Пређи на садржај

Вука Попадић

С Википедије, слободне енциклопедије

Вука Попадић је једна од хероина Првог свјетског рата. Спасила је велики број људи, посебно жене и дјецу. Збринула је 15 аустријских војника и послужила их је са водом и слатким, а касније отворила превијалиште гдје је спасила неколико стотина српских војника.[1]

Када су пале прве гранате на Србију, тачније град Београд, највише су били уништени простори данашњег Дорћола и Савамале.[2] У данима бомбардовања у Душановој улици број 4 становала је жена по имену Вука Јовановић касније Попадић са својом ћерком Јеленом и сестром Јеленом Лелом Милутиновић која је била глумица Народног позоришта.[2] Заједно са сестром одбила је да напусти Београд. Без обзира на бомбардовање Вука Попадић од своје куће је направила прихватилиште за уплашене људе. Натјерала је непријатеља на повлачење. Према предању , Вука је изашла из стана да види да ли има гдје аустријских војника и срела је једну групу који су покушавали да нађу склониште од српске војске која их је тражила. Строгим гласом, Вука Попадић је војнике позвала да баце оружје и крену за њом како не би погинули. Након што је преплашене Аустријанце заклонила у свом дому, своје затворенике је послужила слатким и водом.[1] Осим што је предала аустријске војнике полицији и на чему јој је захвалио командант војске, Вука Попадић отвара привремено превијалиште за српске рањенике гдје су јој помагале сестра и ћерка. [1]

Живот послије рата

[уреди | уреди извор]

Након завршетка Великог рата Вука Јовановић удаје се за Живка Попадића који је радио као благајник Дирекције трамваја и освјетљења.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]