су тегобе код 10% до 15% жена толико интензивне да захтевају помоћ лекара.[14] Старост жена у којој се поремећај обично јавља су двадесете до средње тридесете године,[15] а интензитет симптома се смањује са старошћу.[16]

ПМДП се скоро подједнако јавља код жена широм света, иако већина истраживања спроведена код жена у Европи и Сједињеним Америчким Државама, наводи на закључак како симптоми нису културолошки специфични, иако се поједине сметње јављају чешће у појединим културама.[15] Тако на пример, жене из азије Кине и Јапана наводе чешћу појаву соматских сметњи него емоционалних тегоба у предменструалном периоду.[17][18][19]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Велики број истраживања показао је да су у лечењу дисфорије антидепресиви ефикаснији од плацеба, док су бројне мета-анализе доказале већу ефикасност трициклика, ССРИ (флуоксетин, сертралин), МАО, РИМА у лечењу дисфорије.

Лечење дисфорије, у принципу, заснива се на истим поставкама као и лечење акутне депресивне епизоде. Све групе антидепресива које су до сада коришћене у лечењу дисфорије показале су ефикасност (трициклични антидепресиви, ССРИ, АД нове генерације - миртазапин, венлафлаксин, бупропион, моклобемид).

Важни параметри лечење (дужина лечења, дозе, стопа одговора на терапију антидепресивима) упоредиви су са оним код депресивне епизоде (АПА, 2002). Тако је нпр. позитивни одговор код дистимије на ТЦА, ССРИ и моклобемид 2 до 3,75 пута већи у односу на плацебо.[20]

Антидепресиви новије генерације, захваљујући бољој подношљивости (мање изражена нежељена дејстава) и већој безбедности примене имају предност у терапији дисфорије.[21]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Pschyrembel - Klinisches Wörterbuch, 261. Auflage, 2007 Walter de Gruyter, Berlin Berger
  2. ^ Mathias (Hrsg): Psychische Erkrankungen - Klinik und Therapie, Elsevier, 3. Aufl. 2008.
  3. ^ Игор Крнетић, Конгнитивни третман депресивних поремећаја, (2006) Mediicina.com Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2013) Приступљено 19. 3. 2014
  4. ^ Waraich P, Goldner EM, Somers J M, Hsu L (2004). „Prevalence and incidence studies of mood disorders: a systematic review of the literature.”. Can J Psychiatry. 49 (2): 124—38. .
  5. ^ Singleton N, Bumpstead R, O‘Brien M. Psychiatric Morbidity Among Adults Living in Private Households, 2000. London: The Stationery Office; 2001.
  6. ^ Gender identity disorder, Academic Dictionaries and Encyclopedias, en.academic.ru
  7. ^ (језик: енглески) Harry Benjamin International Gender Dysphoria Association, HBIGDA Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Sixth Version, Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Harry Benjamin International Gender Dysphoria Association, 2001-02, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2007)
  8. ^ Jugović, I. (2004). Zadovoljstvo rodnim ulogama. Diplomski rad. Zagreb: Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
  9. ^ The Harry Benjamin Inernational Gender Dysphoria Association’s Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Sixth Version, 2001.
  10. ^ (језик: енглески)
  11. ^ (језик: хрватски) Bipolarni poremećaj mentalno zdravlje.com Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2011)
  12. ^ (језик: хрватски) S. Štrkalj Ivezić, M. Kušan Jukić, A. Tikvica, D. Pavičić Baldani. Dijagnostičke i terapijske smjernice za liječenje predmenstruacijskog disforičnog poremećaja Acta Med Croatica, 64 (2010) Br. 3, pp. 183-190 Acta Med Croatica Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2013)
  13. ^ (језик: енглески) Premenstrual dysphoric disorder (PMDD) is the severe form of PMS. [2]
  14. ^ Limosin F, Ades J (2001). „Psychiatric and physiological aspects of premenstrual syndrome.”. Encephale. 27: 501—8. .
  15. ^ а б Endicott J, Amsterdam J, Eriksson E (1999). „Is premenstrual dysphoric disorder a distinct clinical entity?”. J Womens Health Gend Based Med. 8: 663—79. .
  16. ^ Freeman EV, Rickels K, Schweizer E i sur. Relationships between age and symptom severity among woman seeking medical treatment for premenstrual symptoms. Psychol Med 1995; 25: 309.
  17. ^ Takeda T, Tasaka K, Sakata M i sur (2006). „Prevalence of premenstrual syndrome and premenstrual dysphoric disorder in Japanese women”. Arch Womens Ment Health. 9: 209—12. .
  18. ^ Chang AM, Holroyd E, Chau JPC. Premenstrual syndrome in employed Chinese women in Hong Kong. Health Care Women Int 1995; 16: 551.
  19. ^ (језик: енглески) Halbreich U, Borenstein J, Pearlstein T, Kahn LS. „The prevalence, impairment, impact, and burden of premenstrual dysphoric disorder (PMS/PMDD)”. Psychoneuroendocrinology (3): 1—23. 2003 Aug volume=28.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  20. ^ Lisulov R, Starĉević V, Marjanović A. Distimija: izazov za savremenu psihijatriju. Beogtrad: Galenika;1999.
  21. ^ Holbrook AM, Pereira JA, Labiris R, McDonald H, Douketis JD, Crowther M; et al. (2005). „Systematic overview of warfarin and its drug and food interactions.”. Archives of Internal Medicine. 165: 1095—106. .

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дисфорија&oldid=28907121”