Гари Купер
| Гари Купер | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||
| Лични подаци | |||||||
| Пуно име | Френк Џејмс Купер | ||||||
| Датум рођења | 7. мај 1901. | ||||||
| Место рођења | Хелена, Монтана, САД | ||||||
| Датум смрти | 13. мај 1961. (60 год.) | ||||||
| Место смрти | Лос Анђелес, САД | ||||||
| Породица | |||||||
| Супружник | Сандра Шо (1933—1961) | ||||||
| Потпис |  | ||||||
| www | |||||||
| Веза до IMDb-а | |||||||
| |||||||
Френк Џејмс Купер (енгл. Frank James Cooper; Хелена, 7. мај 1901 — Лос Анђелес, 13. мај 1961) био је амерички глумац. Каријера му је трајала od 1924. до 1961. године. У том је раздобљу снимио сто филмова. Био је познат по свом тихом, ненаметљивом глумачком стилу који је посебно одговарао вестернима у којима је наступао.
Купер је пет пута био номинован за Оскара за најбољег глумца, а освојио је два (1941, 1952). Године 1961. године му је додељена почасна награда. Године 1999, нашао се на 11. месту списка 25 највећих мушких филмских звезда Америчког филмског института.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Детињство и школовање
[уреди | уреди извор]Купер је рођен као Френк Џејмс Купер у Хелени, Монтана, као син бившег енглеског фармера и каснијег адвоката и судије, Чарлса Хенрија Купера и Алис Купер, рођене у Кенту, у Енглеској.[2] Мајка се надала да ће два сина стећи боље образовање од оног које је било доступно у Монтани, те је средила да двојица дечака од 1910. до 1913. године похађају Данстабл школу у Енглеској. По избијању Првог светског рата, госпођа Купер је вратила синове кући и уписала младог Франка у средњу школу у Боземану у Монтани.
Кад му је било 13 година, Купер је у саобраћајној несрећи озледио кук. Вратио се на ранч код родитеља покрај Хелене како би се опоравио јашући коње, по препоруци лекара. Почео је похађа колеџ у Хелени, а затим се преместио на Гринел колеџ и Ајови, где се неуспешно окушао у драмској секцији. Похађао је колеџ до пролећа 1924. године, али није дипломирао.[3] Вратио се у Хелену, водећи ранч и цртајући илустрације за локалне новине. Куперов отац је исте године напустио Врховни суд у Монтани и са супругом се преселио у Лос Анђелес. Син им се придружио будући да се није могао издржавати као илустратор у Хелени,[4] објаснивши то речима да ће „радије умрети од глади тамо где је топло, него тамо где ће умрети од глади и смрзнути се”.
Холивуд
[уреди | уреди извор]Како у Лос Анђелесу није успео као продавац електричних знакова и позоришних застора, као промотор за локалног фотографа и кандидат за рад у новинама,[4] 190 cm високи Купер схватио је како ће лакше зарадити новац као „статиста” у филмској индустрији, обично као каубој; познато је да је наступио непотписан у вестерну Тома Микса из 1925. године, Дик Турпин. Годину дана након тога, наступио је у кратком филму Lightnin' Wins, са глумицом Ајлин Сеџвик. Након објављивања овог филма, прихватио је дугорочни уговор с Парамонтом. Године 1925, променио је име у Гарy, на савет аудицијског режисера Нана Колинса.
„Куп”, како су га звале колеге, након тога је наступио у више одо 100 филмова. Године 1929, са филмом Вирџинијанац постао је велика звезда. Главна улога у екранизацији Збогом оружје (1932) и насловна улога у Господин Дидс иде у град из 1936. године само су потврдили тај статус. Купер је био први избор продуцента Дејвида О. Селзника за улогу Рета Батлера за филм Прохујало са вихором.[5] Након што је Купер одбио улогу, потценио је филм речима „Прохујало са вихором ће бити највећи промашај у холивудској историји. Драго ми је да ће Кларк Гејбл бити тај који ће пасти на нос, а не ја.”[6][7] Алфред Хичкок хтео је да наступи у Страном дописнику (1940) и Саботеру (1942). Купер је касније признао како је направио „грешку” одбивши режисера. За потоњи филм, Хичкок је узео Џоела Макрија, који је изгледом био сличан Куперу.
Године 1942, освојио је свог првог Оскара за најбољег глумца, за портрет насловног јунака у Нареднику Јорку. Алвин Јорк је одбио да ауторизује филм ако га не утелотвори Купер. Године 1953, освојио је другог Оскара, овај пут за улогу шерифа Вила Кејна у вестерну Тачно у подне. Боловао је од чира па се није појавио на додели у фебруару 1953. године. Замолио је Џона Вејна да прими награду у његово име, што је помало иронично, јер је Вејн изјавио да му се не свиђа филм.[8]
Купер је наставио да се појављује у филмовима готово до краја каријере. Једна од најуспешнијих улога била је она фармера квекера током Грађанског рата у филму Вилијама Вајлера, Пријатељско уверавање из 1956. године. Његов последњи филм био је британски филм, Гола ивица (1961), режисера Мајкла Андерсона.
Болест и смрт
[уреди | уреди извор]Купер је умро 1961. године од рака простате, шест дана после 60. рођендана. Подвргнуо се операцији рака простате који се проширио на дебело црево, али тада није било уређаја за праћење напретка рака који се проширио на плућа, а на крају и на кости. Купер је био превише болестан да би се појавио на додели Оскара у априлу 1961. године, па је почасног Оскара у његово име преузео пријатељ Џејмс Стјуарт. Стјуартов емоционални говор наговестио је како се ради о нечем озбиљном, а сутрадан су новине широм света објавиле „Гари Купер има рак”. Месец дана након тога Купер је умро.
Гари Купер је изворно сахрањен на Католичком гробљу светога крста у Калвер Ситију, у Калифорнији.[9] У мају 1974. године његови посмртни остаци премештени су на гробље Светог срца у Саутхемптону, у Њујорку, на Лонг Ајленду, када се његова удовица Вероника поновно удала и преселила у Њујорк.[9] Вероника „Роки” Копер-Конверсе умрла је 2000. године и сахрањена је покрај Купера на гробљу Светог срца.[9]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]15. новембра 1933. године венчао се са Вероником Балф (1913—2000). Балф је била њујоршка аристократкиња католикиња која је имала кратку глумачку каријеру под именом Сандра Шо. Најпознатија улога била јој је она из филма Кинг Конг (1933), жене коју Конг баца. Добили су једно дете, Марију. Супруга је наговорила Купера да се преобрати на католицизам, што је он 1958. године и учинио. Након што се оженио, али прије преобраћења, имао је везе с многим славним глумицама, укључујући Марлен Дитрих, Грејс Кели и Патришу О'Нил. Између 1951. и 1954. године био је растављен од жене.
Купер је у октобру 1947. године сведочио пред Одбором за противамеричке активности. Није одао ничије име, али је сматран пријатељским свједоком. Иако је Купер био конзервативац, његови неодређени, двосмислени одговори појачали су сумње о његовој умешаности у процесе.
Био је пријатељ с Ернестом Хемингвејом, којега је посјећивао у пишчевој кући покрај зимовалишта Сан Вали, у Ајдаху, где су заједно ишли у лов.[10]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ AFI'S 100 Years...100 Stars Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2013), afi.com, pristupljeno 20. 2. 2017.
- ^ Arce, Hector. Gary Cooper: An Intimate Biography, New York, William Morrow & Co., 1979, pp. 17-18.
- ^ Current Biography 1941, pp. 170-71.
- ^ а б Arce, Hector. Gary Cooper: An Intimate Biography, New York, William Morrow & Co., 1979, pp. 22-23.
- ^ Selznick, David O. (2000). Memo from David O. Selznick. New York: Modern Library. стр. 172—173. ISBN 978-0-375-75531-6.
- ^ GoneMovie Biography Gary Cooper, (u međumrežnoj pismohrani archive.org 12. 2. 2009), pristupljeno 20. 2. 2017.
- ^ Paul Donnelley (1. 6. 2003). Fade To Black: A Book Of Movie Obituaries, 2nd Edition. Omnibus Press.
- ^ Arce, Hector. Gary Cooper: An Intimate Biography, New York, William Morrow & Co., 1979, pp. 252.
- ^ а б в Biography. Gary Cooper Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2019), garycooper.com, pristupljeno 20. 2. 2017.
- ^ Book Excerpt: "Hidden Hemingway: Inside the Ernest Hemingway Archives of Oak Park" by Robert K. Elder, Aaron Vetch and Mark Cirino, rogerebert.com, 16. августа 2016, Приступљено 20. фебруара 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Selznick, David O. (2000). Memo from David O. Selznick. New York: Modern Library. стр. 172—173. ISBN 978-0-375-75531-6.
- Arce, Hector (1979). Gary Cooper: An Intimate Biography. New York: William Morrow and Company. ISBN 978-0-688-03604-1.
- Baker, Carlos (1969). Ernest Hemingway: A Life Story. New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 978-0-02-001690-8.
- Benson, Nigel (1986). Dunstable in Detail. Dunstable, Bedfordshire, UK: The Book Castle. ISBN 978-0-9509773-2-4.
- Carpozi Jr., George (1970). The Gary Cooper Story. New Rochelle, New York: Arlington House. ISBN 978-0-87000-075-1.
- Conrad, Joseph (1992) [1900]. Lord Jim. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-679-40544-3.
- Dickens, Homer (1970). The Films of Gary Cooper. New York: Citadel Press. ISBN 978-0-8065-0010-2.
- Hanks, Patrick; Hodges, Flavia (2003). A Dictionary of First Names. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211651-2.
- Hoffmann, Henryk (2012). Western Movie References in American Literature. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-6638-2.
- Janis, Maria Cooper (1999). Gary Cooper Off Camera: A Daughter Remembers. New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-4130-4.
- Jordan, David M. (2011). FDR, Dewey, and the Election of 1944. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-00970-8.
- Kaminsky, Stuart (1979). Coop: The Life and Legend of Gary Cooper. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-16955-8.
- McGilligan, Patrick (2003). Alfred Hitchcock: A Life in Darkness and Light. New York: Regan Books. ISBN 978-0-06-039322-9.
- Meyers, Jeffrey (1998). Gary Cooper: American Hero. New York: William Morrow. ISBN 978-0-688-15494-3.
- Owens, Robert (2004). Medal of Honor: Historical Facts and Figures. Nashville: Turner Publishing. ISBN 978-1-56311-995-8.
- Rainey, Buck (1990). Those Fabulous Serial Heroines: Their Lives and Films. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-1911-5.
- Roberts, Randy; Olson, James S. (1997). John Wayne: American. Lincoln, Nebraska: Bison Books. ISBN 978-0-8032-8970-3.
- Schickel, Richard (1985). „Introduction”. Gary Cooper. Legends. Boston: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-77307-2.
- Selznick, David O. (2000). Rudy Behlmer, ур. Memo from David O. Selznick. New York: Modern Library. ISBN 978-0-375-75531-6.
- Shearer, Stephen Michael (2006). Patricia Neal: An Unquiet Life. Lexington, Kentucky: The University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-2391-2.
- Swindell, Larry (1980). The Last Hero: A Biography of Gary Cooper. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-14316-5.
- Wayne, Jane Ellen (1988). Cooper's Women. New York: Prentice Hall Press. ISBN 978-0-13-172438-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Гари Купер на сајту IMDb (језик: енглески)
- Гари Купер на сајту TCMDb (језик: енглески)
- Gary Cooper на сајту AllMovie (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |