Дивљи пелин
Дивљи пелин | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | Mangnoliopsida (Eudicota)
|
Ред: | Сложеноцветнице (Asterales)
|
Породица: | Главочике (Asteraceae)
|
Род: | Пелин (Artemisia)
|
Биномно име | |
Artemisia vulgaris |
Дивљи пелин или (црни) пелен (лат. Artemisia vulgaris), је дивља биљка из породице главочика (Asteraceae), космополит умерене зоне.
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Вишегодишња коровска биљка, висока 40–200 cm. Стабло са дрвенастом основом, усправно, густо гранато и чврсто, црвено-смеђе боје. Наизменични, перасти листови с горње стране тамнозелени, голи, одоздо бело памучасто маљави (ова одлика разликује га од осталих пелина). Приземни листови немају дршке док су горњи листови смештени на дугачким дршкама.[1] Цветови немају латице, скупљени су у дугим и густим, смеђежутим метличастим цвастима. Цветови су двополни. Главице јајасте, 3–4 mm дуге, 2–3 mm широке, отпадају у току лета. Број семена је огроман, око 700.000.[1] Цвета у току јула, августа и септембра.
Ареал распрострањености
[уреди | уреди извор]Аутохтоно расте на подручју Европе, Азије и Северне Африке.[1]
Станиште
[уреди | уреди извор]Расте свуда поред путева, на ораницама, ливадама, уз међе и на запуштеним местима, од низина па све до субалпског појаса. Лековита је и ароматична, користи се и као зачин. Алергена је биљка.
Употреба
[уреди | уреди извор]Цветови и листови се користе као додатак јелима. Помажу и код проблема са исхраном, варењем, анксиозности.[1] Коришћење је ограничено због токсичности састојка који се зове тујон.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Artemisia vulgaris
-
Artemisia vulgaris
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- The Plant List Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2019) (2013). Version 1.1. Royal Botanic Gardens–Kew–Missouri Botanical Garden
- Младен Јосифовић, Милоје Р. Сарић, eds. (1970—1992): Флора СР Србије, I-X, Српска Академија наука и уметности, Београд.
- Академик Милоје Р. Сарић, уредник (1989): Лековите биљке СР Србије, САНУ - Београд.
- Trinajstić Ivo (skripta): Sistematika bilja, Šumarski fakultet u Zagrebu
- Ljubiša Grlić (1980): Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb
- Ружица Игић, Драгана Вуков (2000): Практикум из систематике виших биљака, Универзитет у Новом Саду, ПМФ. Нови Сад
- Татић Б., Блечић В., (2002): Систематика и филогенија виших биљака, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
- Проф. др Радиша Јанчић (2010): Речник ботаничких морфолошких појмова, вансеријско издање САНУ.
- T. G. Tutin, ed. (1964—1993): Flora Europaea, Cambridge University Press.