Дисонанца
Дисонанца (lat. dissonantia, фр. и енгл. dissonance, што значи раздор, неслога, несагласје, звучни несклад)[1][2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак непријатности, несклада и немира и траже разрешење, тј. смирење.[3]
Дисонантни интервали су:
- све секунде
- све септиме
- сви умањени интервали
- сви прекомерни интервали
Ухо данашњег човека је до те мере постало имуно на звучне нескладе и оштрине, да некадашње теоретске дисонанце данашњем човеку више нису грубе и непријатне.
Супротно дисонанци је консонанца, која се доживљава као пријатно, смирено и угодно звучање за људско ухо и не тражи разрешење.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Властимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике[непоуздан извор?]
