Грчка византокатоличка црква
Део серије о хришћанству |
Хришћанство |
---|
Портал Хришћанство |
Грчка византокатоличка црква (гр. Ελληνόρρυθμη Καθολική Εκκλησία) је посебна источнокатоличка, односно гркокатоличка црква која окупља католике грчко-византијског литургијског обреда на подручју Грчке и Турске. Налази се у пуном јединству са Римокатоличком црквом. У богослужењу користи грчко-византијски литургијски обред и грчки језик. Састоји се од два посебна егзархата, за Грчку и Турску.
Историја
[уреди | уреди извор]Тежње ка унијаћењу православних хришћана у грчким земљама добиле су на замаху након Четвртог крсташког рата и освајања Цариграда (1204), а даљи кораци у истом смеру учињени су на Другом лионском сабору (1274), када је склопљена Лионска унија и потом на Фирентинском сабору (1439), када је склопљена Фирентинска унија. Међутим, ови покушаји унијаћења имали су само делимичан и првиремени успех.[1]
У новијем добу, прва црква за грчке католике који су следили византијски обред саграђена је у селу Малгара у Тракији 1880. године. Пре краја 19. века, изграђена су још две такве цркве, једна у Цариграду, друга у Халкедону.
Године 1907. грчки свештеник Исаиас Пападопулос (1855-1932), који је саградио цркву у Тракији, именован је генералним викаром грчких католика у оквиру апостолске делегације Цариграда, а 1911. године је добио бискупско посвећење и постављен је првог привременог управитеља новоствореног Апостолског егзархата за Европску Турску.[2]
Услед сукоба између Грчке и Турске после Првог светског рата (1914-1918), грчки католици византијског обреда из Мале Азије и Цариграда су највећим делом емигрирали у Грчку, а међу њима и њихов егзарх Георгиос Калаваси, који је прешао у Атину, где је 1932. године постављен за првог Апостолског егзархата за Грчку.
Данас је преостао веома мали број припадника Грчке византокатоличке цркве у Турској, а готово да ни један свештеник није остао. Грчка византокатоличка црква у Грчкој броји око 5.000 припадника.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Острогорски 1969, стр. 431, 444, 496, 521-522.
- ^ Frazee 2006, стр. 255.
- ^ „Religious Freedom in Greece (September2002)”. Greek Helsinki Monitor Minority Rights Group - Greece. Архивирано из оригинала (RTF) 29. 09. 2007. г. Приступљено 15. 9. 2007.
Литература
[уреди | уреди извор]- Линч, Џозеф Х. (1999). Историја средњовековне цркве. Београд: Clio.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Frazee, Charles A. (2006) [1983]. Catholics and Sultans: The Church and the Ottoman Empire 1453-1923. Cambridge: Cambridge University Press.